Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Antiantifašistički „antifašizam“

Sinoć je u Narodnom pozorištu upriličen bizarni igrokaz povodom Dana pobede, sa dvojicom srpskih voždova, Miletom iz Laktaša i artistom ovdašnjim pod kodnim imenom Pet Sedam Sedam, u glavnim ulogama. Niskost do koje se spušta režimska kultura sećanja podrazumeva i to da se po njenom šovenskom blatu povlači jedna od najveličanstvenijih tradicija jugoslovenskih naroda, a to je jugoslovenski antifašizam.

Published

on

U tom nečasnom delu provlačenja kroz šovenski glib najpre se dešava etnicizacija antifašizma. Nesporno je da svaka sredina, svaka država, svaki narod mogu pa i treba posebno da istaknu svoje borce, ali ignorisanje pa i negiranje doprinosa drugih je besramno, naročito u kontekstu u kojem bi, bez bratstva i jedinstva unutar jugoslovenskog Narodnooslobodilačkog pokreta, on sam bio nemoguć. Dakle, uz etnicizaciju imanentno jugoslovenskog sadržaja neminovno dolazi njen blentavi pratilac – negiranje žrtava i doprinosa drugih. Sve su nam to vrlo plastično, kako samo oni umeju, odigrali Mile i Pet Sedam Sedam.

Razume se, kao ultimativni negativac u ovoj naopakoj „proslavi“ pobede nad fašizmom, uz Hitlera i Pavelića, pojaviće se maršal Tito, kojeg je nezaobilazni Mile bravurozno optužio za navodno odugovlačenje sa oslobađanjem Jasenovca i za izbegavanje sukoba sa ustašama. Jer – Hrvat. Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.

Sledeći sadržaj tog nečasnog blaćenja antifašizma je upodobljavanje kulture sećanja ulizičkoj rusomaniji, u kojoj se zapravo gubi čak i nacionalna, srpska komponenta, postajući samo nekakva usputna ikebana velike ruske pobede. Da je pameti (kao što je u pogledu odnosa prema pobedi nad fašizmom nema nigde, ni na Istoku ni na Zapadu) barem bi taj dan, kada se slavi pobeda nad fašističkim falangama, mogao da posluži kao podsećanje na veličanstveno delo makar i iznuđene saradnje zapadnih saveznika i SSSR-a (posle pogubnih igara koje su igrale obe strane, pre svega Zapad do 1939. godine, a posle toga i SSSR). Ukratko, kada je reč o ovdašnjem kontekstu, istina je da su crvenoarmejci oslobađali Srbiju zajedno sa partizanima, kao i da su partizani ratovali oružjem koje su dobili prvenstveno od zapadnih saveznika. To, ipak, zaslužuje nešto više od polurečenice u smušenom govoru u kojoj se ovi poslednji pomenu, više zbog toga da bi se moglo reći u nekoj ambasadi, kada nisu uključenje kamere i nema prpošnog kočoperenja: pa, eto, pomenuli smo i vas… Ne vidim da se pogrešan odnos koji u Evropi postoji prema doprinosu SSSR-a pobedi u Drugom svetskom ratu ispravlja na ovaj mizeran način.

Ništa manje provlačenju antifašizma kroz blato ne doprinosi ni infamna konstrukcija o „dva antifašistička pokreta“ ta najtrulija grana na šupljem stablu nacionalizovanog „antifašizma“. Taj mitski sadržaj ovdašnje kulture sećanja postao je još jedna mantra u kanonu nacionalnog pravoverja, tako da je sećanje na Drugi svetski rat trajno njome kontaminirano. (Povremeni, neveliki, sporadični i samo kada su baš bili neizbežni, sukobi četnika i okupatora daleko su od svakog antifašizma, čiji je zlatni standard jednostavan: borba kad god prilike to dopuštaju, a ne samo kada to nametnu, stvaranje prilika da do borbe dođe i, konačno, prihvatanje borbe i u nepovoljnim okolnostima.) Ove godine evociranje te skaske o dva antifašistička pokreta, i to pred licem veterana NOB-a, imamo da zahvalimo već pomenutom Miletu, koji je govorio po svom običaju (kao da je jeo bunike) i o svim zločinima nad Srbima ikada, apostrofirajući i devedesete godine prošlog veka, relativizujući tako zlodela koja su tih godina sejana od strane zločinaca iz redova srpskih vojski po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Još jedan problematičan detalj koji pokazuje koliko je u Srbiji antifašistička tradicija zapravo potisnuta jeste i notorna činjenica da se u ovdašnjem prazničnom kalendaru ne nalazi niti jedan jedini datum koji bi obeležavao antifašističku boru naroda sa našeg prostora. Dan pobede 9. maj je internacionalni praznik koji, da ironija bude veća, sa Srbijom i Jugoslavijom nema mnogo veze. Kada je o Srbiji reč, ona je oslobođena praktično već do kraja oktobra 1944. godine. Kada je, pak, reč o jugoslovenskom ratištu (a Srbija je neodvojivi deo tog konteksta) „rat je trajao sedam dana duže“. Naime, šarolika skupina kolaboracionističkih begunaca sa prostora Jugoslavije („banda koja ratuje posle završetka rata“, kako ih je nazvao britanski brigadir Skot, a povodom koje je, obraćajući se potpukovniku Narodnooslobodilačke vojske Milanu Basti, izgovorio: „Moji tenkovi stoje Vam na raspolaganju“) pružala je očajnički otpor sve do 15. maja 1945. godine. U tom smislu, iako je i potrebno i važno da Srbija participira i u međunarodnom obeležavanju slamanja fašizma 1945. godine, bez prepoznavanja značaja sopstvenog doprinosa obeležavanjem nekog od datuma koji se odnosi na pobedu srpskih i jugoslovenskih partizana u Srbiji i Jugoslaviji, ostaće isprazno i neverodostojno svako pominjanje antifašizma od strane ovdašnjih zvaničnika. Ali „dvostrukost nacionalizovanog antifašizma“ zapravo je šizofreno stanje iz kojeg se može izaći samo na jedan način: jasnim odgovorom na pitanja ko je i zašto 1944/5. godine u Srbiji zapravo pobedio. Na ta pitanja Srbija nema nedvosmislen odgovor, iako joj je, nje radi, neophodan.

Svečanost u Narodnom pozorištu povodom Dana pobede više je ličila na komemoraciju. ElegijaKrvava bajkaTёmnaя nočь i druge pesme, mahom setnog sadržaja. Nijedna partizanska. Ni trenutak poleta ni radosti na proslavi Dana pobede… Koliko god da je komemorisanje žrtava imperativ svakog sećanja na pobedu, nesrazmerno prisustvo narativa o žrtvi, naročito u govorima dvojice srpskih voždova, ukazuje na jednu od dve stvari: ili su govornici toliko tankoćutne prirode da su u svakom, pa i svečarskom trenutku, ophrvani uspomenom na nevine žrtve ili ih bezočno upotrebljavaju kad god mogu (a naročito u kontekstu sukoba devedesetih godina) protiv „zapadnih sila“, Hrvata, Bošnjaka…

Dan pobede je, međutim, trenutak kada se slavi, kada su, kako svedoče mnogi pojedinci koji su to doživeli i kako, uostalom, gledamo na snimcima iz tog vremena, oni koji su preživeli bili opijeni ukusom pobede, slobode, života. Oni koji su u ratu izgubili najbliže ili oni koji su bili u neizvesnosti u pogledu sudbine svojih porodica – slavili su. Ali to, posle skoro osamdeset godina, ne mogu dve kukuvije, dve profesionalne narikače, koje bi da nas ubede da više tuguju i pate za žrtvama nego njihovi najbliži, braća, sestre, roditelji, deca, potomci…

Usled svega navedenog, ovogodišnja svečanost u dvorani Narodnog pozorišta bila je morbidna šovinistička ekstravaganca, pir bez ikakve veze sa antifašističkom tradicijom (osim njene bezočne zloupotrebe), niti sa negovanjem vrednosti antifašizma. Svečanost je u pogledu proslave pobede nad fašizmom bila uverljiva taman toliko koliko je uverljivo zamisliti tipove poput Mileta i Pet Sedam Sedam u redovima pobedničkih partizanskih jedinica 1945. godine. No, stvari su tu vrlo jednostavne: antifašistički minimum su Narodnooslobodilački pokret, njegova borba protiv fašističkih okupatora, domaćih fašista i fašistoida, kolaboracionista raznih struja (uključujući tu i najveću masu četnika), bratstvo i jedinstvo, savezništvo sa svim silama antihitlerovske koalicije, maršal Tito i druge partizanske vojskovođe. Ništa manje od toga. (Da bi se od „minimuma“ došlo do celovitog sadržaja treba dodati i ideale jednakosti, revoluciju, socijalizam, ali je istorija za sada o tome rekla svoj kontroverzni sud, koji, razume se, nije bez priziva.) Izvan pomenutog minimuma sve drugo je – ništa ili, još gore od toga – nešto sasvim naopako.

Srbija i njeno društvo, sve to odbacujući, što formalno (zakonski i sudski), što neformalno (u medijima i javnosti uopšte), rehabilitovali su stotine zločinaca, a kolaboraciju relativizovali do nivoa da se o njenim najistaknutijim nosiocima bez zazora na mnogim mestima javno govori sa simpatijama. Zbog toga Srbija više nije u stanju čak ni da se maskira antifašizmom, a da to ne izgleda kao karikatura. Pošto reči ovde odavno ne koštaju ništa, niti išta vrede, pozicionirajući se kao nekakav folklorni antifašista, čak je i Ivica Dačić smogao snage da povodom rehabilitacija svojevremeno izgovori: „Da je Hitler Srbin i njega bi rehabilitovali“. Ko?

Sva istorioidna patologija ovdašnjeg oficijelnog odnosa prema Drugom svetskom ratu eksplodirala je na sinoćnom događaju u Narodnom pozorištu. Kada ovdašnji zvaničnici, opsednuti preterivanjima kojima se unižavaju istinske žrtve, trabunjaju o pobedi nad fašizmom neprestano ih zazivajući, to deluje kao crna misa na kojoj se vreče plemenske mantre, bacaju anateme i izvode katramunaći, a ne kao slavljenje pobede ni pobednika. Tako je i ove godine povodom Dana pobede upriličena žalosna groteska: poraz pobednika i još jedna pobeda onih koji su 1945. bili poraženi.1

Peščanik.net, 10.05.2021.

SLOBODNA VOJVODINA

POŽAR U TRŽNOM CENTRU BIG

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap.

Published

on

By

Zrenjanin- Večeras oko 20 časova u tržnom centru BIG izbio je požar i nadvio se gust dim iz lokala Banjalučki ćevap. Vatrogasne ekipe odmah su izašle na teren i trenutno sa dva vozila i nekoliko vatrogasaca gase požar.

izvor: https://www.zrklik.com/2021/12/pozar-u-trznom-centru-big/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Ministarstvo branitelja podržalo obnovu ustaškog groblja u Zagrebu

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Published

on

By

Kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

Desničarske udruge u Hrvatskoj traže obnovu grobova ustaških vojnika na zagrebačkom groblju Mirogoj. Komunisti su to groblje sravnili sa zemljom, a 75 godina kasnije očekuje se da obnovu plate građani Zagreba.

Ministarstvo branitelja podržalo je projekt obnove s nazivom “groblje hrvatskih vojnika od 41. do 45.”, a kontroverze je dodatno pojačao jedini spomenik za “vječni spomen i slavu” ustaškoj vojsci koji već godinama stoji na zagrebačkom groblju Mirogoju.

izvor: agencije

izvor: https://balkans.aljazeera.net/videos/2021/12/5/ministarstvo-branitelja-podrzalo-obnovu-ustaskog-groblja-u-zagrebu

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kurti: Sledeći sastanak sa Vučićem možda sledeće sedmice – zavisi od EU

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Published

on

By

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da bi sledeći sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem mogao biti održan u drugoj sedmici decembra.

Kurti je na konferenciji za medije rekao da nema informacija „da li Srbija uslovljava nastavak dijaloga“, i da održavanje sastanka zavisi od zvaničnika Evropske unije Žozepa Borela i njegovog izaslanika Miroslava Lajčaka.

„Nemam informaciju da postoje uslovi od bilo koga, ali procena da li takav sastanak treba da bude održan ili ne, pripada posredniku ili fasilitatoru – kako sebe nazivaju, odnosno gospodinu Borelu i njegovom izaslaniku Lajčaku“, rekao je on.

Napomenuo je da su „oni ti koji procenjuju da li će poslati pozive ili ne“, i da na održavanje sastanka ne utiče, kako je istakao, „bilo kakvo uslovljavanje druge strane“.

Autor: Beta

izvor: https://rs.n1info.com/vesti/kurti-sledeci-sastanak-sa-vucicem-mozda-sledece-sedmice-zavisi-od-eu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zeleni blok traži zakon protiv rudnika litijuma i smenu celog REM-a

Koalicija traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni Savet REM-a na čelu sa Oliverom Zekić

Published

on

By

Otvorena Građanska platforma „Akcija“, organizacije „Ekološki ustanak“ i „Ne davimo Beograd“ najavile su na konferenciji za novinare ispred Generalnog sekretarijata predsednika republike blokadu saobraćajnica i sledeće subote širom Srbije, ali njihovi predstavnici nisu precizirali koliko će trajati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da nema ništa protiv da naredna blokada traje i tri sata.

On je poručio građanima da u sledeću subotu budu spremni za nastavak blokada širom Srbije sve do ispunjenja zahteva.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju i pokretač Otvorene građanske platforme „Akcija“ Nebojša Zelenović izjavio je da zeleno-levi blok, pored povlačenja zakona o referendumu i eksproprijaciji, traži da se po hitnoj proceduri u Skupštini Srbije „usvoji zakon kojim se briše rudnik u Jadru“ i smeni REM na čelu sa Oliverom Zekić.

„Čuli ste juče da nas je predsednica REM gospođa Zekić sve nazvala banditima i da svi mi trebamo da budemo pohapšeni, svi mi slobodni građani koji smo izašli u skladu sa Ustavom i zakonom da protestujemo“, rekao je Zelenović na konferenciji za medije ispred zgrade predsedništva na Andrićevom vencu u Beogradu.

(Beta, Foto: N1)

izvor: https://www.autonomija.info/zeleni-blok-trazi-zakon-protiv-rudnika-litijuma-i-smenu-celog-rem-a.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pojedini stočari iz srednjeg Banata prinuđeni da rasprodaju krave

Problemi veliki i u ostalim selima

Published

on

By

Radica Vučenić iz Čente skoro je rasprodao svoje stado muznih krava. Za prodaju su ostale još tri krave. Vučenić kaže da je bio prinuđen da rasproda svoje blago zbog bolesti, ali i zato što odavno nema matematike u mlečnom stočarstvu.

– Mleko je jeftino, a hrana skupa, i to je najkraći odgovor – kaže za portal zrenjaninski.com Radica Vučenić i dodaje da cena od 27 – 28 dinara za litar mleka odavno ne pokriva troškove.

Gotovo sve krave iz ovog domaćinstva su prešle Dunav i otišle u centralnu Srbiju. Kupci su mu rekli da tamošnje mlekare otkupljuju mleko za 40 dinara po litru. Po toj ceni se možda i isplati baviti proizvodnjom mleka, dodaje Vučenić.

Problemi veliki i u ostalim selima

I stočni fond u Melencima se više nego prepolovio. Jedan od naših sagovornika, koji nije želeo da mu objavimo ime, ističe da se svinja za klanje ne može naći ni za lek. I stočara koji se bave mlečnim stočarstvom sve je manje, a i naš sagovornik je odlučio da proda krave.

– Subvencije i premije kasne, radne snage nema, hrana je skupa i pitam se za koga i zbog čega da radim. Kupio sam balu sena u Tordi za 450 dinara, a litar mleka košta 27,80 dinara. A krave su obaveza od 24 sata. Često kažem, to je gora robija od Sremske Mitrovice. Tamo odslužiš svoje, a ovde kraja nema – priča nam Melenčanin čiju bi priču verovatno potpisali i mnogi drugi manji i srednji stočari.

Za bikove iz januara i februara prošle godine još nisu isplaćene subvencije. Sve kasni, a krava mora da jede svakog dana, naglašava naš sagovornik.

– Kad zovem Upravu za agrarna plaćanja ili je stalno zauzeto ili mi, kad ih dobijem, kažu da je predmet u obradi. Sad smo čuli da subvencije neće biti isplaćene ni ove godine. Više nema smisla raditi sa gubitkom. Nisam usamljen slučaj, ima ih još u Melencima, a i u Kumanu, selu gde je nekad bilo više krava nego stanovnika – kaže naš sagovornik, koji napominje da su se i krave iz njegove štale zaputile na put južno od Dunava.

Situacija je slična i u ostalim selima u srednjem Banatu. Probelmi su veliki, a mali i srednji proizvođači nestaju, iako mnogi ne žele da govore javno o tome i zameraju se otkupljivačima.

– Gotovo niko ne rasproda sve i ostaje mu mleko za predaju. Ne možemo mnogo da biramo, a naši otkupljivači se ljute kad spomenemo koliko plaćaju mleko. Kao da lažemo. To stoji u papirima. Ali ovdašnji ljudi ne vole neprijatnosti, pa ih izbegavaju – objašnjavaju nam naši sagovornici.

izvor: https://www.zrenjaninski.com/poljoprivreda/pojedini-stocari-iz-srednjeg-banata-prinudjeni-da-rasprodaju-krave/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski desničari na skupu u Varšavi traže savez unutar EU-a

Potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Published

on

By

Petnaestak evropskih desnih i krajnje desnih stranaka, među kojima Nacionalno okupljanje Marine Le Pen i poljska Pravo i pravda (PiS), potpisnice zajedničke deklaracije iz jula kojom žele novi savez unutar EU-a, okupljaju se u subotu u Varšavi kako bi raspravili o svojoj viziji Unije.

Le Pen je rekla novinarima da političke stranke koje učestvuju na skupu žele formirati “veliku grupaciju” unutar Evropskog parlamenta gdje se sada nalaze u dva različita kluba zastupnika.

Ona je naglasila kako s optimizmom gleda na mjesece koji dolaze i mogućnost formiranja nove grupacije, koja će, ako se ostvari, “biti druga snaga u Evropskom parlamentu”.

Osim Le Pen, kandidatkinje na francuskim predsjedničkim izborima sljedeće godine i predsjednika talijanske Lige Mattea Salvinija, koji neće biti u Varšavi, među potpisnicima deklaracije iz jula su mađarski premijer Viktor Orban, šef PiS-a Jaroslaw Kaczynski, predsjednik Voxa u Španiji Santiago Abascal i šefica Braća Italije Giorgia Meloni, koje se očekuje u poljskoj prijestolnici.

Organizatori međutim još uvijek u petak nisu objavili puni popis sudionika.

Strahuju od formiranja “superdržave”

U Evropskom parlamentu Nacionalno okupljanje i Liga pripadaju bloku Identitet i demokratja dok su PiS, Vox i Braća Italije dio grupacije Evropski konzervativci i reformisti.

Mađarski Fidesz, koji se u martu razišao s Evropskom pučkom strankom, u potrazi je za drugim partnerima.

“To je posao na duge staze da se uspiju ujediniti svi politički pokreti. To traži vrijeme”, rekla je Le Pen, naglašavajući da će skup u Varšavi biti “važna etapa”.

Zemlje potpisnice deklaracije iz jula insistiraju na potrebi duboke reforme Evropske unije jer strahuju od formiranja “superdržave”.

Stoga će one, po Ewi Marciniak, politologinji s Poljske akademije nauka, pokušati “minimizirati međusobne razlike” posebno pozicije prema Moskvi, abortusu i LGBT-u te insistirati na zajedničkim tačkama

IZVOR: AGENCIJE

Continue Reading

Trending