Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Berbok umesto Merkel – šta donosi Evropi, a šta Srbiji moguća pobeda „Zelenih“?

Jedna kancelarka odlazi u političku istoriju, druga Nemačku, a sa njom i Evropu, vodi u budućnost. Tako bar kažu ankete javnog mnjenja koje pokazuju da su nemački Zeleni u ovom momentu najjača politička partija koja ima velike izglede da vodi narednu vladu. Šta bi to donelo spoljnoj politici Nemačke i kako bi moglo da se odrazi na Zapadni Balkan?

Published

on

Hipici u sandalama postali su lideri u odelima, tako izgleda razvojni put nemačkih Zelenih, stranke koja je u nemački parlament prvi put zakoračila pre četiri decenije. Radikalne ideje zamenili su pragmatičnošću i prvi put u nemačkoj istoriji, ako je sudeći po anketama, Berlin će dobiti zelenu kancelarku.

„Ovo je početak novog poglavlja ne samo za našu stranku već i za našu zemlju. Imamo jasnu ideju kako da vodimo Nemačku. Svojom kandidaturom želim da ponudim čitavom društvu poziv da zajedno vodimo ovu raznovrsnu, jaku i bogatu državu u bolju budućnost. A za to su potrebne promene i mi imamo snage da ih donesemo“, kaže Analena Berbok, kolider Zelene stranke.

Prošli su Zeleni i sami veliki put promena, a prvi problemi nastali su kada su 1998. godine napravili koaliciju sa socijaldemokratama Gerharda Šredera. Zeleni su dobili mesto ministra spoljnih poslova, a Joška Fišer, tadašnji lider zelenih, podržao je bombardovanje Jugoslavije. Veliki deo članstva smatrao je to izdajom pacifisitčke ideje Zelenih, te je na njega tokom stranačkog kongresa bačena kesa sa crvenom bojom. Zeleni su izgubili podršku, ali kao značajan igrač vraćaju se 2011. godine, nakon nuklearne tragedije u Fukušimi, kada kancelarka Angela Merkel prihvata njihovou ideju o ukidanju nuklearne enrgije u Nemačkoj. Tada dobijaju i prvog zelenog premijera jedne pokrajine.

„Našli smo dobar put da pokažemo u Baden Vitembergu, gde je više od 10 godina premijer Vinfrid Krečman, da smo sposobni da vodimo zemlju, da preuzmemo odgovornost, da nismo samo ‘ludi zeleni’ već da smo stranka koja zna da vodi zemlju i koja ima sposobnost i kapacitet da ljudima da ono što očekuju od velikih partija“, ističe Viola fon Kramon.

Upravo gubitak poverenja građana u velike partije, demohrišćane i socijaldemokrate, doneo je Zelenima uspon poslednjih godina. Pandemija i spora vakcinacija dodatno su urušili rejting stranke Angele Merkel, a Zeleni su kao najmanja stranka na prethodnim izborima pre četiri godine, sa tek devet odsto osvojenih glasova, prerasli u najjaču političku opciju.

Prvi put lideri sa 25 odsto podrške

Prema anketama Zeleni već nedeljama beleže rast, i to kontinuirani, dok stranka aktuelne kancelarke pada. Tako su Zeleni prvi put u istoriji prešli u vođstvo i sada su na prvom mestu, sa 25 odsto podrške, dok demohrišćani imaju jedan odsto manje.

Na trećem mestu su socijaldemokrate, sa 15 odsto, a za njima slede liberali i desničarska Aletrantiva za Nemačku. Na stabilnih osam odsto je i nemačka levica.

Ukoliko Zeleni dobiju izbore, postoje nekoliko potencijalih koalicija – ona leva, koju bi činili Zeleni, socijaldemokrate i levica, ali je ona malo verovatna zbog radikalnih ideja levice. Druga, koju bi činili zeleni, socijaldemokrate i liberali, ali postoje velika ideološka neslaganja oko ekonomskih pitanja između liberala i Zelenih, zbog čega je i ova opcija malo verovatna. To nas dovodi do treće opcije, koja je i najizglednija, a koaliciju bi činili Zeleni i demohrišćani, poznatija kao crno – zelena koalicija.

Zeleni za sada nisu isključili nijednu opciju, ali su jasno stavili do znanja da, ukoliko osvoje najviše glasova, žele da vode narednu nemačku vladu.

Zeleni su za to spremni, a građani posebno vrednuju njihovu istrajnost i doslednost, kada je reč o borbi za bolju životnu sredinu, smatra novinarka DW. Zbog toga su se u poslednjih pet godina mnogi mladi priključili zelenima, a broj članova premašio je sto hiljada.

„Imaju nove, inovativne ideje, insitiraju na digitalizaciji, vladavini prava, većoj socijalnoj pravdi. To su neke teme koje jako zanimaju Nemce i u tome leži njihova prednost. Drugo je važno da su oni u proteklih nekoliko godina imali previranja, prepiranja između radikalnijh struja i ovih koji su ekonomski pragmatičniji. Sada se to nekako iznivelisalo i pobedio je taj pragmatizam unutar partije, što je upravo njihova snaga“, kaže novinarka DW Olivera Živković.

Snagu će dobiti i Evropa, ukoliko Zeleni pobede. Jaka Evropa je sastavni deo DNK Zelenih, a to bi bila dobra vest i za region, poručuje direktor nemačke zelene fondacije u Beogradu.

„Kada je reč o Zapadnom Balkanu, to bi bio dobar znak za proširenje, Zeleni žele više angažmana ovde. Želimo da Zapadni Balkan i Srbija budu deo Evropske unije, ali ne želimo novu Mađarsku i Orbana, ili nove probleme oko naših vrednosti. Probaćemo da uključimo Srbiju i Zapadni Balkan u nove formate, poput zelene agende, raspravu o budućnosti Evrope, energetsku zajednicu, ali ćemo i insistrati i na uslovljavanju, nema nazadovanja u demokratiji i lažnih reformi“, kaže Simon Ilse, direktor Fondacije „Hajnrih Bel“.

Lažne reforme trenutno su najveća prepreka za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Dok vlada tvrdi da naporno radi, međunarodne oragnizacije pokazuju da Srbija beleži konstatan pad u demokratskim vrednostima. Za tako nešto zeleni Berlin, po svemu sudeći, neće imati razumevanja.

Izvor: n1info.com

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending