Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasador Hrvatske u Beogradu za BBC: “Žalosno je da nas poplave i potresi poučavaju da smo ljudi”

Hidajet Biščević u Intervjuu petkom govori o odnosima Srbije i Hrvatske i zašto oni budu prisni samo u slučajevima prirodnih katastrofa.

Published

on

Prizor diplomate sa suzama u očima nije uobičajena stvar u međunarodnim odnosima.

Baš tako je izgledao ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević kada su se, dan nakon razornog zemljotresa u Petrinji, pred njegovom kancelarijom pojavili ljudi koji su želeli da mu prenesu podršku za stradale.

“Ja uopšte nisam očekivao nešto tako u Beogradu.

“Bez obzira što mislim da nisam pripadnik ili naslednik bivših vremena, možda i ja imam još nekih predrasuda i nisam to očekivao ovde, pa sam emotivno reagovao – zato sam se onako brzo okrenuo jer nisam želeo tim ljudima da kažem da to nisam očekivao”, kaže Biščević u razgovoru za BBC na srpskom upravo u zgradi ambasade u centru Beograda.

Hrvatski ambasador je već gotovo tri decenije deo diplomatske mreže svoje zemlje.

Napustio je dotadašnju novinarsku karijeru, nakon što je smenjen sa mesta urednika nekadašnjeg zagrebačkog dnevnog lista “Vjesnik”.

“Naslage prošlosti su prevelike i predugo traju”

Biščević kaže da je dobio više od dve stotine mejlova ljudi iz svih delova Srbije koji su pokazali spremnost da pomognu stradalima u zemljotresu.

“To me je uverilo da ima ljudi koji shvataju da tamo nisu stradali Srbi ili Hrvati već Ljudi, sa velikim slovom Lj.

“To je možda razdelnica koja će nas na obe strane naučiti da drugačije razmišljamo, da se okrenemo drugim paradigmama i narativima, da se ne vrtimo stalno u istom krugu.”

Ipak, izraz lica donekle će mu se promeniti na podsećanje da se odnosi nisu trajno menjali nakon ranijih katastrofa, kao kada su hrvatski spasioci bili među prvima koji su stigli u poplavljeni Obrenovac 2014. godine.

“Naslage prošlosti su prevelike i predugo traju.

“Da me ne shvatite pogrešno, ali zar nije žalosno što su nama potrebne poplave i potresi da bismo razmišljali na drugi način, da nas tek stradanja pouče da smo svi, pre svega, ljudi, a ne Srbi i Hrvati”, kaže Biščević.

Ni ovoga puta nije bilo potrebno mnogo vremena da bi vesti o stradanjima u ruševinama u tabloidima u Srbiji zamenili napisi o humanitarnoj pomoći koja se u Sisku i Petrinji deli po nacionalnoj osnovi, a građani Hrvatske srpskog porekla ostaju bez podrške države u kojoj žive.

Na pitanje kojoj Srbiji veruje – onoj iz tabloida, ili onoj koja mu šalje mejlove podrške, diplomata odgovara diplomatski.

“Nije na meni da ocenjujem koliko Srbija postoji u Srbiji, to bi bilo izvan granica mojih diplomatskih parametara – ali, nije da ne primećujem.

“Meni je važno da je na površinu izašlo nešto dobro, premda nažalost postoje i oni koji iz senzacionalističkih, komercijalnih ili političkih razloga imaju drugačiji pristup – vreme će pokazati ko je bio kakav i ko je prepoznao budućnost.”

Evropska unija – zajednički interes

Neće se Biščević usprotiviti tvrdnji da je katastrofa izazvana pandemijom virusa korona pokazala i kako se susedi mogu odaljiti – granica Hrvatske tokom gotovo čitave prethodne godine ostala je maltene zatvorena za susede koji nisu deo Evropske unije (EU), pa tako i za Srbiju.

“Kao članica Evropske unije, mi smo morali da sledimo pravila i procedure usvojene na nivou Unije.

“Nije to hrvatska politika prema Srbiji, već hrvatska politika kao dela EU – i to je još jedan dokaz zašto bi Srbija trebalo da ima interes da ubrza pregovore o članstvu u EU.”

Jasno će hrvatski diplomata reći da je interes i njegove zemlje da Srbija ubrza pristupanje evropskom klubu.

“Drugačije je kad imaš suseda koji želi da živi po istim vrednostima, kriterijumima, standardima, drugačije je tada razgovarati i o položaju manjina ako ste u istom statusu, u istom klubu.

To ne zavisi samo od Srbije, iako najvećim delom jeste uslovljeno reformama i političkom dinamikom – u ovom trenutku, u velikoj meri zavisi i od spoljnih okolnosti na koje Srbija ne može da utiče jer je pod navalom serije kriza, entuzijazam za proširenje EU značajno opao u samoj Uniji, a svedočimo i osnaženom geopolitičkom nadmetanju u Evropi, pa se i politika proširenja mora posmatrati kroz tu optiku.”

Ipak, iako je u prvoj polovini 2020. godine upravo Hrvatska predsedavala institucijama Evropske unije, nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije napredovala ka članstvu.

Srbija nije ni otvorila ni zatvorila nijedno poglavlje u pregovorima, a Severna Makedonija i Albanija ih nisu ni počele iako su ispunile uslove.

Biščević tvrdi da je i on lično ulagao velike napore da Srbija otvori bar jedno poglavlje, a da je mnogo učinjeno i Zagrebačkom deklaracijom kojom je data podrška evrointegracijama regiona, uz značajnu finansijsku pomoć.

“Protivrečnosti ima i u reakciji Srbije – kad je objavljen Izveštaj o napretku u procesu pridruživanja, videli smo prvo iskaze ljutnje i seriju prideva o netačnosti navoda, o politizaciji procesa.

“Ali u narednoj etapi ipak se pokazalo da se u javnost ide sa određenim planom za promene u sferi vladavine prava, borbe protiv korupcije – vidi se i na tom primeru politička dihotomija koja struji srpskim političkim životom.”

Hoće li Hrvatska blokirati Srbiju na putu ka EU

Biščević: Ako Srbija stavi menjač promena u procesu pridruživanja u četvrtu brzinu, sigurno će imati dovoljno snage, respektabilna je zemlja i marginalizovaće strahove i bojazni unutar Unije, a to neće raditi na štetu svojih odnosa sa drugim državama.

BBC: Šta je garancija da se tada neće pojaviti Hrvatska sa nerešenim bilateralnim pitanjima, a i sama se sa takvom blokadom susretala u odnosima sa Slovenijom?

Bičšević: Ja sam gotovo polovinu od tih osamnaest godina učestvovao u pregovorima sa Slovenijom.

I na tom primeru se pokazalo da – nema garancija. Zašto? Zato što je Unija postavljena tako da se na političkom nivou iskazuju uveravanja da bilateralna pitanja ne smeju da utiču na proces pridruživanja, ali u realnom životu se upravo to dogodi jer svaka zemlja pokuša da ostvari neke od svojih prioriteta.

I onda počinje “igra” u kojoj je potrebno mnogo diplomatske veštine, pravno-političke domišljatosti.

BBC: Hoćemo li mi igrati tu “igru” ovde?

Biščević: Što se tiče Hrvatske, ne verujem. Jer, jednostavno, interes Hrvatske je Srbija u Uniji i zato ćemo se zalagati da se sva otvorena pitanja reše na vreme, kako se ne bi dogodilo da preostala pitanja postanu prepreka.

Za sporazum nekad dovoljno dva dana – danas ni dve godine

Čak dva puta će tokom razgovora ambasador Biščević sebe opisati kao “hodajućeg svedoka odnosa Hrvatske i Srbije”, podsećajući da je 1995. godine bio u Beogradu.

“Bio sam ovde u tajnoj misiji, doneo nacrt sporazuma o normalizaciji odnosa, ispregovarali smo ga za dva dana i ubrzo potpisali.

“Ipak, kasnije su se političke prilike i prioriteti dve države pomalo udaljavali.”

Upravo u tim razlikama, Biščević vidi i razloge zašto mu je pre četvrt veka za sporazum Beograda i Zagreba trebalo dva dana, a sada se odnosi značajnije ne pomeraju ni u periodu od dve godine.

“Čini mi se da je jedan od razloga u tome što proces oblikovanja jedinstvenog, ili barem široko prihvaćenog, identiteta u Srbiji još nije završen, dok je u Hrvatskoj uspostavljanje tog identitetskog cilja završeno krajem 90-tih i bilo je široko prihvaćeno.

U kontekstu dve Srbije o kome smo govorili, odnos prema Hrvatskoj – naravno, i ne samo prema Hrvatskoj – ovde je na neki je način i lakmus papir odnosa vašeg društva prema identitetu Srbije.”

Kao rešenje vidi samo jedno – diplomatiju koja neće biti opterećena pritiskom javnosti i brzim rezultatima.

“Tihi i strpljivi rad je jedini način, velike i spektakularne rezultate, tapšanja po ramenima, presecanja vrpca nije moguće očekivati posle ovih trideset godina, ali i celokupnog istorijskog nasleđa.

“Mislim da se mnogo može napraviti tihom diplomatijom, a to sam i započeo ovde – da uđemo u normalnu diplomatsku komunikaciju, a ne da se dva predsednika sretnu u nekom hotelu jednom u tri godine, a ministarstva nakon toga ništa ne rade.”

Kao ideju kandiduje i čvršće povezivanje kroz projekte obnove infrastrukture.

“Stanje pruge Beograd – Zagreb je naša zajednička civilizacijska sramota, na toj relaciji putuje se sedam sati, a mi živimo na nivou srednjeg veka u kome se vozom još putuje sa komadom piletine i slanine.

“Razgovaramo i o tome, jer zamislite koliko bi zbližavanju ljudi pomoglo da se vozom u drugi grad stigne za dva sata – to bi bio sasvim drugi kvalitet života.”

Ipak, u javnosti u Srbiji i Hrvatskoj često preovladaju sasvim drugačije teme.

Mediji pišu o naoružavanju Srba i Hrvata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić često se na konferencijama za štampu javno požali da hrvatski mediji o njemu pišu negativne tekstove i pripiše ih ne samo autorima, već generalno stavu Hrvatske.

“Pre ćete zaraditi na tiražima ako govorite kako se Hrvati i Srbi naoružavaju, nego što biste zaradili ako se govori o rekonstrukciji pruge ili sistema navodnjavanja.

“Mediji su češće cinično-destruktivni nego konstruktivni i objektivni.”

I sam nekada novinar, Biščević tvrdi da predsednik Srbije nema razloga da brine da šta o njemu misli Zagreb.

“U Hrvatskoj više nisu vremena kada politika kontroliše medije, a sasvim je druga stvar da li ja mislim da su ti članci neprofesionalni, nepotrebni, ponekad na mizernom nivou – ali to nije naručio ni (premijer Andrej) Plenković ni ministar inostranih poslova (Gordan) Grlić Radman, a ti mediji uostalom udaraju i na Plenkovića i na Grlić Radmana.

“Na političkom nivou u Hrvatskoj, nemoguće je da čujete nešto negativno o bilo kome u Srbiji.”

Ipak, Biščević će reći da se u delu srpske javnosti, pa i na političkom nivou i dalje mogu čuti poruke poput onih koje povezuju današnju Hrvatsku isključivo sa ustašama.

Na opasku da to mnogima deluje kao strategija u kome deo aktuelnog režima šalje oštre poruke, a deo smiruje strasti, Biščević odgovara – diplomatski.

“Čak i kad bih ja to znao, nije na ambasadoru da ocenjuje kakvu strategiju ima Srbija.”

“Tuđmanov strah od balkanske asocijacije

Veliku pažnju hrvatske javnosti probudio je Biščevićev intervju za nedeljnik “Globus” 2019. godine u kome je govorio o ručku sa nekadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom gotovo neposredno pred njegovu smrt.

Tuđman ga je tokom ručka pitao “kome da ostavi Hrvatsku”.

Kaže da tada nisu razgovarali o hrvatskom susedstvu, ali se priseća da je Tuđman krajem devedesetih imao jedan veliki strah.

“Predsednik Tuđman je u to vreme bio opsednut strahom od obnove neke balkanske asocijacije, a bilo je tih ideja koje su od evropskih ministara spoljnih poslova stizale maltene svakog petka – kao istoričar, on se strašno toga bojao jer je ostvario viziju samostalne i nezavisne Hrvatske, pa bi vraćanje u isto dvorište, i to nakon rata, bio njegov politički neuspeh.

Bio je taj njegov zazor i opravdan – nismo mi tada još bili usidreni u Briselu, naš evropski cilj još je bio daleko i otuda strah i zazor od raznih regionalnih shema i konstrukcija – regija minus Slovenija plus Albanija, pa utrka, pa regata…”

Biščević kaže da su se okolnosti promenile kada je Hrvatska snažno ušla u pregovore o članstvu u EU i NATO-u, čime je dobila sigurnost.

“Ta promena prema susedstvu nije u potpunosti prihvaćena u političkoj javnosti jer i u Hrvatskoj postoje zazori, balkanske mitske priče, znatnim delom i zbog onoga što se događa, a možda bi bolje bilo reći da se ne događa u našem jugoistočnom susedstvu: nema napretka prema EU, nema rešenja za zamrznute konflikte, nema proboja iz stagnacije.

“Potrebno je i malo hrabrosti da se kaže – to je naše susedstvo, i od toga kako živi moj sused, zavisi kako ću živeti i ja.”

Zato kada ovoga puta bude odlazio iz Beograda želi da vidi drugačiju sliku odnosa Srbije i Hrvatske.

“Nastojim da vidim sliku dva normalna suseda koji znaju da postoje tone razlika, pamte da postoje kilogrami stvari koje delimo, koji će naučiti buduće generacije novim parolama, a ne da klinci urlaju parole njihovih dedova.

“Želim da se politički dogovorimo o dobrom susedstvu, nemešanju u unutrašnje poslove, koegzistenciji, ekonomskoj saradnji i poštovanju pravila i vrednosti Evropske unije.

“Zvuči jednostavno, ali treba mnogo obostranog truda da dođemo do toga – mi to želimo u Hrvatskoj, a verujem da postoji i Srbija koja to takođe želi”, zaključuje Biščević.

Izvor: b92.net

SLOBODNA VOJVODINA

Mogu li roboti da preuzmu poslove ljudima zbog pandemije?

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promenu uslova na tržištu rada.

Published

on

By

foto: Taipei, decembar 2011.

Od brze hrane do poljoprivrede, COVID-19 je ubrzao prisutnost radnika robota u čitavom spektru industrija. 

Proglašenje pandemije početkom 2020. dovelo je do povećane automatizacije što je bio odgovor na brzu promjenu uslova na tržištu rada. Čišćenje podova i dezinfekcija mikroba prepuštena je robotima u bolnicama i supermarketima. Dok su neke kompanije čak otkrile da je za posao bolje ako se potencira rad robota jer on isključuje kontakt među ljudima u uslovima gdje se traži fizička distanca. Tako je američki lanac brze hrane White Castle uveo robote za pečenje hamburgera i krompirića kako bi kreirao “prostor za smanjeni kontakt ljudi s hranom tokom pripreme”.

Iako je automatizacija već dugo u trendu, pandemija, ali i trgovinski ratovi i uska grla u lancima snabdijevanja – doveli su do visokih troškova kompanija zbog nepredviđenih poremećaja u proizvodnji.

Pandemija i s njom povezan nedostatak radne snage ubrzao je uvođenje umjetne inteligencije, robotike i drugih oblika automatizacije na tržište rada.

Automatizacija ubrzana pandemijom

Svjetski ekonomski forum je iznio podatke prošle jeseni da 50 posto poslodavaca planira da poveća automatizaciju u svojim kompanijama. Prema izvještaju Budućnost poslova 2020. Svjetskog ekonomskog foruma predviđa se da do 2025. godine 85 miliona poslova može preći sa ljudi na mašine.

Autoindustrija je dominirala u automatizaciji i korištenju industrijskih robota u proizvodnji, ali sve više drugih grana industrije kupuje manje, mobilne robote. Najveći procenat rasta u nabavci robota dolazi iz industrije hrane i maloprodaje – što je odraz naglog rasta kupovine preko interneta tokom posljednje godine.

Trend automatizacije pogađa gotovo sve sektore od manufacture, distribucije, transporta, prodaje, restorana i mnogo drugih personalnih i vladinih servisa.

Aerodromi koriste pokretne robote da dezinfikuju prostorije – posao koji su isprva radili domari obučeni u zaštitna odjela.

Kompanija Proctor & Gamble proizvođač deterdženata, pelena, toalet papira i ostalih higijenskih potrepština otkrila je da je strateško raspoređivanje robota na proizvodnim trakama omogućilo zadržavanje više radnika na poslu kao i veću proizvodnju robe uz pridržavanje mjera socijalne distance, pisao je u maju Los Angeles Times.

“COVID je samo naglasio da se nešto od ovoga može ubrzati zbog potencijalnih poremećaja u biznisu na koja treba biti spreman”, rekao je Mark Lewandowski, direktor za inovacije u robotici kompanije Proctor & Gamble.

Narudžbine za robote u Sjevernoj Americi, uglavnom u SAD-u, porasle su za 20 posto u prvom tromjesečju u poređenju s godinom ranije i za 16 posto u odnosu na isto tromjesečno razdoblje 2019., znatno prije pandemije, navodi Asocijacija za naprednu automatizaciju (Assn. for Advancing Automation).

Gotovo 10.000 robota naručeno je u prošlogodišnjem četvrtom tromjesečju, što je drugo najbolje tromjesečje ikada, pokazuju statistike.

Suočene sa manjkom radne snage i višim troškovima rada kompanije počinju da uvode automatizaciju u sektor uslužnih poslova koje su ekonomisti nekada smatrali sigurnim pretpostavljajući da mašine ne mogu da pruže ljudski kontakt koji se vjeruje da žele mušterije.

“Ljudi obično kažu da žele interakciju s drugim ljudima, ali COVID-19 je to promijenio”, rekao je za BBC Martin Ford, futurista koji je pisao o tome kako će roboti biti integrisani u ekonomiju u budućim decenijama.

“COVID-19 je promijenio preference mušterija i otvorio nove prilike za automatizaciju.”

Pomjeranja na tržištu rada

Prošla iskustva ukazuju da talasi automatizacije donose i stvaranje više radnih mjesta nego što odnose, ali da takođe disproporcionalno brišu jednostavnije poslove od kojih zavise radnici s manjim primanjima, piše agencija Associated Press (AP).

Međutim, tokom naredne decenije ili nešto više, opšti uticaj umjetne inteligencije i robotike na tržište rada će biti značajno, a u nekim određenim područjima tehnologije mogu dovesti do dramatičnih promjena u narednim godinama. Mnogi radnici će se uskoro suočiti sa realnošću prodora tehnologije automatizacije koje neće biti ograničeno na često slabo plaćena i manje poželjna zanimanja u kojima trenutno vlada nedostatak radnika. Zaista, mnoga radna mjesta koja poslodavci popunjavaju mogu se pokazati vrlo otporna na automatizaciju, piše britanski list The Guardian. Istovremeno, bolje plaćene pozicije koje radnici definitivno žele da zadrže biće u vidokrugu, jer umjetna inteligencija i robotika nastavljaju svoj nemilosrdni napredak.

Poslodavci su nestrpljivi da uvedu više mašina u poslovna okruženja. Istraživanje iz 2020. Svjetskog ekonomskog foruma otkrilo je da 43 posto kompanija planira da smanji radnu snagu zbog novih tehnologija.

Najbrži rast se očekuje u mašinama koje čiste podove supermarketa, bolnica, skladišta, prema navodima Međunarodne federacije za robotiku. Očekuje se porast robota koji kupcima pružaju informacije ili isporučuju narudžbe u hotelima, dok su restorani mjesta gdje su roboti postali najvidljiviji.

Nisu u pitanju samo roboti – takođe su u porastu softver i usluge koje pokreće umjetna inteligencija.

‘Porez na robote’ i očuvanje radnih mjesta za ljude

Distopijska priča da tehnologija stvara nezaposlenost nije uvijek tačna, kako napominju ekonomisti. Iako naprednije mašine zamijene neke poslove, one takođe kreiraju druge – bilo povećanjem prodaje kroz niže cijene (ako se prodaje više, potrebno je više radnika u proizvodnji) ili omogućavanjem radnicima da rade nove i složenije zadatke.

Studija Instituta za umjetnu inteligenciju usmjerenu na čovjeka sa Univerziteta Stanford iz 2020. bavila se uticajem umjetne inteligencije i robotike na sektore proizvodnje, bankarstva i staračkih domova. Istraživač Yong Suk Lee otkrio je da, iako je tehnologija u početku zamijenila ljudske radnike, na kraju su bila otvorena radna mjesta, prenosi, NBC News.

Ipak, podaci ekonomista teško da će spriječiti širenje straha od pametnih mašina koje će zamijeniti ljude, naročito s napredkom umjetne inteligencije i robotike. Ono što se očekuje jeste više poziva zakonodavcima da razmotre ideje kao što je “poreza na robote” kako bi odnos ljudi i mašina na tržištu rada bio ravnopravniji.

Suosnivač Microsofta Bill Gates 2017. godine je iznio ideju o “porezu na robote”.

Porez na kupovinu robota plaćale bi korporacije, a porez od prihoda mogao bi da se upotrijebi za pomoć radnicima kroz programe prekvalifikacije ili čak direktne naknade. Ovakve politike pomogle bi radnicima da lakše krstare automatizovanim tržištem rada.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

TOTALNI HAOS U AUSTRIJI! Kurc izlazi iz politike, premijer Šalenberg daje ostavku. Socijaldemokrate ubedljivo prve u biračkom telu.

Published

on

By

Austrijski kancelar Šalenberg podneo je ostavku posle nešto manje od dva meseca od imenovanja


Ovo je saopštio političar konzervativne OVP nakon što je njegov prethodnik Kurc najavio povlačenje kao lider stranke OVP.

Šalenberg je da će ostati na toj funkciji sve dok njegova stranka ne dogovori novog lidera nakon odlaska Sebastijana Kurca.

Aleksander Šalenberg

Samo nekoliko sati ranije, Šalenbergov prethodnik i lider Narodne partije, Sebastijan Kurc, rekao je da napušta politiku i da će u petak zvanično otići sa mesta predsednika stranke.

U saopštenju od četvrtka, Šalenberg je rekao da veruje “da bi obe funkcije – šefa vlade i lidera austrijske stranke sa najviše glasova – uskoro ponovo trebalo da bude na istom mestu”.

– Zbog toga stavljam na raspolaganje svoju funkciju kancelara čim se unutar stranke postavi relevantan kurs  dodao je on.

Šalenberg je stupio na mesto kancelara nakon što je Kurc napustio funkciju zbog optužbi za korupciju u oktobru. Mnogi su očekivali da će se Kurc vratiti, ali je on danas najavio potpuno povlačenje iz politike, ističući da taj potez nije priznanje krivice, već lična odluka.

Najnovije analize javnog mnjenja ukazuju na strmoglavi pad narodnjak, i porast socijaldemokrata, koji su već 4% ispred, nekada, neprikosnovenih narodnjaka.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Oljača: U subotu protesti u najmanje 30 gradova, imamo i broj za pravnu pomoć

Apel policiji da čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu

Published

on

By

Ekološki protesti i blokade saobraćajnica biće organizovani u subotu u 14 časova u najmanje 30 gradova i naselja širom Srbije, izjavio je u sredu uveče jedan od organizatora Marko Oljača, koji je FoNetu najavio da će konačan spisak biti utvrđen u petak ili u subotu pre podne.

Kako je precizirao, aktivisti su potvrdili da će proteste i blokade organizovati Novi Pazar, Nova Varoš, Kikinda, Novi Sad, Požega, Niš, Beograd, Veliko Gradište, Loznica, Smederevo, Užice, Prijepolje, Požarevac, Sremska Mitrovica, Toplica, Boljevac, Valjevo, Gornji Milanovac, Jagodina, Lazarevac, Kostolac, Leskovac, Subotica, Kraljevo, Šabac, Kula i Kragujevac.

Predviđena je i blokada Zrenjaninskog puta i Ibarske magistrale na tri mesta, dodao je Oljača i naglasio da su organizatori najavili miran protest, uz apel policiji da tokom blokada „čuva javni red i mir i ne dopusti incidente, kao tokom blokade u Šapcu, kada policija nije intervenisala“.

Prema njegovim rečima, učesnici protesta imaće u subotu na raspolaganju broj za pravnu pomoć, jer se do sada prijavilo 15 advokatskih kancelarija širom Srbije spremnih da ponude svoje usluge.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u toku dana da policija neće da reaguje na protestima zakazanim za u subotu i da će pustiti učesnike da rade šta hoće, sve dok ne ugrožavaju živote, imovinu građana i institucije.

Grafiti po trotoarima i fasadama u Novom Sadu pozivaju na blokadu Mosta slobode

Fasade zgrada i trotoari u Novom Sadu osvanuli su jutros ispisani grafitima koji pozivaju na blokadu Mosta slobode, u subotu, 4. decembra, zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta.

Poruke „Svi na ulice 4. 12. 14h Most slobode“ i „Rio Tinto marš iz Srbije“ nisu potpisane, te je nepoznat autor grafita.

U Novom Sadu će se protest u subotu održati pod parolom „Novi Sad uStaje protiv nepravde“.

MUP objavio broj za građane da prijave blokadu puteva i nasilje tokom protesta

Građani kojima zbog blokade puteva i saobraćaja bude ograničena sloboda kretanja ili dožive neki vid nasilja usled blokade puteva, od danas to mogu prijaviti MUP-u.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe da građani Srbije koji se suoče sa ovakvom vrstom problema mogu na jednostavan i brz način obavestiti policiju o kršenju zakona, počiniocima ili registracijama vozila koja se koriste za sprečavanje normalnog funkcionisanja saobraćaja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom podseća i napominje da blokada puteva i ometanje građana predstavlja kršenje zakona i ustavom zajemčenog prava slobode kretanja.

Uvođenje ovog broj najavio je ministar policije Aleksandar Vulin kada je rekao da policija na zakazanim protestima protiv Rio Tinta, Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu neće koristiti silu. Prethodno je rekao da hoće.

Vukašin Obradović: Uvođenje broja telefona za prijavu blokada – zastrašivanje demonstranata

Uvođenje broja telefona MUP-a za prijavu ljudi zbog blokade puteva treba da zastraši demonstrante i da ih izazove na radikalne ispade, izjavio je danas novinar Vukašin Obradović.

Obradović je za televiziju N1 ocenio i da je to „uterivanje straha svima koji će se odlučiti za protest u subotu“, 4. decembra.

On je kazao da građani ne treba da budu uključeni u sankcionisanje drugih građana, niti da treba da rade policijski posao.

Obradović smatra i da se time demonstranti izazivaju „na neke radikalne ispade“ koji bi, kako je ukazao, kasnije u režimskim medijima poslužili za propagandu protiv onih koji se bore za ekologiju.

Građanski preokret: Blokade puteva su legitimne

Građanski preokret pozvao je danas građane da se priključe protestima zakazanim za subotu, 4. decembra, i ocenio da građanska neposlušnost u vidu blokade puteva možda jeste kršenje nekih zakona ali da ima za cilj da ukaže na velike nepravde i propuste u primeni drugih zakona.

„To je i efikasan način pritiska na vlast koja ignoriše sve druge institucionalne i vaninstitucionalne pokušaje da se mnoge nepravde i propusti u društvu isprave. Blokade puteva će biti mirno iskazivanje građanske neposlušnosti“, navela je ta organizacija.

U saopštenju je upućen poziv policiji da ne primenjuje silu prema okupljenim građanima, već da ih zaštiti od eventualnog napada huligana, poput onih u Šapcu i Zrenjaninu.

Jovanović Ćuta: U subotu 4. decembra mnogo veće blokade puteva

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da će u subotu, 4. decembra, blokada puteva biti veća od one 27. novembra.

„Biće mnogo veća blokada ove subote. Građani su se već organizovali sami po svojim mestima“, rekao je on.

Naveo je da ne postoji „neko“ ko će upravljati tim blokadama.

Prema njegovim rečima, biće ljudi koji će ići kolima, ali ima i onih koji nemaju kola, pa će oni doći peške.

„Sad, sve zavisi da li će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) poslati batinaše. Oni koji ne idu kolima će verovatno ići na Gazelu“, rekao je Jovanović.

Tepić: Svi građani da u subotu zovu broj MUP-a

Potpredsednica SSP Marinika Tepić pozvala je građane da u subotu svi pozovu broj MUP-a koji je otvoren kako bi građani prijavili blokadu puteva i saobraćaja.

Kako je rekla, građani treba da zovu kako bi se policiji prijavila „policija i njihova parapolicija“.

„U subotu svi pozivajmo ovaj broj MUP i prijavimo policiji policiju i njihovu parapoliciju, ukoliko nam blokira put i onemogući da slobodno iskažemo mišljenje i protest kroz građansku neposlušnost!!0800104103!“, napisala je na Tviteru Tepić.

Ona je na svom nalogu okačila i obaveštenje MUP u kojem se navodi da se otvara poseban broj na koji građani mogu da prijave ograničenje slobode kretanja ili ukoliko dožive neki vid nasilja usled blokade puteva.

Protest protiv Zakona o referendumu, Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta najavljen je za subotu, 4. decembar u 14h.

(Autonomija, FoNet, Beta, N1)

izvor: https://www.autonomija.info/oljaca-u-subotu-protesti-u-najmanje-30-gradova-imamo-i-broj-za-pravnu-pomoc.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Sandra Benčić: Kako nas nije sramota da negiramo genocid u BIH

Published

on

By

U Hrvatskoj još uvijek tragamo za više od 1.800 nestalih osoba u Domovinskom ratu, i smatramo to apsolutno jednim od prioriteta vanjske i unutarnje politike Hrvatske, i nedavno smo to i istakli. Međutim, naš odnos u drugim zemljama, pod istim ratnim okolnostima, je suprotan, čak suprotan osnovnim idejama humanitarnog prava ali i međunarodne solidarnosti.

Ovo je u hrvatskom saboru u četvrtak kritikovala zastupnica opozicionog bloka Možemo Sandra Benčić, nakon što je Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH) podržala zaključak kojim se osporava zakon o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca u toj zemlji.

Na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u utorak, delegati iz HDZ-a BiH, Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara, glasali su za zaključak Kluba srpskog naroda u kojem se traži da se poništi odluka bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Inzka o zabrani negiranja utvrđenih ratnih zločina i presuđenih ratnih zločinaca.

Nije bilo potrebne entitetske većine da bi zaključak u konačnici bio i usvojen, no ta je tačka izazvala val kritika ne samo u Bosni i Hercegovini već i u susjednoj Hrvatskoj.

„Građani u Bosni i Hercegovini još uvijek tragaju za 1.200 nestalih u genocidu u Srebrenici“, rekla je Benčić, dodajući da se uglavnom radilo o starijim maloljetnicima, od koji su neki u vrijeme nestanka bili petnaestogodišnjaci ili šesnaestogodišnjaci.

Šta će HDZ reći onima koji traže nestale u genocidu?

„Na jučerašnjoj sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine glasalo se o zaključku koji je predložio Klub srpskog naroda u kojem su tražili da oni koji su kreirali odluku o zabrani negiranja genocida u Srebrenici istu i ponište. Osim političkih predstavnika Srba za ovu odluku su glasali i HDZ-ovi delegati u Domu naroda, imenom i prezimenom: Dragan Čović, Marina Pendeš i Lidija Bradara. Sramotno da su još jednom predstavnici HDZ-a u Bosni i Hercegovini digli ruku protiv zabrane negiranja genocida u Bosni i Hercegovini, sramotno je da su to isti napravili u travnju ove godine kada su glasali protiv izmjena kaznenog zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida“, rekla je Benčić, uz pitanje „što će HDZ govoriti onima koji traže nestale u genocidu u Srebrenici?“

„Da to nije bio genocid? Hoćete i to reći? Hoće li im to poručiti Dragan Čović“, pitala je Benčić. „Na čiju se stranu svrstava HDZ i njihov veliki predstavnik u Bosni i Hercegovini […]“

„Kako nas nije sram i pred nama samim ali i međunarodno, biti protiv onoga što je civilizacijska činjenica, i kako možemo ne samo ne osuditi, nego još stajete na stranu onih koji negiraju genocid […] Istovremeno ćete u ovom Saboru usvajati konvencije o nestalim i naglašavati da je to osobito za nas bitno, jer imamo to iskustvo“, rekla je Benčić.

Premda se odluka visokog predstavnika – tumača Daytonskog mirovnog sporazuma koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine – odnosi na zabranu negiranja zločina i veličanje zločinaca na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine, njoj se opetovano protive političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, za koje status heroja još uvijek uživaju i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, nekadašnji vojni i politički čelnik tog entiteta, obojica osuđeni za genocid u Srebrenici i druge zločine.

(AJB/Agencije)

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri uslova koje Srbija treba da ispuni da bi je Evropska unija skinula sa “crvene” liste za putovanja

Published

on

By

VELIČINA TEKSTAAaAa

Samo nekoliko dana nakon što je EU donela preporuke koje imaju za cilj da od 2022. godine olakšaju putovanja građanima što Unije, što onima iz trećih zemalja, zabeležen je prvi slučaj omikron soja u Belgiji.

Naime, Evropska komisija ažurirala je preporuke za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a predloženo je da države članice prioritet daju vakcinisnim putnicima, izdata je i preporuka da se važenje potvrda o vakcinaciji sa dve doze produži na devet meseci, kao i da se prihvate hitno odobrena cepiva od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), među kojima je i Sinofarm.

U periodu od 1. marta, Komisija predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu, tako što će se sa trenutnih 74 prag novozaraženih povećati na 100 na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 500 na 600 ljudi.

Omikron pomrsio konce

Međutim, zbog pojave omikron soja u više evropskih zemalja, EU je odlučila da privremeno obustavi vazdušni saobraćaj iz sedam država Južne Afrike – Bocvane, Svazilenda, Lesota, Mozambika, Namibije, Južnoafričke Republike i Zimbabvea.

Kako je saopšteno na Tviteru, zdravstveni stručnjaci svih 27 država EU “složili se oko potrebe da se hitno pauzira i uvede privremena restrikcija na sva putovanja u EU iz Južne Afrike”.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će letovi morati da budu obustavljeni “dok ne budemo imali jasno razumevanje opasnosti koju predstavlja nova varijanta, a putnici koji se vraćaju iz ovog regiona treba da poštuju stroga pravila karantina”.

Sve to može podstaći indvidualne članice da ne prihvate preporuke Evropske unije, objavljene samo par dana pre prvog slučaja, te još više pooštre uslove ulaska. Za sada se uslovi za građane Srbije nisu menjali od strane većine zemalja, ali to zavisi od toga kako se omikron soj bude ponašao.

euronews

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Saveti nacionalnih manjina osudili medijsko širenje govora mržnje

“Više od milion građana Srbije su pripadnici manjinskih naroda”

Published

on

By

Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina osudila je danas medijske nastupe koji za posledicu imaju promovisanje govora mržnje, posebno kada se radi o pokušaju širenja rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti.

„Smatramo da je način iznošenja ličnog stava (reditelja) Dragoslava Bokana na televiziji Pink ne samo nedopustiv, već i za svaku osudu i javnu prozivku, uzimajući u obzir izrazitu multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietničnost države Srbije, na čijoj teritoriji živi i radi blizu trideset nacionalnih zajednica nacionalnih manjina, koji čine preko milion građana ove zemlje“, navodi se.

U saopštenju se izražava očekivanje da reakcije nadležnih institucija neće izostati, kako se takvi ispadi više ne bi ponovili.

(Beta, ilustracija: Pixabay)

izvor: https://www.autonomija.info/saveti-nacionalnih-manjina-osudili-medijsko-sirenje-govora-mrznje.html

Continue Reading

Trending