Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Bela kuća: Srbija i Kosovo potpisuju dokument uz Trampovo prisustvo

Predsednik SAD Donald Tramp sastaće se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Avdulahom Hotijem u petak u Ovalnoj kancelariji, prisustvovati ceremoniji potpisivanja i učestvovati u trilateralnom sastanku, saopštila je Bela kuća.

Published

on

Kako prenosi Glas Amerike, posle sastanka u Beloj kući, i Vučić i Hoti će se pojedinačno sastati i sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Stejt departmentu.

U saopštenju Bele kuće, objavljenom u četvrtak kasno uveče po lokalnom vašingtonskom vremenu, ne navodi se šta će biti potpisano, da li se radi o sporazumu, ili šta će taj sporazum sadržati.

Posle prvog dana pregovora u Vašingtonu Savet za nacionalnu bezbednost objavio je da su delegacije Kosova i Srbije napravile napredak.

“Veoma dobra runda razgovora sa liderima Srbije i Kosova. Ekonomska normalizacija znači posao za mlade ljude”, rekao je domaćin sastanka Robert O’Brajan nakon završetka druge runde pregovora u Beloj kući u Vašingtonu.

Prethodno je, nakon prve runde, objavio da pregovori napreduju i da je ona bila fokusirana na jačanje ekonomskih veza.

Hoti: Istorijski dan; Vučić: Priznanje više nije tema

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da međusobno priznanje nije “više tema razgovora” delegacija Srbije i Kosova u Vašingtonu, premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti kaže da je učinjen veliki korak ka okončanju konačnog sporazuma sa Srbijom.

Ovo je istorijski dan, a u petak očekujemo finalizaciju razgovora, rekao je Hoti nakon završetka druge runde pregovora u Beloj kući.

“Detaljnije informacije imaćete u petak, nakon okončanja razgovora. Dogovor je da se u petak saopšti sve oko čega smo se složili. Jednu stvar mogu da vam kažem. Štetni i neprihvatljivi sporazumi po Kosovo nikada nisu i neće doći iz Bele kuće. Učinili smo veliki napredak na ekonomskoj saradnji. O svemu o čemu govorimo sa Srbijom, naš cilj je recipročno priznanje. Danas smo učinili jedan veliki korak”, rekao je Hoti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će se razgovori nastaviti i da će videti da li mogu da postignu dogovor.

“Prvi dokument koji smo imali nosio je naslov ‘Ekonomska normalizacija’. Predstavnici Sjedinjenih Država su nam podelili dokument koji naša strana sa sigurnošću nije imala uvid (ranije) i koji nemate dozvolu da iznosite. Taj papir za nas nije bio lak i u njemu je bila tačka o međusobnom priznanju, što za nas nije novost. Rekao sam da to ne možemo da prihvatimo i Trampova administracija je bila fer, shvatili su da to ne možemo da prihvatimo”, rekao je Vučić.

Zahvalio se američkim domaćinima što su “bili spremni da čuju primedbe Srbije”.

Nema sumnje da danas i večeras (četvrtak, 3. septembar) priznanje nezavisnosti Kosova neće biti tema, jer sam jasno stavio do znanja da mi to ne možemo da prihvatimo, rekao je Vučić.

Na sastanku i Ivanka Tramp

Potvrdio je da je u jednom trenutku došla Ivanka Tramp, ćerka američkog predsednika Donalda Trampa, ujedno i njegova savetnica.

„Da li će biti susreta na još višem nivou, to još niko ne može da potvrdi. To zavisi od toga šta će se događati tokom večeri“, rekao je Vučić, te dodao da „ako bude prijema na najvišem nivou, to će značiti da mi nismo nezadovoljni“.

Sa Ivankom Tramp se razgovaralo o razvoju preduzetništva na Balkanu, posebno ženskog preduzetništvu u Beogradu i Prištini, rekao je Vučić, te dodao da postoji mogućnost da ona poseti ovaj prostor.

Dodao je da je bilo dosta dobrih predloga koji se tiču ekonomije, te da su bili prisutni „svi iz američke vlade koji se bave finansijama“.

Tvrdnje i negiranja o ponuđenim rešenjima

Specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je uz O’Brajana domaćin sastanka, demantovao je da je Srbiji u sporazumu ponuđeno priznanje Kosova, informaciju koju je prethodno objavio ministar finansija Siniša Mali, deo delegacije Srbije u Vašingtonu, a kasnije je potvrdio i Vučić.

Grenel je u odgovoru na tvit u kom se tvrdi da je Srbiji ponuđeno da potpiše nezavisnost Kosova, kratko napisao da to nije tačno.

Mali je rekao novinarima da se Srbija tokom razgovora “bori za svaku rečenicu i svaku reč” i da su umesto ekonomskih, dobili političke tačke sporazuma, među kojima i ona o uzajamnom priznanju.

“Ekonomske teme očigledno nisu prioritet kako smo mi očekivali. Tačka deset liste koja nam je prezentovana govori o uzajamnom priznanju, a svih 16 tačaka su političke, a ne ekonomske, koje smo očekivali”, rekao je Mali novinarima.

Međutim, Marko Čadež, direktor Privredne komore Srbije rekao je da razgovori jesu teški, ali da na stolu postoje zanimljivi i dobri predlozi kada je u pitanju privreda te da postoje „veoma konkretni projekti za podršku privatnom sektoru“.

„Radi se o konkretnim projektima i ambasador Grenel je počeo da postavlja razgovore sa te ekonomske strane. Važno je da su ti projekti koji su na stolu projekti za budućnost. Oni su tu da pomognu da se kreiraju radna mesta i da mladi ljudi mogu da planiraju svoje porodice, bez obzira na to da li žive u Kragujevcu, Nišu, Peći ili Prizrenu, Beogradu ili Prištini“, kaže Čadež.

On, međutim, nije mogao da kaže o kojim konkretnim projektima je reč.

Ko je šta poručio pre sastanka?

Grenel je pre sastanka na Tviteru objavio da treba ostaviti politiku po strani. Nekoliko sati uoči najavljenog početka razgovora, Grenel je podvukao da je fokusiran na mlade ljude.

„Ljudi na Kosovu i u Srbiji zaslužuju ekonomsku normalizaciju i šansu da ostvare živu ekonomiju. Danas sam fokusiran na mlade ljude koji žele karijeru, dobar posao i vezu sa Zapadom. Zalagaću se za vas. Ostavimo politiku po strain”, napisao je Grenel na tviteru.

Vučić je u instagram poruci pre sastanka naglasio da Srbija želi mir i da “predaja nikada nije bila opcija”.

“Ovo neće biti lak sastanak za nas. U svakom slučaju mi smo spremni! Daćemo sve od sebe da postignemo kompromis po važnim ekonomskim pitanjima”, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred početak sastanka.

Premijer Kosova Avdulah Hoti je pre početka sastanka izjavio da se sa Srbijom ne mogu voditi nikakvi drugi razgovori osim o recipročnom priznanju.

“Verujem da je sporazum koji možemo da postignemo o ekonomskoj saradnji, korak bliže konačnoj normalizaciji između dve zemlje, a to jedino znači recipročno priznanje”, kazao je Hoti pri izlasku iz hotela na putu prema Beloj kući.

Dodao je da sastanak počinju sa veoma pozitivnim stavom, kako bi diskutovali o projektima o ekonomskom razvoju između dve zemlje.

“Na osnovu razgovora koje smo do sada imali mogu reći da su očekivanja veoma pozitivna”, kazao je premijer Kosova.

Podrška Vlade Srbije i predsednika Kosova

Predsednica odlazeće Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Vlada usvojenom deklaracijom pružila najsnažniju podršku predsedniku Vučiću.

Kako se navodi na sajtu Vlade, Brnabić je naglasila da je “od presudnog značaja u ovom trenutku da budemo jedinstveni jer samo tako možemo da budemo uspešni u borbi za naše interese”.

Oglasio se i kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) porukom u kojoj je pozdravio nastojanja Trampa i Grenela da unaprede mirovni dijalog između Kosova i Srbije.

“Ohrabrujem kosovsku delegaciju da preduzme hrabre korake zarad mira, pomirenja i ekonomskog prosperiteta“, napisao je Tači na tviteru.

Kakva su očekivanja?

Najavljeno je da će infrastrukturni projekti biti teme sastanka, kao i da se očekuje finalizacija sporazuma o vazdušnoj liniji, železnici i autoputu između dve zemlje. Pisma o nameri po ovim pitanjima potpisana su početkom ove godine u Nemačkoj uz posredstvo Ričarda Grenela.

“Isključivo smo fokusirani na implementiranju sporazuma u vezi kojih smo se već dogovorili – o avio liniji, železnici i autoputu. Ti sporazumi će nam omogućiti da izgradimo ekonomski razvoj”, kazao je specijalni Trampov savetnik u razgovoru sa novinarima u utorak, dodajući da će se o ovim sporazumima, koji još nisu sprovedeni, razgovarati i ove nedelje, a onda će se diskusiji dodati dodatna pitanja “koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i ekonomski razvoj”.

“Testiraćemo da li postoji želja kod stranaka da pričaju o tim pitanjima. Mislim da ćemo predstaviti skoro svako pitanje, ali zavisiće od samih njih da li žele da idu dalje sa tim”, rekao je.

“SAD nemaju tajni plan”, rekao je i dodao: “Mi nemamo nešto što ćemo da tražimo”.

“Jedino što ćemo tražiti jeste da, ukoliko žele pomoć SAD, ako žele razvojne dolare, onda je potreban napredan na ekonomskom planu. Ne želimo da gubimo naš novac”, kazao je zvaničnik američke administracije.

Za sada, još nije sigurno da li će se sastanku pridružiti i sam predsednik Tramp.

Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić, koji je deo delegacije Srbije u Vašingtonu, izjavio je da Beograd ima agendu ekonomske saradnje Beograda i Prištine koja, navodi on, može potpuno da promeni paradigmu odnosa Srba i Albanaca.

“Mi smo se spremili za ozbiljne projekte o saradnji nas i Prištine, pripremili smo široko paletu projekata – infrastrukturne projekte i šansu za mlade privrednike, ali smo i spremni da štitimo srpski interes radeći na jačanju ekonomskih veza”, rekao je Đurić.

Premijer Kosova Avdulah Hoti napisao je na Facebooku u utorak (1. septembar) da će Kosovo predstaviti velike infrastrukturne i energetske projekte koji će doprineti razvoju i otvaranju novih radnih mesta na Kosovu, ali i uticati na bolju integraciju Kosova u regionalno i evropsko tržište.

On je dodao da su se u Beloj kući “uvek donosile strateške odluke koje su dovele do slobode, nezavisnost i evroatlantsku integraciju Kosova”.

“Neće biti drugačije ni ovog puta”, dodao je on.

Šta prigovaraju i očekuju posmatrači?

Agon Maljići (Maliqi), politički analitičar, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su pitanja ovog sastanka sve vreme bila „obavijena misterijom“, pa se tako stvorio utisak da se nešto veliko u pozadini priprema. Ali, uveren je, težina onog što se može postići kao sporazum je precenjena.

„Istina je da je sastanak u Beloj kući na najvišem nivou između Kosova i Srbije koji se održava u poslednje vreme. Istina je da se tu ne može razgovarati samo o ekonomskim temama. Međutim, stvara se utisak da će biti mogućnosti da se tim ekonomskim sporazumima doda i neka izjava, koliko god generalna bila, o političkim ciljevima, pre nego što će biti nekog detaljnog sporazuma. Možda će biti slično onom što se desilo između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde se može predstaviti neka vrsta okvira ili ciljeva, ili čak odrediti i rokovi. Ovo je maksimum koji se može očekivati, znači jedan takav kraći tekst“, navodi on.

Jeta Krasnići (Krasniqi), iz Demokratskog instituta Kosova, za RSE ocenjuje da su nejasnoće u vezi toga o čemu će se konkretno razgovarati u Vašingtonu rezultat nedostatka transparentnosti dve strane, a naročito kosovske.

„Ako ne znaju šta je na agendi, onda kako može da se istovremeno kažu da je Kosovo spremno za taj sastanak. Ne mogu da verujem da je kosovska strana otišla tamo kako bi tamo saznala o čemu će biti reči na sastanku. Nešto drugo je u pitanju. Ukoliko su se složili oko nečega, a deluje da su se složili, da ne govore ili ne objavljuju o čemu razgovaraju. Ali, mi ovde moramo da znamo koje se teme pokreću i gde stojimo kao Kosovo“, kaže ona.

Takođe dodaje da u briselskom dijalogu bilo nedostatka transparentnosti, te ističe da ukoliko se isto desi i u Vašingtonu, te dalje i u Briselu, sporvođenje eventualnog sporazuma biće otežano.

Aleksandar Popov, iz novosadskog Centra za regionalizam, smatra da će na sastanku najviših zvaničnika Srbije i Kosova u Vašingtonu „biti i nešto više od ekonomskih tema“.

„Ne verujem da je sve to toliko pripremano i da je dat toliki značaj svemu tome da je moguće da sastanku prisustvuje čak i (predsednik SAD Donald) Tramp, ukoliko nešto veće nije u pitanju“, kaže Popov za RSE.

On dodaje da kada Vašington uzme nešto u svoje ruke, onda to sprovede do kraja i podseća na nedavno postignuti sporazum između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u čijem dogovoru su posredovale SAD.

„Nije isključeno da i ovde bude na stolu već nešto pripremljeno, ali ne mogu da verujem da to prethodno nije iza zavese dogovarano sa Prištinom i Beogradom“, kaže Popov, uz ocenu da postoji mnogo nedoumica o sadržaju razgovora.

Ukoliko predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da bi na dnevnom redu moglo da bude pitanje statusa Kosova, onda je trebalo da pripremi javnost i za tu opciju, smatra Popov.

„To bi mu na neki način bio alibi i olakšalo bi mu situaciju. U svakom slučaju, dobro bi bilo da i u tom pravcu priprema javnost, ako je moguće da će se to naći na dnevnom redu. Bilo da to prihvati ili da odbije. Jer će i jedna i druga varijanta imati konsekvence po Srbiju“, kaže Popov.

Kada je reč o ekonomskim temama na sastanku u Vašingtonu, Aleksandar Popov smatra da se na stolu može naći uspostavljanje zajedničke ekonomske zone, što može biti deo konačnog sporazuma.

„Koliko je to realno, videćemo. Jer, jedno je kad se unutar Kine stvara specijalna ekonomska zona Šenžen (osnovana u kineskoj provinciji Guangdong 1980. godine), a drugo je kad se stvara ekonomska zona kao na granici između Severne i Južne Koreje, zato što su tu napetosti opstajale kao što postoje napetosti između srpskih i kosovskih vlasti“, smatra Popov.

Šta je prethodilo?

Susret Hotija i Vučića u Beloj kući najavio je 14. avgusta Grenel, koji je prethodno pokušao da organizuje susret na istom mestu Vučića sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem (Hashim Thaci).

Do tog sastanka koji je bio zakazan za 27. jun nije došlo, tojest otkazan je nakon što je Kancelarija specijalizovano tužioca u Hagu objavila podnelo na ispitivanje optužnicu za ratne zločine na Kosovu protiv Tačija.

Inače, nakon Vašingtona Vučić i Hoti će se sastati u Briselu, narednog ponedeljka, 7. septembra, kako bi održali još jednu rundu dijaloga na najvišem politčkom nivou.

“Ovaj sastanak će se baviti aranžmanima nevećinske zajednice i poravnanjem međusobnih finansijskih potraživanja i imovine”, saopštio je portparol Evropske unije (EU) Peter Stano uoči vašingtonskog susreta.

Ovo je drugi susret uživo kosovskog premijera i srpskog predsednika u okviru briselskog dijaloga, koji je obnovljen 12. jula nakon skoro dve godine zastoja.

Autori: Amra Zejneli Loxha, Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Komersant: Putin ne može da kaže da u ceni gasa nema nikakve politike

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije.

Published

on

By

Srbija, kojoj krajem godine ističe ugovor za isporuke ruskog gasa, mogla bi još pola godine da očuva cenu od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je u najmanju ruku tri puta jeftinije od trenutnih cena na berzi u Evropi, piše Komersant, ali i dodaje da je reč o privremenoj meri.

U tekstu posvećenom susretu predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, u Sočiju, moskovski dnevnik navodi da se značajna razlika u ceni gasa za Srbiju i za ostale u Evropi objašnjava time što je Beograd u potpunosti u ugovoru očuvao povezivanje cene gasa sa cenom nafte.

Komersant navodi da Gasprom nije želeo da komentariše detalje dugoročnog sporazuma sa Srbijom, ali da je naveo da sadašnja cena odgovara srednjoj izvoznoj ceni u Evropi za 2021.

List citira analitičara Dmitrija Marčenka iz agencije Fič, koji smatra da cena po kojoj neki kupci kupuju gas zavisi od toga „da li Moskva doživljava ovaj ili onaj režim prijateljskim“. „Zato je, na primer, Moldavija u oktobru platila za gas nekoliko puta više nego Srbija“, naveo je Marčenko.

Po njegovoj oceni, ako se polazi od sadašnje cene nafte i stoprocentnog vezivanja za naftu u ugovoru, gas bi za Srbiju trebalo da košta oko 350 dolara za 1.000 kubnih metara. To znači, smatra Marčenko, da će Gasprom biti u manjku oko 50 dolara za svakih 1.000 kubnih metara, ili 150 miliona dolara godišnje.

„Za ruskog monopolistu, to je kap u moru“, zaključio je Marčenko.

Komersant u drugom tekstu, u izveštaju sa susreta dvojice predsednika, piše da je Vučić dobio to zbog čega je došao u Rusiju.

„Da predsednik Srbije nije bio uveren da će dobiti ono što želi, ne bi on ranije demonstrativno stavljao glavu na panj u razgovoru sa Putinom“, piše dnevnik.

Napominjući da je Putin poželeo Vučiću uspeh na izborima, Komersant navodi da ruski predsednik sada ne može da kaže da u ceni za gas nema nikakve politike, već samo ekonomije. „Srbija i Belorusija to neće potvrditi“, dodaje dnevnik.

autor : Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/komersant-putin-ne-moze-da-kaze-da-u-ceni-gasa-nema-nikakve-politike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Profesor prava: Radnici Linglonga vrbovani da dođu, postoje indicije o trgovini ljudima

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

Published

on

By

U slučaju stranih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu postoje indicije da je reč o trgovini ljudima, izjavio je profesor prava Mario Reljanović.

On je za nedeljnik NIN objasnio da su ti radnici “vrbovani” da dođu u Srbiju i da im je obećano da će raditi u jednoj vrsti uslova, a da rade u sasvim drugim uslovima.

Oduzete su im putne isprave i time je onemogućeno slobodno kretanje. Šta je to nego trgovina ljudima“, kaže Reljanović.

On je naveo da je Zakon o zapošljavanju stranaca relativno nov i dobro napisan, ali da je česta praksa da se on krši. To se čini tako, objasnio je, što radnici iz Kine, Vijetnama ili neke druge zemlje dolaze u Srbiji legalno, preko turističkih viza, a da onda ostaju da rade za neku “njihovu firmu”.

Dešava se i da imaju prijavljen boravak, ali da nemaju radnu dozvolu i da počnu da rade bez nje, jer je za dobijanje dozvole potrebno nekolikom meseci. Za to vreme poslodavac je dužan da im obezbedi smeštaj i naknadu, ali Reljanović kaže da to “uglavnom ne biva”.

On je naglasio da bi prava koja ima svaki državljanin Srbije trebalo da ima i, na primer, svaki Kinez koji radi u RTB Bor, ali da obični fizički radnici uglavnom nemaju zakonom zagarantovana prava, odnosno da “rade i žive u uslovima koji nisu adekvatni”.

autor: NIN

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/290858/Profesor-prava-Radnici-Linglonga-vrbovani-da-dodju-postoje-indicije-o-trgovini-ljudima.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Dmitroviću objasniti da su bračna i vanbračna zajednica jednake pred zakonom

“Ana Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra Dmitrovića da vodi ovaj resor”

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je da se Vlada Srbije izjasni o predlogu ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića, koji je naveo da će uslov za dobijanje državne pomoći mladima u rešavanju stambenog pitanja, odnosno 20.000 evra, biti da su partneri u braku.

„Ovakvom diskriminišućom izjavom ministar je pokazao da ne poznaje ili ne poštuje zakon naše zemlje pred kim su bračna i vanbračna zajednica ravnopravne“, navodi se u saopštenju LSV-a.

LSV je pozdravlja svaku meru koja će pomoći da se poboljša nezavidna situacija većine građana, sli smatra da je dovođenje u neravnopravan položaj onih koji po zakonu moraju biti ravnopravni nedopustivo.

„Ukoliko država želi da podigne natalitet i poboljša položaj mladih bračnih parova sa decom, prvenstveno treba da krene od stvaranja uslova za pristojan život, na taj način što će se poštovati zakoni i institucije naše zemlje, što će se zaustaviti zapošljavanje uslovljeno ulaskom u vladajuću partiju, što će se sistem vrednosti vratiti u normalu gde se poštuje obrazovanje i sposobnost, a ne kupljene diplome i rijaliti zvezde“, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da je izjava da vernici više vole decu pa ih zato u njihovim porodicama u Srbiji ima više, višestruko nedopustiva i skandalozna.

LSV je predložila premijerki Ani Brnabić da preispita sposobnost i kompetentnost ministra za demografiju i brigu o porodici Ratka Dmitrovića da vodi ovaj resor, jer je tokom dosadašnjeg rada „u više navrata pokazao da ne poseduje ni znanja, ni senzibilitet za ovu osetljivu, vitalnu temu našeg društva“.

(Autonomija, Foto: MC)

izvor: https://www.autonomija.info/lsv-dmitrovicu-objasniti-da-su-bracna-i-vanbracna-zajednica-jednake-pred-zakonom.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti i Lajčak razgovarali o vremenu i modalitetima narednog sastanka u Briselu

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

Published

on

By

Foto:(BETAPHOTO/Kabineta premijera Kosova/LEUTRIM LIKAJ/DS)

Premijer Kosova Aljbin Kurti i izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo Srbija, Miroslav Lajčak razgovarali su večeras o dosadašnjem dijalogu Kosova i Srbije i o vremenu, mogućnostima i modalitetima narednog sastanka u Briselu, saopšteno je iz Vlade Kosova.

„Oni su obećali redovnu komunikaciju i kontakte, kao i stalnu koordinaciju. Održiv mir, dugoročna stabilnost i regionalna bezbednost su veoma važni za budući odnos i sporazum Kosova i Srbije“, kaže se u saopštenju.

Kurti je ponovio spremnost Kosova da napreduje ka evropskim integracijama, dok je Lajčak izrazio podršku evropskoj agendi Kosova.

Tokom posete Kosovu Lajčak se prethodno susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.

Lajčak: Susreti sa Kurtiem i Vučićem tokom ove nedelje bez rezultata

Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosovo Srbija i druga regionalna pitanja, Miroslav Lajčak je posle susreta sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtiem izjavio kako sastanci koje je imao sa premijerom Kosova i predsednikom Srbije tokom ove nedelje nisu dali rezultate.

„Ove nedelje sam se dva puta sreo sa premijerom Kurtijem i razgovarao sa predsednikom Vučićem, ali nije bilo pozitivnih rezultata od ovih sastanaka. Naše ambicije su trenutno drugačije i ne radi se samo o organizovanju sastanka, već i o dogovoru i zato radimo u tom pravcu“, rekao je Lajčak.

Rekao je i kako se pripreme za sastanak Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nastavljaju, nije naveo konkretan datum kada bi sledeći sastanak mogao da se održi, rekavši da želi da sastanci Kosova i Srbije daju rezultate.

Upitan šta očekuje od narednih sastanaka Kurti-Vučić, slovački diplomata je rekao da ne želi da špekuliše.

„Dijalog će se nastaviti jer je važan i imamo dobru volju. Moramo samo da budemo sigurni da će sastanak dati dobre rezultate“, rekao je Lajčak.

Beta

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/kurti-i-lajcak-razgovarali-o-vremenu-i-modalitetima-narednog-sastanka-u-briselu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Mladić i Karadžić su izdajnici sopstvenog naroda

“Rat na jugoslovenskom prostoru nije završen, već je samo prekinut”

Published

on

By

Predsednik LSV Nenad Čanak izjavio je večeras da su ratni zločinci Radovan Karadžić i Ratko Mladić „odvratni izdajnici sopstvenog naroda“.

„Odgovorni su za masovne zločine, a potom su se skrivali. To je najniže dno koje se može zamisliti“, rekao je Čanak za N1 Sarajevo.

Dodao je da i danas postoje oni koji od napljačkanih para u ratu finansiraju crtanje murala Ratku Mladiću

Ocenio je da rat na jugoslovenskom prostoru nije završen već je samo prekinut.

„Koreni zbog kojeg je rat započeo nisu iščupani“, rekao je Čanak.

On je podsetio da se posle rušenja Miloševićevog režima zalagao za zabranu SPS, SRS JUL i SSJ, ali to tadašnja vlast nije prihvatila.

„A upravo iz tih partija su oni koji danas vladaju“, kazao je Čanak.

Dodao je da Srbija ne može da krene napred bez denacifikacije i lustracije.

On je rekao da podržava inicijativu „Zločin je zločin“, koju je pokrenuo prvi tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

„Samim činjenjem zločina, zločinac se isključio iz bilo koje nacionalne zajednice i upisao se u zločince“, kazao je Čanak.

(Beta, foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/canak-mladic-i-karadzic-su-izdajnici-sopstvenog-naroda.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Barokni ikonostas nemerljive vrednosti u hramu u Uzdinu

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom.

Published

on

By

Poznajemo li dovoljno sva blaga koje posedujemo?

Crkva Svetog velikomučenika Đorđa nalazi se u naseljenom mestu Uzdin u kojem živi pretežno stanovništvo rumunske nacionalne manjine. Izgradnja hrama je počela 1790. godina a završena 1801. godine.

 Crkvu su, kao i u većini mesta gradili meštani i dobrotvori. Crkva je izgrađena u baroknom stilu, kao i ostale crkve koje su, u to vreme bile pod Austrougarskom monarhijom, jer nije bila dozvoljena gradnja u vizantijskom stilu, ali je unutrašnjost adaptirana poput pravoslavnih hramova, i od tada se deklariše kao Rumunska pravoslavna crkva. Najveća materijalna vrednost ove crkve je ikonostas koji je naslikao Konstantin Danilo (Daniel) i ovo je jedina Rumunska pravoslavna crkva sa njegovim radom. Oslikavanje je trajalo od 1833. do 1836. godine. Slike i rezbarija ikonostasa su u baroknom stilu.

Ikonostas sa najvećim brojem ikona u ovom delu Banata

Ovo nije najveći ikonostas po kvadraturi u ovom delu Banata, ali ima najviše ikona, čak 76, i to je najveca galerija radova Konstantina Danila. U crkvi se nalaze i 4 ikone rumunskih akademskih slikara Joana Zajku i Filip Mateja. 1850. godine je toranj crkve stradao u požaru prilikom postavljanja sata, ali je 1884. godine izgrađen novi koji je i danas na crkvi. 90 posto vernika koji posecuju ovaj hram je Rumunske nacionalne manjine, ali sveštenstvo služi liturgiju i vrši obrede i za vernike Srpske pravoslavne crkve koji žive u Uzdinu.

Sveti Georgije štiti hram

Hramovna slava je Sveti velikomučenik Georgije koji se praznuje 23. aprila po novom kalendaru jer se Rumunska pravoslavna crkva i Rumunska patrijaršija pridržavaju ovog kalendara. 

Continue Reading

Trending