Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

BODO VEBER: Videćemo je li Rusija spremna za otvoreni sukob sa Zapadom zbog BiH

“Izbor Christiana Schmidta je važan preduslov za zajedničku političku strategiju Zapada prema BiH”

Published

on

Izbor njemačkog kandidata Christiana Schmidta za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, i to u vrijeme odlaska kancelarke Angele Merkel, može biti garant kontinuiteta njemačkog angažmana u BiH i na Zapadnom Balkanu, smatra Bodo Weber, viši saradnik Vijeća za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina.

U intervju za Al Jazeeru kaže da je bitno što je prilikom njegovog izbora postojalo slaganje zapadnih članova Vijeća za provedbu mira (PIC), jer je to važan preduslov za zajedničku političku strategiju Zapada prema BiH, koja ne postoji već deceniju i po.

Ističe da je Valentin Inzko za njega bio svojevrsna tragična figura, jer je njegova pasivnost bila više rezultat neslaganja zapadnih zemalja oko budućnosti i definisanja uloge OHR-a te dodaje da mu ipak treba odati priznanje što je dugo izdržao na toj poziciji, jer bi bilo opasno da je otišao a da nije postojao dogovor oko njegovog nasljednika.

Weber smatra i da je jedini interes Rusije da podriva poziciju Zapada, te da zbog toga postoji mogućnost da Moskva u Vijeću sigurnosti UN-a u novembru vetom blokira produžavanje mandata misije EUFOR-a u BiH zbog čega Zapad mora biti spreman za taj scenarij.

Koje je vaše mišljenje o izboru novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Christiana Schmidta? Šta to znači za BiH, kada govorimo i o mogućem njemačkom angažmanu?

Niti njemačka vlada niti gospodin Schmidt dosad nisu obznanili detaljne političke planove koji stoje iza kandidovanja, osim što hoće da ojačaju, da oživljavaju rad Ureda visokog predstavnika. S obzirom da se dešava izbor njemačkog visokog predstavnika, bivšeg člana njemačke vlade, u vrijeme odlaska kancelarke Angele Merkel sa političke scene, vjerujem da njegovo imenovanje može biti garant kontinuiteta Njemačke u angažovanju u BiH, te široj regiji Zapadnog Balkana, uprkos promjeni vlasti koja nam predstoji krajem godine.

Otkad je otišao posljednji njemački visoki predstavnik, gospoding Schwarz-Schilling, nismo imali slogu zapadnih članova Vijeća za provedbu mira (PIC) oko budućnosti i uloge OHR-a, te su zato Ured i visoki predstavnik Inzko na određeni način bili neutralizani. Zbog toga je vrlo bitno da smo na kraju imali dogovor zapadnih članova oko imenovanja gospodina Schmidta. To je važan preduslov za zajedničku političku strategiju Zapada prema BiH koju nema već deceniju i po.

Šta bi trebali biti prioriteti novog vioskog predstavnika u BiH?

Da daje novi život Uredu visokog predstavnika, da insistira da dejtonska pravila važe sve dok Dejton ne bude prevaziđen u smislu funkcionalne, demokratske države BiH koja je održiva, te da onda gura Berlin da preduzme inicijativu za definisanje zajedničke, dugoročne strategije, prvo EU-a, a onda i cijelog Zapada prema BiH, te da u tom strateškom okviru bude definisana jasna, strateška podjela rada između OHR-a i predstavnika i institucija EU-a u BiH, te da koristi određenu nezavisnost koju uživa u svojoj funkciji, te da kao iskusni političar na kraju svoje karijere govori jasnim jezikom o tmurnom stanju u BiH, te opasnom djelovanju nekih unutrašnjih ali i vanjskih političkih aktera.

Kako biste ocijenili 13-godišnji mandat Valentina Inzka i njegove posljednje poteze prema entitetu RS?

Pasivnost gospodina Inzka nije toliko njegova krivica nego proizvod dugogodišnjeg dubokog neslaganja zapadnih zemalja oko budućnosti i definisanja uloge OHR-a. U tome je on svojevrsna tragična figura, utoliko više što mu je lično iskreno stalo do BiH i regije. U isto vrijeme, treba mu odati priznanje što je tako dugo izdržao tu doboko nezadovoljavajuću ulogu – jer da je dao otkaz u dobi neslaganja zapadnih članova PIC-a, ne zna se šta bi se desilo u vezi postizanja dogovora oko njegovog nasljednika. Vjerovatno bi nastala opasna situacija. Čini mi se da su posljednji potezi što ih je povukao bili više nošeni njegovim ličnim, moralnim odnosom prema pitanju ratnih zločina, negiranja i odnošenja prema nedavnoj prošlosti, nego što su uživali podršku zapadnih aktera. Oni u isto vrijeme su ponovo razotkrili licemjerstvo predstavnika EU-a, Zapada, kad naglašavaju potrebu pomirenja.

Rusija i predstavnici iz RS-a traže zatvaranje OHR-a, dok s druge strane bošnjački političari i stranke koje se deklarišu kao građanske zahtijevaju veći angažman. Šta je ovdje realno i o čemu se zapravo radi, budući da se OHR može zatvoriti tek kada se ispune uvjeti postavljeni za to?

Niti će se u dogledno vrijeme moći niti će morati doći do zatvaranja OHR-a, niti bi se trebala vraćati vremena Paddyja Ashdowna. Ali treba doći do oživljavanja Ureda kao dijela jedne sveobuhvatne strateške politike prema BiH, koja ne mora isključiti korištenje bonskih ovlasti, ali samo kao zadnju mjeru u cilju sigurnosne mreže, odnosno odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH.

Šef Delegacije EU u BiH Johann Sattler također je izjavio da se mora težiti postepenom gašenju OHR. Kako tumačite ovakve izjave?

Kao standardna, dogmatska pozicija EU institucija prema OHR-u da se postojanje OHR-a ne podudara sa duhom procesa EU-integracija. Ali i možda kao mali izraz nervoze od mogućnosti dolaska jedne jake političke ličnosti koja će mu gledati na prste.

Također, sve su glasnije kritike da Delegacija EU u BiH učestvuje u pregovorima o promjenama Izbornog zakona u smislu davanja podrške HDZ-u BiH, na način koji vodi ka narušavanju presuda Evropskog suda za ljudska prava?

Predstavnici EU i SAD-a u BiH, ambasadori Sattler i Nelson, od prljavog mostarskog deala su krenuli na opasan put sklapanja velikih sporazuma, koji u stvarnosti znače kompromis za neispunjene nacionalističke agende lidera u BiH, radi proglašenja lažnih pregovaračkih uspjeha i napretka, a koji predstavljaju prijetnju po stabilnosti i integritetu države BiH. Dobro što se njemačka vlada nedavno principijelno pozicionirala protiv svih “kompromisa” koji vode ka daljnoj etničkoj podjeli BiH, te izrazila mišljenje da HDZ-ovo “legitimno političko predstavljanje konstitutivnih naroda” predstavlja lažni princip koji ne vodi ka evropskoj budućnosti BiH, niti se uklapa u presude Evropskog suda za ljudska prava.

Ranije ste spominjali da je pozadina sukoba o visokom predstavniku mandat EUFOR-u, ali i NATO-u. Rusija može kroz Vijeće sigurnosti UN-a blokirati produžetak misije EUFOR-a u BiH a tu su i nedavne prijetnje Ruske ambasade u BiH da će reagovati na približavanje BiH i NATO-a. Kako ovo povezujete?

Rusija nema izvorne strateške interese na Balkanu, niti je istinski zainteresirana za sudbinu slavenskih boraca, srpskog naroda. Jedini interes im je da podrivaju poziciju Zapada gdje slabo djelovanje Zapada to omogućuje, kao što je to bio slučaj u BiH posljednju deceniju i po. U to naravno spada i pokušaj sprečavanja članstva BiH u NATO. Uticaj Rusije na Balkanu ograničen je kad je Zapad složan, kao što smo vidjeli primjeru izbora Christiana Schmidta – protiv glasa Moskve.

Pošto Savjet bezbjednosti UN-a, protivno tvrdnjama Rusije, ne odlučuje o imenovanju visokog predstavnika, nego samo primi njegov izbor k znanju, jedina mogućnost Moskve da reaguje jeste da pravom veta u novembru spriječi redovno jednogodišnje produžavanje mandata EUFOR-a. Treba sačekati i vidjeti da li će Moskva biti spremna da se upušta u tu avanturu, u otvoreni sukob sa Zapadom zbog male BiH. U svakom slučaju, prijeko je potrebno da Zapad pripremi plan za taj scenarij.

Vedrana Maglajlija (AJB)

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending