Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Avion sa beloruskim migovima za Srbiju bio u EU iz tehničkih razloga

Mađarska je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdila da su avioni MiG-29 iz Belorusije, koja je pod sankcijama Evropske unije (EU) spušteni na teritoriju te članice EU iz tehničkih razloga dok su leteli prema Srbiji.

Published

on

Ministarstvo odbrane Mađarske potvrdilo je da je avion koji je iz Belorusije prevozio avione MiG-29 do Srbije 16. maja sleteo na aerodrom u Budimpešti.

Ovo nije prvi put da se naoružanje namenjeno Srbiji doprema iz zemalja koje su pod sankcijama preko vazdušnog prostora država članica EU.

Avion, koji je u vlasništvu ukrajinske kompanije, je prevozio preostala dva od ukupno četiri lovca MiG-29 koje je Belorusija donirala Srbiji.

“Ukrajinski AN-124 (Antonov) iz Belorusije (prvobitno preko Ukrajine i Rumunije) na putu ka Srbiji je 16. maja 2021. bio prinuđen da prekine put usled tehničkih razloga”, navodi Ministarstvo odbrane Mađarske u pisanom odgovoru dostavljenom mađarskom servisu Radija Slobodna Evropa (RSE).

U odgovoru dodaju da je avion sleteo na aerodrom List Ferenc u Budimpešti, “jer nije mogao da sleti bezbedno na aerodrom koji mu je bio finalna destinacija zbog kratke piste”.

Kako navodi to ministarstvo, avion je napustio Mađarsku u jutarnjim satima narednog dana, 17. maja, uputivši se ka svom konačnom odredištu, odnosno Srbiji, “nakon dodatnog snabdevanja i popravke delova”.

Stano za RSE: Izvoz i tranzit naoružanja diskreciono pravo članica EU

Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano u pisanom odgovoru za RSE objasnio je da kontrola izvoza i tranzita naoružanja iz država članica EU podleže nacionalnom zakonodavstvu, Zajedničkom stavu Saveta EU o kontroli izvoza vojne tehnologije i opreme, kao i Sporazumu o trgovini oružjem.

„Ova pravila su pravno obavezujuća za sve države članice i primenjuju se pod njihovom odgovornošću i pod nadzorom nacionalnih institucija“, navodi Stano.

Zajednički stav EU, prema njegovim rečima, među svojim osnovnim odredbama, postavlja osam kriterijuma za procenu rizika za aplikaciju za izvoz i tranzit oružja, uključujući poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava od strane zemlje krajnjeg odredišta, kao i očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti.

„Odluka da li će se odobriti ili odbiti izvoz ili tranzit ostaje diskreciono pravo država članica. Na nacionalnim institucijama je da primene kontrolu“, pojašnjava Stano za RSE.

On ističe da države članice jednom godišnje izveštavaju o svojim izvoznim dozvolama i stvarnom izvozu konvencionalnog oružja, i da je godišnji izveštaj EU o izvozu oružja dostupan putem baze podataka, ali i da specifični podaci o dozvolama za tranzit nisu uključeni u bazu podataka.

NATO za RSE: To je pitanje za Mađarsku i Srbiju

U NATO-u nisu želeli da komentarišu transport naoružanja i vojne opreme iz Belorusije preko teritorije članice NATO-a. U odgovoru dostavljenom RSE u toj organizaciji uputili su nas na nadležne državne organe Mađarske i Srbije.

Avion sa beloruskim vojnim letelicama, sem Mađarske, gde je sleteo, preleteo je i iznad Rumunije, koja je takođe članica NATO-a.

Kada je reč o nabavkama naoružanja, u NATO-u navode da je to nacionalna odluka.

“NATO i Srbija su partneri i mi smo posvećeni jačanju našeg partnerstva sa Srbijom, istovremeno u potpunosti poštujući njenu politiku neutralnosti”, naveo je NATO dodavši da taj savez sa Srbijom ima “veoma dobru saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti”.

Ministarstvo odbrane Srbije bez informacija o događaju

U odgovoru na pitanje RSE šta je razlog zbog kog je avion koji je prevozio beloruske letelice sleteo na aerodrom u Budimpešti pre nego što je stigao do konačnog odredišta u Srbiji, Ministarstvo odbrane Srbije odgovorilo je da ne raspolaže podacima o navedenim događajima.

To ministarstvo nikada nije odgovorilo na upit kolika je vrednost četiri polovna MiG-29 koje je Belorusija donirala Srbiji, a odbilo je da dostavi i ugovor o donaciji vazduhopova na osnovu zahteva RSE za pristup informacijama od javnog značaja.

Zbog toga je još u septembru 2019. RSE pokrenuo postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Postupak je još u toku.

Prva dva aviona u okviru donacije iz Belorusije u Srbiju su dopremljena 17. aprila kako je tada za javni medijski servis izjavio ministar odbrane Nebojša Stefanović.

Stefanović se 19. maja u Beogradu sastao sa ambasadorom Belorusije u Srbiji Valerijem Briljovim, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Kako se navodi u saopštenju izdatom nakon sastanka, Stefanović se zahvalio Briljovu na isporuci četiri lovačka aviona MiG-29 i ocenio da će te letelice “značajno unaprediti operativne sposobnosti Vojske Srbije”.

Ukrajinska avio kompanija “Antonov” koja je proizvođač i operator teretnog aviona koji je prevozio beloruske MiG-29 u Srbiju, nije odgovorila na pitanja RSE o razlogu zbog kog je avion na putu ka Srbiji 16. maja sleteo na pistu aerodroma u Budimpešti.

Vojinović za RSE: Rutinska procedura u slučaju kvara

To što je avion sleteo u Budimpeštu je rutinska procedura u slučaju kvara, objašnjava za RSE glavni i odgovorni urednik specijalizovanog sajta o vazduhoplovstvu Tango Six, Petar Vojinović. Taj portal je prvi 17. maja objavio informaciju o tome da su MIG-ovi stigli u Srbiju.

“Naša saznanja kao portala potvrđuju da je posredi bio tehnički kvar u kontekstu specifičnog kvara koji je morao da se servisira u Budimpešti a ne na aerodromu u Batajnici”, kaže Vojinović.

On ističe da je vojni aerodrom u Batajnici tehnički opremljen da na njega sleti tip aviona koji je prevozio beloruske MiG-29 kao i da je isti avion na batajnički aerodrom direktno dopremio prethodne dve letelice u aprilu ove godine.

“Batajnički aerodrom ima dovoljno dugačku pistu i opremljen je tehnički i vreme nije bilo toliko loše. Taj avion je već sletao na aerodrom Batajnica mnogo puta i donosio i oklopne transportere i tenkove i više aviona”, dodaje Vojinović.

Kada je reč o ukrajinskoj kompaniji čiji je avion prevozio beloruske migove, Vojinović navodi da je reč o komercijalnoj usluzi transporta.

Putevi naoružanja do Srbije iz država pod sankcijama EU

Ovo nije prvi put da se naoružanje i vojna oprema iz država pod sankcijama EU u Srbiju doprema preko teritorije Mađarske.

RSE je ranije izveštavao o transportu naoružanja i vojne opreme iz Rusije preko vazdušnog prostora država članica EU i NATO.

Vlada Mađarske je u septembru 2019. potvrdila da je ta zemlja, uprkos sankcijama EU, dozvolila transport oklopnih vozila BRDM-2 iz Rusije za Srbiju, zbog toga što je on obavljen civilnim avionom, za šta nije neophodna dozvola.

Reč je o vozilima koje je Rusija donirala Srbiji.

Javnost je i dalje uskraćena za informacije u čijem je vlasništvu bio civilni avion kojim su u Srbiju dopremljena ruska oklopna vozila, niti koliko je koštao transport i ko je snosio troškove njihovog dopremanja u Srbiju.

Ministarstvo odbrane Srbije odbilo je da odgovori na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji je RSE uputio u oktobru 2019. o tome.

Rumunija, koja je takođe članica EU i NATO, odbila je iste godine da izda tranzitnu dozvolu za transport deset ruskih oklopnih vozila „BRDM-2“ koje je Rusija donirala Srbiji rečnim putem preko Dunava.

Takvu odluku u odgovoru na upit RSE su obrazložili odlukom Saveta EU iz 2014. o uvođenju sankcija Rusiji zbog aneksije Krima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da su vozila ipak dopremljena, i to vazdušnim putem „uprkos protivljenju nekih“, ne dajući više detalja o tome na koji način je realizovan transport.

Početkom marta 2020. četvrtom isporukom delova ruskog protivvazdušnog (PVO) sistema”Pancir” kompletiran je raketni sistem koji je Srbija kupila od Rusije.

Prema podacima specijalizovanog sajta flightradar24.com ruski avion Antonov 24 “Ruslan” je 3. marta sa delovima PVO sistema sleteo na vojni aerodrom u Batajnici. Iz Rusije je do Srbije, između ostalog došao i preko vazdušnog prostora Bugarske.

Na pitanje zbog čega je Bugarska kao članica EU i NATO-a donela odluku da dozvoli transport ruskog naoružanja i vojne opreme preko njene teritorije, Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske tada je u odgovoru na upit RSE navelo da nije bilo osnova da ne izda takvu dozvolu kao i da je ta odluka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

Belorusija pod sankcijama EU

Belorusija je pod sankcijama EU od 2011. Tada je EU ojačala postojeće sankcije rukovodstvu Belorusije uvođenjem embarga na oružje, kao odgovor na pogoršanje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava u toj zemlji.

Embargo podrazumeva zabranu svakog učešća u isporuci naoružanja i vojne opreme Belorusiji, kao i opreme koja bi se mogla koristiti za unutrašnju represiju.

Sankcije se takođe odnose na izvoz oružja iz Belorusije. Njima se zabranjuje subjektima sa sedištem u EU da učestvuju ili stavljaju na raspolaganje sredstva ili finansijske resurse kompaniji Beltechexport, najvećoj beloruskoj eksport-import kompaniji vojnih proizvoda.

Ta kompanija isporučuje, između ostalog, vazduhoplove MiG-29, Su-24MK, Su-25, Su-27 sa svom pratećom podrškom.

Od 2011. sankcije Belorusiji su više puta produžavane, a poslednje izrečene su na snazi do 28. februara 2022.

Ministarstvo odbrane Mađarske nije odgovorilo na pitanja RSE zbog čega je Mađarska kao članica Evropske unije (EU) i NATO saveza dala dozvolu za prelet i tranzit vojnom avionu iz Belorusije, koja se trenutno nalazi pod sankcijama EU.

Autor: Mila Đurđević (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending