Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Bjelobrk: Rekordno negativan prirodni priraštaj u Srbiji 2020.

U Srbiji je u 2020. godini zabeležen rekordno negativan prirodni priraštaj, između ostalog i zbog toga što je pandemija korona virusa ubrzala loše demografske trendove, izjavila je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Published

on

Bjelobrk je u intervjuu za RSE govorila o najnovijim brojkama stanovništva Srbije, u kojoj zbog većeg broja umrlih od rođenih svake godine „nestane“ grad veličine Paraćina, kao i o tendencijama u zemlji u kojoj skoro sedam decenija nije bilo proste demografske reprodukcije.

Bjelobrk: Po prvim rezultatima vitalne statistike za 2020. godinu, u Srbiji je prvi put rođeno manje od 62.000 beba, dok smo istovremeno imali povećanu smrtnost – odnosno umrlo je oko 115.000 ljudi. To je više od godišnjeg proseka koji poslednjih godina iznosi oko 102.000 do 103.000 preminulih. Pandemija je uticala i na smanjenje broja rođenih i povećanje broja umrlih, što između ostalog za rezultat ima tu rekordno negativnu vrednost prirodnog priraštaja koja je u 2020. godini iznosila više od 53.000 u minusu.

To znači da smo izgubili jedan malo veći grad u Srbiji, kao što su Paraćin, Bačka Palanka ili Ruma, kada govorimo o negativnoj vrednosti prirodnog priraštaja.

RSE: Kakve su dalje demografske tendencije u Srbiji?

Bjelobrk: Možemo reći da pad broja rođenih u 2020. nije u toliko direktnoj vezi sa pandemijom. To je možda nešto što smo očekivali. Tek u 2021. godini možemo da očekujemo, ako ga bude, pad broja rođenih kao direktnu posledicu situacije sa korona virusom, odnosno da su ljudi možda odložili rađanje dece za neki period kada sve ovo prođe.

To nije nepoznanica u demografskim pojavama, tako nam se slično desilo posle bombardovanja 1999. godine kada smo imali smanjen broj rođenih. A onda je 2000. i 2001., iz neobjašnjenih razloga, porastao broj novorođenih beba. Tako da se može desiti da kada sve ovo prođe nastane takozvani kompenzacioni period kada stanovništvo pokušava da nadoknadi izgubljeno rađanje.

Ovde u vezu svakako treba staviti i migratorna kretanja jer je pandemija ipak na njih imala direktan uticaj. Znamo da uglavnom migrira mlađe stanovništvo, tako da je možda ono ipak ostalo u Srbiji i odlučilo se na rađanje dece.

Moramo da sačekamo rezultate za 2021. godinu kako bismo videli šta se dešava. Mi to pratimo na mesečnom nivou i vidimo da je blagi pad rođenih ali ništa drastično.

Ono što je direktna negativna tendencija i rezultat svog ovog dešavanja sa korona virusom je smrtnost. Imali smo skoro 15 procenata veću smrtnost u 2020. u odnosu na 2019. i to je direktna posledica pandemije. Mislim da će, s obzirom na situaciju u prvim mesecima ove godine, slično biti u 2021. ali možda ne u tom obimu. Godina 2019. bila je poslednja relativno regularna sa kojom se može uraditi poređenje. Kada 1. jula budu objavljeni konačni statistički rezultati za 2020, tada ćemo moći da uradimo detaljnu analizu, po uzroku smrti, polu i starosti, i da vidimo šta se desilo. Ne samo mi, nego i sve druge zemlje. Niko još nema konačne podatke i niko još nije radio konačne analize da utvrdi rezultate svih vanrednih dešavanja u 2020. godini.

RSE: Gde je Srbija po tim parametrima u poređenju sa državama regiona i Evrope?

Bjelobrk: Srbija je po stopi smrtnosti na devetom ili desetom mestu među evropskim zemljama. Ono što je zanimljivo je da je Belgija na drugom mestu u Evropi, posle Španije koja je na prvom mestu po broju umrlih, a slede Italija, Mađarska… Belgija u redovnim okolnostima ima otprilike isti nivo smrtnosti kao Srbija, negde oko 108.000, a tokom 2020. imali su čak skoro 130.000 umrlih.

Veća smrtnost definitivno je zabeležena u zemljama koje imaju puno starog stanovništva. A to je skoro cela Evropa. Nemačka, Austrija, Italija, Španija, sve su to zemlje sa visokom prosečnom starošću i koje imaju veliki udeo stanovnika starijih od 85 godina. Pandemija je direktno uticala na tu populaciju. Tako da delimično i u tome treba tražiti objašnjenje zašto neke zemlje imaju veliku smrtnost.

Hrvatska, recimo, ima niži nivo smrtnosti nego što je to slučaj u Srbiji. Za sada pratimo i računamo taj neki višak smrtnosti u odnosu na pretnodne redovne godine kada je postojao ustaljeni nivo. Očekivano je, kada imamo veliki udeo starog stanovništva, da će smrtnost rasti. Ali mislim da je rano da donosimo zaključke jer je nezahvalno predviđati šta će biti kada sve ovo prođe.

Cela bejbi bum generacija u Srbiji, ona rođena neposredno posle Drugog svetskog rata, 2021. godine ušla je u kontingent starijih od 65 godina. Nikada nismo imali više starijih ljudi nego što je to sada slučaj. Sasvim je za očekivati, i da su redovne okolnosti, da imamo povećanu smrtnost s obzirom da je prosečna starost umrlih u Srbiji 76 godina.

Prosečna starost stanovništva u Srbiji je 43 godine. U Nemačkoj, na primer, je 46 godina.

RSE: Šta pokazuju podaci o migracijama u situaciji pandemije?

Bjelobrk: Migratorna kretanja su u 2020. bila ograničena, što se očekuje i u 2021. godini. Sada se ne može tek tako otići u neku zemlju i dobiti dozvola za ostanak. Tako da su migracije ublažene, ako se tako može reći, stanovništvo se manje preseljava i ne odlazi iz jedne zemlje u drugu. Čak su i migratorna kretanja u okviru Srbije smanjena u odnosu na godine koje su prethodile 2020. godini. Što se tiče emigracije možemo očekivati pojačana migratorna kretanja kad prođe pandemija, odnosno da ekonomski razvijene države već sada pripremaju plan da dodatno privuku naše stanovništvo kada sve ovo prođe.

RSE: Koji su razlozi što Srbija, po poslednjem popisu iz 2019, prvi put ima manje od sedam miliona stanovnika?

Bjelobrk: Mi smo poslednji put davne 1957. godine imali situaciju obnavljanja stanovništva u kojoj se dogodila prosta zamena generacija u istom obimu. Jedino je generacija rođenih između Prvog i Drugog svetskog rata ostvarila proširenu reprodukciju. Nijedna posle toga nije uspela da obezbedi obnavljanje stanovništva u istom obimu. Žene se sve manje odlučuju na rađanje, a one koje učine to rađaju manje dece nego ranije generacije. Taj problem postoji poslednjih 60 do 70 godina, a sve vreme imamo postepen rast broja umrlih. Odavno statističari upozoravaju da će nam se sve ovo desiti. Jako je teško kada više od pola veka imate takvu situaciju, kojoj treba dodati i komponentu emigracije, to jest intenzivnog odlaska ljudi u inostranstvo.

Mada se ne može precizno definisati, sigurno je i da ekonomija ima uticaj na to. Radi se o složenom pitanju jer postoje vrlo razvijene zemlje koje imaju problem sa natalitetom. Jedan od načina na koji one pokušavaju da reše problem je imigracija stanovništva iz drugih država.

Kompleksno je i zato što je odluka o rađanju individualna, a država mere podsticaja donosi na globalnom nivou. Ne može država opštim merama populacione politike da utiče na pojedinačne odluke o rađanju. Kod nas još ipak deluju tradicionalne vrednosti porodice i braka i to jeste najveći potencijal za rađanje dece.

Srbija je 2018. i 2019. propisala ekonomske mere populacione politike direktno usmerene ka finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Tada su se desili pozitivni pomaci, rođeno je više beba u odnosu na prethodnu godinu. U tom naletu ekonomske mere su dale pozitivne rezultate ali već sledeće godine nisu imale toliki uticaj.

Mislim da je najvažnije stvaranje opšteg pozitivnog ambijenta, neke sigurnosti… Na primer, i da se mladim roditeljima obezbedi da mogu da usklade rad i roditeljstvo. Možda bi to uticalo da se mladi opredele da rađaju više dece.

RSE: Da li su tačna statistička predviđanja da će Srbija za 20 godina imati šest miliona stanovnika, skoro milion manje nego danas, ako se nastavi loš demografski trend?

Bjelobrk: Najverovatnije. Pogledajte samo koliki je negativan prirodni priraštaj u 2020, a tek treba videti šta nas čeka u 2021. godini.

RSE: Šta bi trebalo da se desi da se preokrene ovakva situacija?

Bjelobrk: Iskreno se nadam da u tome može da nam pomogne imigracija. Nekako pospešiti da barem mladi ljudi iz okolnih država više gravitiraju ka Srbiji. Oni već dolaze na studiranje u našu zemlju i većina njih i nakon završenih studija ostaje. Definitivno bi trebalo stvarati povoljniji ambijent da zadržimo mlade i da nekako vratimo one koji su otišli, prvenstveno kroz ekonomski rast, razvoj i uvođenje novih mera populacione politike koje su usmerene na rađanje.

Neke države, mislim da su to bile Bugarska ili Rumunija, kroz analizu uticaja ekonomskog rasta i razvoja na emigraciju visokoobrazovanih ljudi, došle su do zaključka da bi prosečna plata od oko 1.000 evra trebalo da uliva sigurnost da mladi neće emigrirati. Ne znam koliko je to primenljivo i na druge zemlje ali svakako treba težiti ka tom cilju.

Autor: Zoran Glavonjić (Radio Slobodna Evropa)

Continue Reading
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo podnelo krivičnu prijavu protiv 14 osoba zbog nesreće u rudniku „Soko“

Povodom nesreće koja se dogodila u rudniku „Soko“, Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo je krivične prijave protiv 14 osoba

Published

on

By

„Kao što je potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović najavila, Ministarstvo je jutros predalo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Nišu protiv 14 lica zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, jer smatramo da su osumnjičeni odgovorni za izvršenje ovog teškog dela zbog kojeg je 8 rudara stradalo, a njih 20 povređeno“, izjavila je danas Jovanka Atanacković, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike.

Ona kaže da su prijave podnete protiv osoba za koje smatraju da su odgovorne jer se izvođenje radova vršilo na osnovu neispravne i nevažeće dokumentacije, za nečinjenje ili činjenje suprotno propisima u noći kada je došlo do nesreće u rudniku „Soko“.

„Zatim, smatramo da postoje indicije da su naručili izradu Tehničkog rudarskog projekta na osnovu dopunskog i glavnog rudarskog projekta za koje nisu imali odobrenja resornog Ministarstva ili su odobrenja istekla. Takođe vršena je tehnička kontrola koja nije proverila sve činjenice i koja je tvrdila da odobrenja postoje, iako ih nije bilo. Tužilaštvu su predate sve informacije sa dokumentacijom i audio zapisima kojima Ministarstvo raspolaže o nesreći u rudniku „Soko“, uključujući i zapisnik rudarske inspektorke, jer želimo da se još jednom ispitaju sve okolnosti i da bi se utvrdila istina o nesreći. Takođe smo o sadržaju krivične prijave, kojom je obuhvaćeno 14 lica informisali i Republičko javno tužilaštvo u Beogradu, jer smatramo da najviše instance treba da ispitaju sve činjenice“, zaključila je Atanacković.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/ministarstvo-podnelo-krivicnu-prijavu-protiv-14-osoba-zbog-nesrece-u-rudniku-soko/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Njujork tajms: Da li Rusija koristi Srbiju za izazivanje sukoba

Zapadne diplomate pitaju se da li Rusija koristi Srbiju za pokretanje razdora u Evropi i stvaranje novih sukoba zmeđu zemljama bivše Jugoslavije, kako bi skrenula pažnju saveza NATO sa rata u Ukrajini, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacuje etiketu da je “mali Putin” sa agresivnim namerama prema susedima, piše danas američki list Nujork tajms (NYT)

Published

on

By

List piše da su strahovi od ruskog uticaja na Srbiju pojačani zbog prošlonedeljnjih tenzija u vezi sa pitanjem registarskih tablica na Kosovu koje su dovele do demonstracija, barikada i pucnjave.

Ruski mediji već mesecima objavljuju zapaljive izveštaje o represiji nad Srbima na Kosovu i u Bosni, navodi NYT i ocenjuje da oni predstavljaju “reprizu ruske propagande o patnji etničkih Rusa koji žive u Ukrajini”, koja je “ohrabrila tvrdokorne, proruske srpske nacionaliste”.

“Rusija računa da što više vremena Zapad provede znojeći se na Balkanu, to će manje vremena moći da provede znojeći se u ruskom dvorištu”, rekao je za američki list istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović.

On je dodao da postoje granice u vezi sa onim što Rusija može da izvede u Srbiji. “Potrebne su joj lokalne elite, a one ne žele da budu žrtvovane zarad ruskih interesa”, smatra Vuksanović.

U vezi sa ruskim uticajem preko pitanja Kosova, Vuksanović je ocenio da je Kosovo za Rusiju “savršena investicija koja malo košta”, ali smatra da je njena mogućnost da izazove probleme na Balkanu smanjena zbog rata u Ukrajini.

“Sada Rusija ne može da uradi mnogo toga. Njene mogućnosti su više ograničene, a ona je više izolovana. Resurse je fokusirala na Ukrajinu”, rekao je Vuksanović.

Odbijanje Srbije da Rusiji uvede sankcije, piše NYT, dalo je povod za kritiku onima koji smatraju da Vučić radi u korist Kremlja.

Tako je premijer Kosova Aljbin Kurti u aprilu Vučića nazvao “malim Putinom iz Srbije”, dodavši da je Srbija “ostala jedina zemlja u Evropi koja je odbila da Rusiji uvede sankcije”.

Vučić je ove optužbe odbacio, podseća njujorški list. Rekao je da “Kurti želi da bude mali Zelenski koji se bori protiv malog Putina”, i da ga zbog toga predstavlja kao “užasnog nacionalistu” koji želi da ratuje sa svima”, što “uopšte nije istina”.

List je podsetio i na nedavnu izjavu poslanika SNS u parlamentu Vladimira Đukanovića o “denacifikaciji” na Balkanu, i to uporedio sa ciljevima Rusije u Ukrajini i idejom “Velike Srbije” iz 90-tih godina 20. veka, što je Vučić nazvao “neodgovornim”.

(Beta, foto: Beta-AP)

izvor: https://autonomija.info/njujork-tajms-da-li-rusija-koristi-srbiju-za-izazivanje-sukoba/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Policija da prestane sa pretnjama paorima

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od policije da prestane sa pretnjama i zastrašivanjem poljoprivrednika koji učestvuju u protestima i blokadama puteva

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od policije da prestane sa pretnjama i zastrašivanjem poljoprivrednika koji učestvuju u protestima i blokadama puteva. Policija je tu da štiti Ustav Republike Srbije a ne da ga grubo krši tako što će uskraćivati građanima pravo na okupljanje i javni protest. Kao i pre samo nekoliko meseci, umesto da štiti prava građana i javni interes, policija se otvoreno stavlja na stranu političkih i ekonomskih elita u Srbiji, zastupajući njihove uske interese. Nedopustivo je da država svoje “mišiće” pokazuje na našim paorima, koji su joj dobri samo kad pune bruto domaći proizvod.

Liga socijaldemokrata Vojvodine već godinama unazad, a posebno tokom proteklih meseci, upozorava javnost i vlast na sve teži položaj naših poljoprivrednika, koji je dodatno pogoršan katastrofalnim posledicama suše, ali i drugim problemima uzrokovanim ratom na istoku Evrope. Naši poljoprivrednici i dalje imaju najmanje subvencije u regionu, dok se ova vlast ponosi enormno velikim subvencijama za strane kompanije, koje odmah dižu sidro i odlaze iz zemlje čim se subvencionisanje završi.

Neophodno je da policija odmah prestane sa pretnjama paorima i omogući im da slobodno štite svoja prava i bore se za vlastiti opstanak. Država mora da svoje građane stavi ispred stranih kompanija i da uvede potpuno novu politiku podrške razvoju poljoprivrede i pomoći paorima. Za početak, neka barem uvede stanje elementarne nepogode zbog suše.

Sekretarijat za informisanje LSV

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Objavljen identitet napadača na Salmana Ruždija: Ubo pisca najmanje dva puta, u stomak i vrat

Državna policija potvrdila je da je napadač Salmana Ruždija u okrugu Čautaukua Hadi Matar (24) iz Fervijuja u Nju Džersiju, piše BBC. On je napao Salmana na bini u Njujorku i najmanje jednom ga ubo u vrat i najmanje jednom u stomak, saopštila je policija

Published

on

By

Državna policija potvrdila je da je napadač Salmana Ruždija u okrugu Čautaukua Hadi Matar (24) iz Fervijuja u Nju Džersiju, piše BBC. On je napao Salmana na bini u Njujorku i najmanje jednom ga ubo u vrat i najmanje jednom u stomak, saopštila je policija.

Tvrdokorne pristalice iranskih verskih vođa hvale napad na angloindijskog pisca Ruždija, prenosi Njujork Tajms.

“Ovo zaslužuje čestitke”, navodi američki list jednu od poruka. Iran, čije je rukovodstvo izdalo verski edikt (fatvu) kojim se poziva na ubistvo Ruždija pre više od tri decenije, nije zvanično komentarisao napad.

“Ali pristalice vlade na društvenim mrežama hvale ranjavanje Ruždija, jer se ajatolahova fatva konačno materijalizovala u akciji”, navodi list.

Dodaje se da se u nekim komentarima izražava “želja da on umre”, a da “neki upozoravaju kako slična sudbina čeka i druge neprijatelje Islamske Republike”.


 

Podsetimo, ranije danas Ruždi je napadnut je na pozornici u Njujorku. On je zadobio ubodnu ranu u vrat i prevezen je u bolnicu, saopštila je policija koja je uhapsila napadača. Policija nije saopštila motive napada, dok medicinske vlasti nisu objavile u kakvom je stanju Ruždi.

Kako je naveo reporter AP-a, muškarac se popeo na binu i počeo da udara ili ubada Ruždija u trenutku kada su ga predstavljali.

Rabin Čarls Savenor bio je među stotinama ljudi u publici kada je Ruždi napadnut.

“Ovaj momak je istrčao na platformu i počeo da udara na gospodina Ruždija. U početku smo pomislili: “Šta se dešava?“ A onda je za nekoliko sekundi postalo potpuno jasno da ga tuku”, rekao je Savenor, dodajući da je napad trajao 20ak sekundi, preneo je AP. 

Godnama živeo pod pretnjama

Salman Ruždi je godinama živeo pod pretnjom smrću zbog svog romana “Satanski stihovi”. Ta knjiga je zabranjena u Iranu 1988. godine, jer mnogi muslimani smatraju da je bogohuljenje.

Godinu dana kasnije, pokojni iranski lider ajatolah Ruholah Homeini izdao je fetvu pozivajući na Ruždijevu smrt, piše Blumberg. Ponuđena je i nagrada od preko tri miliona dolara za svakog ko ubije Ruždija.

 

Iranska vlada se odavno distancirala od Homeinijevog dekreta, ali je antirušdijevsko raspoloženje i dalje trajalo. Tako je 2012. godine, poluzvanična iranska verska fondacija podigla nagradu za Ruždija sa 2,8 miliona dolara na 3,3 miliona dolara. Ruždi je tada odbacio pretnje po svoju smrt, rekavši da “nema dokaza” da su ljudi zainteresovani za nagradu. Te godine Ruždi je objavio memoare “Joseph Anton” o fetvi.

Posle egzila u Velikoj Britaniji, Ruždi se nastanio u Njujorku.

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/58839/objavljen-identitet-napadaca-na-salmana-ruzdija-ubo-pisca-najmanje-dva-puta-u-stomak-i-vrat/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ništa od dogovora s Vladom, blokade se proširuju

Vlada i ministarstvo nisu hteli da popuste ni malo

Published

on

By

Predstavnici zemljoradnika, koji od utorka blokiraju bulevar kraj zgrade Pokrajinske vlade AP Vojvodine, najavili su proširenje dosadašnjih blokada pošto je izostao dogovor s Vladom Republike Srbije. Kako je novinarima večeras potvrdio Mileta Slankamenac, blokade će se, kao vid upozorenja, proširiti kao i juče – do Jevrejske i do Varadinskog mosta, ali neće trajati dugo. Zatim, ako ne bude odgovora ili bude loš, nastavio je Slankamenac, možda će se se krenuti u blokadu pojedinih pristupnih saobraćajnica prema Novom Sadu, pošto im stiže pojačanje.

– Videli ste, danas je stiglo još traktora pa će se blokirati neke mnogo važnije raskrsnice u Novom Sadu – naveo je on. Radoslav Adamović, koji je učestvovao u pregovorima od prepodnevnih časova, rekao je večeras da na kraju nije dogovoreno ništa jer “Vlada i ministarstvo nisu hteli da popuste ni malo”.

– Tražili smo maltene mrvice, oni ni to nisu hteli da urade. Ja sam pokušao sve što je bilo u mojoj moći. Ljudima sam objasnio, ljudi ne žele da pristanu na to i blokade se nastavljaju do daljnjeg. Ova situacija eskalira, ljudi se ohrabruju, polako se na svim mestima pojavljuju, tako da će ovo da se širi i nije uopšte lokalnog karaktera – istakao je Adamović.

Rekao je da bi voleo da ga iz Vlade kontaktiraju u roku od sat vremena “dok postoji neka kontrola” jer se ljudi u drugim mestima, kako je precizirao, u velikom broju i javljaju, pa bi sve moglo da dovede do velikih problema koje niko ne želi. Podsetio je i da su paori odustali od inicijalnih zahteva, da su “popuštali non-stop” koliko su mogli, ali da “oni ništa ne popuštaju”. Dobili smo, kaže, neke ustupke i ovo je izgledalo da ide ka boljem, međutim ovo je neprihvatljivo!

– Poslednja ponuda je bila nešto slično onom što smo tražili. Međutim, nije bilo garantovano da će se ta marža podeliti, da će uopšte od te marže nešto poljoprivrednici dobiti. I pokušao sam da barem piše minimalna cena, to ne mora da bude 535 evra plus PDV uopšte. Dve reči je samo trebalo promeniti i sve bi bilo u redu, ljudi bi pristali na to – istakao je Adamović.

Ovoj odluci je, kako javlja reporter Autonomije, prethodila duga rasprava između poljoprivrednika, čak verbalni i jedan manji fizički sukob, međutim najveći deo zemljoradnika ipak je podržao odluku da nastave protest. Posebno su istakli da su zahvalni Novosađanima, koji moraju da trpe zbog njihovog protesta, na podršci i strpljenju. Podsetimo, današnja blokada Bulvara Mihajla Pupina trajala je neprekidno od 10 časova ujutro.

Petar Alimpijević Autonomija

izvor: https://autonomija.info/nista-od-dogovora-s-vladom-blokade-se-prosiruju/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Na Cetinju 11 mrtvih i šestoro povređenih

U cetinjskom naselju Medovina, u blizini Vladinog doma, ubijeno je 11 osoba, dok je šestoro povrijeđenih, među kojima je i pripadnik policije, potvrđeno je Javnom servisu iz Uprave policije.

Published

on

By

U cetinjskom naselju Medovina, u blizini Vladinog doma, ubijeno je 11 osoba, dok je šestoro povrijeđenih, među kojima je i pripadnik policije, potvrđeno je Javnom servisu iz Uprave policije. Saznajemo da je tragediji prethodio porodični sukob, nakon čega je napadač nasumice pucao na prolaznike na ulici. Napadač je pucao i na policiju, a u tom obračunu je ubijen.

Takođe, u Uregntnom centru očekuju da dođe još jedna povrijeđena osoba sa Cetinja.

U cetinjskoj bolnici hospitalizovane su 4 ranjene osobe, dok je dvoje ranjenih transportovano u Klinički centar u Podgorici.

Iz Urgentnog centra KC su za TVCG kazali da je jedan muškarac je primljen sa najtežim povredama glave i grudnog koša. Tri pacijenta su hitno morala u operacionu salu i te povrede su prilično ozbiljno.

Ivan Ivanović, v.d. direktora cetinjske bolnice je za TVCG da su dvije osobe koje su hospitalizvane u toj ustanovi su van životne opasnosti, a da je jedan pacijent nakon zbrinjavanja pušten na kućno liječenje.

Prema nezvaničnim saznanjima, napadač je 34-godišnji muškarac, koji je pucao i na djecu.

Taj dio grada je blokiran, pojačano je prisustvo policije, a okupio se i veliki broj građana Cetinja.

Od očevica sa lica mjesta saznajemo da je napadač išao kroz naselje i nasumično pucao na građane koji su se tu zatekli.

Trenutno nema zvaničnih informacija.

izvor: https://www.rtcg.me/vijesti/crna_hronika/373838/na-cetinju-11-mrtvih-i-sestoro-povrijedjenih.html

Continue Reading

Trending