Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ambasador Hrvatske u Beogradu za BBC: “Žalosno je da nas poplave i potresi poučavaju da smo ljudi”

Hidajet Biščević u Intervjuu petkom govori o odnosima Srbije i Hrvatske i zašto oni budu prisni samo u slučajevima prirodnih katastrofa.

Published

on

Prizor diplomate sa suzama u očima nije uobičajena stvar u međunarodnim odnosima.

Baš tako je izgledao ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević kada su se, dan nakon razornog zemljotresa u Petrinji, pred njegovom kancelarijom pojavili ljudi koji su želeli da mu prenesu podršku za stradale.

“Ja uopšte nisam očekivao nešto tako u Beogradu.

“Bez obzira što mislim da nisam pripadnik ili naslednik bivših vremena, možda i ja imam još nekih predrasuda i nisam to očekivao ovde, pa sam emotivno reagovao – zato sam se onako brzo okrenuo jer nisam želeo tim ljudima da kažem da to nisam očekivao”, kaže Biščević u razgovoru za BBC na srpskom upravo u zgradi ambasade u centru Beograda.

Hrvatski ambasador je već gotovo tri decenije deo diplomatske mreže svoje zemlje.

Napustio je dotadašnju novinarsku karijeru, nakon što je smenjen sa mesta urednika nekadašnjeg zagrebačkog dnevnog lista “Vjesnik”.

“Naslage prošlosti su prevelike i predugo traju”

Biščević kaže da je dobio više od dve stotine mejlova ljudi iz svih delova Srbije koji su pokazali spremnost da pomognu stradalima u zemljotresu.

“To me je uverilo da ima ljudi koji shvataju da tamo nisu stradali Srbi ili Hrvati već Ljudi, sa velikim slovom Lj.

“To je možda razdelnica koja će nas na obe strane naučiti da drugačije razmišljamo, da se okrenemo drugim paradigmama i narativima, da se ne vrtimo stalno u istom krugu.”

Ipak, izraz lica donekle će mu se promeniti na podsećanje da se odnosi nisu trajno menjali nakon ranijih katastrofa, kao kada su hrvatski spasioci bili među prvima koji su stigli u poplavljeni Obrenovac 2014. godine.

“Naslage prošlosti su prevelike i predugo traju.

“Da me ne shvatite pogrešno, ali zar nije žalosno što su nama potrebne poplave i potresi da bismo razmišljali na drugi način, da nas tek stradanja pouče da smo svi, pre svega, ljudi, a ne Srbi i Hrvati”, kaže Biščević.

Ni ovoga puta nije bilo potrebno mnogo vremena da bi vesti o stradanjima u ruševinama u tabloidima u Srbiji zamenili napisi o humanitarnoj pomoći koja se u Sisku i Petrinji deli po nacionalnoj osnovi, a građani Hrvatske srpskog porekla ostaju bez podrške države u kojoj žive.

Na pitanje kojoj Srbiji veruje – onoj iz tabloida, ili onoj koja mu šalje mejlove podrške, diplomata odgovara diplomatski.

“Nije na meni da ocenjujem koliko Srbija postoji u Srbiji, to bi bilo izvan granica mojih diplomatskih parametara – ali, nije da ne primećujem.

“Meni je važno da je na površinu izašlo nešto dobro, premda nažalost postoje i oni koji iz senzacionalističkih, komercijalnih ili političkih razloga imaju drugačiji pristup – vreme će pokazati ko je bio kakav i ko je prepoznao budućnost.”

Evropska unija – zajednički interes

Neće se Biščević usprotiviti tvrdnji da je katastrofa izazvana pandemijom virusa korona pokazala i kako se susedi mogu odaljiti – granica Hrvatske tokom gotovo čitave prethodne godine ostala je maltene zatvorena za susede koji nisu deo Evropske unije (EU), pa tako i za Srbiju.

“Kao članica Evropske unije, mi smo morali da sledimo pravila i procedure usvojene na nivou Unije.

“Nije to hrvatska politika prema Srbiji, već hrvatska politika kao dela EU – i to je još jedan dokaz zašto bi Srbija trebalo da ima interes da ubrza pregovore o članstvu u EU.”

Jasno će hrvatski diplomata reći da je interes i njegove zemlje da Srbija ubrza pristupanje evropskom klubu.

“Drugačije je kad imaš suseda koji želi da živi po istim vrednostima, kriterijumima, standardima, drugačije je tada razgovarati i o položaju manjina ako ste u istom statusu, u istom klubu.

To ne zavisi samo od Srbije, iako najvećim delom jeste uslovljeno reformama i političkom dinamikom – u ovom trenutku, u velikoj meri zavisi i od spoljnih okolnosti na koje Srbija ne može da utiče jer je pod navalom serije kriza, entuzijazam za proširenje EU značajno opao u samoj Uniji, a svedočimo i osnaženom geopolitičkom nadmetanju u Evropi, pa se i politika proširenja mora posmatrati kroz tu optiku.”

Ipak, iako je u prvoj polovini 2020. godine upravo Hrvatska predsedavala institucijama Evropske unije, nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije napredovala ka članstvu.

Srbija nije ni otvorila ni zatvorila nijedno poglavlje u pregovorima, a Severna Makedonija i Albanija ih nisu ni počele iako su ispunile uslove.

Biščević tvrdi da je i on lično ulagao velike napore da Srbija otvori bar jedno poglavlje, a da je mnogo učinjeno i Zagrebačkom deklaracijom kojom je data podrška evrointegracijama regiona, uz značajnu finansijsku pomoć.

“Protivrečnosti ima i u reakciji Srbije – kad je objavljen Izveštaj o napretku u procesu pridruživanja, videli smo prvo iskaze ljutnje i seriju prideva o netačnosti navoda, o politizaciji procesa.

“Ali u narednoj etapi ipak se pokazalo da se u javnost ide sa određenim planom za promene u sferi vladavine prava, borbe protiv korupcije – vidi se i na tom primeru politička dihotomija koja struji srpskim političkim životom.”

Hoće li Hrvatska blokirati Srbiju na putu ka EU

Biščević: Ako Srbija stavi menjač promena u procesu pridruživanja u četvrtu brzinu, sigurno će imati dovoljno snage, respektabilna je zemlja i marginalizovaće strahove i bojazni unutar Unije, a to neće raditi na štetu svojih odnosa sa drugim državama.

BBC: Šta je garancija da se tada neće pojaviti Hrvatska sa nerešenim bilateralnim pitanjima, a i sama se sa takvom blokadom susretala u odnosima sa Slovenijom?

Bičšević: Ja sam gotovo polovinu od tih osamnaest godina učestvovao u pregovorima sa Slovenijom.

I na tom primeru se pokazalo da – nema garancija. Zašto? Zato što je Unija postavljena tako da se na političkom nivou iskazuju uveravanja da bilateralna pitanja ne smeju da utiču na proces pridruživanja, ali u realnom životu se upravo to dogodi jer svaka zemlja pokuša da ostvari neke od svojih prioriteta.

I onda počinje “igra” u kojoj je potrebno mnogo diplomatske veštine, pravno-političke domišljatosti.

BBC: Hoćemo li mi igrati tu “igru” ovde?

Biščević: Što se tiče Hrvatske, ne verujem. Jer, jednostavno, interes Hrvatske je Srbija u Uniji i zato ćemo se zalagati da se sva otvorena pitanja reše na vreme, kako se ne bi dogodilo da preostala pitanja postanu prepreka.

Za sporazum nekad dovoljno dva dana – danas ni dve godine

Čak dva puta će tokom razgovora ambasador Biščević sebe opisati kao “hodajućeg svedoka odnosa Hrvatske i Srbije”, podsećajući da je 1995. godine bio u Beogradu.

“Bio sam ovde u tajnoj misiji, doneo nacrt sporazuma o normalizaciji odnosa, ispregovarali smo ga za dva dana i ubrzo potpisali.

“Ipak, kasnije su se političke prilike i prioriteti dve države pomalo udaljavali.”

Upravo u tim razlikama, Biščević vidi i razloge zašto mu je pre četvrt veka za sporazum Beograda i Zagreba trebalo dva dana, a sada se odnosi značajnije ne pomeraju ni u periodu od dve godine.

“Čini mi se da je jedan od razloga u tome što proces oblikovanja jedinstvenog, ili barem široko prihvaćenog, identiteta u Srbiji još nije završen, dok je u Hrvatskoj uspostavljanje tog identitetskog cilja završeno krajem 90-tih i bilo je široko prihvaćeno.

U kontekstu dve Srbije o kome smo govorili, odnos prema Hrvatskoj – naravno, i ne samo prema Hrvatskoj – ovde je na neki je način i lakmus papir odnosa vašeg društva prema identitetu Srbije.”

Kao rešenje vidi samo jedno – diplomatiju koja neće biti opterećena pritiskom javnosti i brzim rezultatima.

“Tihi i strpljivi rad je jedini način, velike i spektakularne rezultate, tapšanja po ramenima, presecanja vrpca nije moguće očekivati posle ovih trideset godina, ali i celokupnog istorijskog nasleđa.

“Mislim da se mnogo može napraviti tihom diplomatijom, a to sam i započeo ovde – da uđemo u normalnu diplomatsku komunikaciju, a ne da se dva predsednika sretnu u nekom hotelu jednom u tri godine, a ministarstva nakon toga ništa ne rade.”

Kao ideju kandiduje i čvršće povezivanje kroz projekte obnove infrastrukture.

“Stanje pruge Beograd – Zagreb je naša zajednička civilizacijska sramota, na toj relaciji putuje se sedam sati, a mi živimo na nivou srednjeg veka u kome se vozom još putuje sa komadom piletine i slanine.

“Razgovaramo i o tome, jer zamislite koliko bi zbližavanju ljudi pomoglo da se vozom u drugi grad stigne za dva sata – to bi bio sasvim drugi kvalitet života.”

Ipak, u javnosti u Srbiji i Hrvatskoj često preovladaju sasvim drugačije teme.

Mediji pišu o naoružavanju Srba i Hrvata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić često se na konferencijama za štampu javno požali da hrvatski mediji o njemu pišu negativne tekstove i pripiše ih ne samo autorima, već generalno stavu Hrvatske.

“Pre ćete zaraditi na tiražima ako govorite kako se Hrvati i Srbi naoružavaju, nego što biste zaradili ako se govori o rekonstrukciji pruge ili sistema navodnjavanja.

“Mediji su češće cinično-destruktivni nego konstruktivni i objektivni.”

I sam nekada novinar, Biščević tvrdi da predsednik Srbije nema razloga da brine da šta o njemu misli Zagreb.

“U Hrvatskoj više nisu vremena kada politika kontroliše medije, a sasvim je druga stvar da li ja mislim da su ti članci neprofesionalni, nepotrebni, ponekad na mizernom nivou – ali to nije naručio ni (premijer Andrej) Plenković ni ministar inostranih poslova (Gordan) Grlić Radman, a ti mediji uostalom udaraju i na Plenkovića i na Grlić Radmana.

“Na političkom nivou u Hrvatskoj, nemoguće je da čujete nešto negativno o bilo kome u Srbiji.”

Ipak, Biščević će reći da se u delu srpske javnosti, pa i na političkom nivou i dalje mogu čuti poruke poput onih koje povezuju današnju Hrvatsku isključivo sa ustašama.

Na opasku da to mnogima deluje kao strategija u kome deo aktuelnog režima šalje oštre poruke, a deo smiruje strasti, Biščević odgovara – diplomatski.

“Čak i kad bih ja to znao, nije na ambasadoru da ocenjuje kakvu strategiju ima Srbija.”

“Tuđmanov strah od balkanske asocijacije

Veliku pažnju hrvatske javnosti probudio je Biščevićev intervju za nedeljnik “Globus” 2019. godine u kome je govorio o ručku sa nekadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom gotovo neposredno pred njegovu smrt.

Tuđman ga je tokom ručka pitao “kome da ostavi Hrvatsku”.

Kaže da tada nisu razgovarali o hrvatskom susedstvu, ali se priseća da je Tuđman krajem devedesetih imao jedan veliki strah.

“Predsednik Tuđman je u to vreme bio opsednut strahom od obnove neke balkanske asocijacije, a bilo je tih ideja koje su od evropskih ministara spoljnih poslova stizale maltene svakog petka – kao istoričar, on se strašno toga bojao jer je ostvario viziju samostalne i nezavisne Hrvatske, pa bi vraćanje u isto dvorište, i to nakon rata, bio njegov politički neuspeh.

Bio je taj njegov zazor i opravdan – nismo mi tada još bili usidreni u Briselu, naš evropski cilj još je bio daleko i otuda strah i zazor od raznih regionalnih shema i konstrukcija – regija minus Slovenija plus Albanija, pa utrka, pa regata…”

Biščević kaže da su se okolnosti promenile kada je Hrvatska snažno ušla u pregovore o članstvu u EU i NATO-u, čime je dobila sigurnost.

“Ta promena prema susedstvu nije u potpunosti prihvaćena u političkoj javnosti jer i u Hrvatskoj postoje zazori, balkanske mitske priče, znatnim delom i zbog onoga što se događa, a možda bi bolje bilo reći da se ne događa u našem jugoistočnom susedstvu: nema napretka prema EU, nema rešenja za zamrznute konflikte, nema proboja iz stagnacije.

“Potrebno je i malo hrabrosti da se kaže – to je naše susedstvo, i od toga kako živi moj sused, zavisi kako ću živeti i ja.”

Zato kada ovoga puta bude odlazio iz Beograda želi da vidi drugačiju sliku odnosa Srbije i Hrvatske.

“Nastojim da vidim sliku dva normalna suseda koji znaju da postoje tone razlika, pamte da postoje kilogrami stvari koje delimo, koji će naučiti buduće generacije novim parolama, a ne da klinci urlaju parole njihovih dedova.

“Želim da se politički dogovorimo o dobrom susedstvu, nemešanju u unutrašnje poslove, koegzistenciji, ekonomskoj saradnji i poštovanju pravila i vrednosti Evropske unije.

“Zvuči jednostavno, ali treba mnogo obostranog truda da dođemo do toga – mi to želimo u Hrvatskoj, a verujem da postoji i Srbija koja to takođe želi”, zaključuje Biščević.

Izvor: b92.net

SLOBODNA VOJVODINA

Kako sprečiti sve učestalije porodično nasilje: Od početka godine ubijeno 20 žena, posebno brine brutalnost

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021

Published

on

By

U prvih sedam meseci u Srbiji je 20 žena ubijeno u partnerskom i porodičnom nasilju, što je skoro duplo više u odnosu na 2021. kada je za celu godinu ubijeno 20 žena. Svaka treća žrtva prijavljivala je nasilnika i tražila pomoć Uprkos novom zakonu, koji je definisao bolju zaštitu žrtve nasilja, neslavna statistika govori da u praksi stvari ne funkcionišu najbolje, da je neophodna bolja koordinacija nadležnih institucija – centara za socijalni rad, policije i tužilaštva, ali i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

Naročito zabrinjava što su ubice sve brutalnije. Prošlog vikenda ubijene su dve žene u porodičnom nasilju – jedna u Futogu, druga u Zemunu. Javnost je posebno uznemirilo ubistvo u Futogu gde je neposredno pre zločina policija intervenisala i čim su otišli desilo se ubistvo, što ukazuje da situacija nije dobro procenjena.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u poslednjih 12 godina u Srbiji su partneri ili članovi porodice ubili 353 žene. Broj ubijenih žena je možda i veći s obzirom na to da podatke prikupljaju iz medija, a ne dospevaju svi slučajevi u medije.

Istraživanje “Kad istitucije zakažu ostaje tišina” te NVO pokazuje da su ubijene žene u proseku imale šest kontakata s institucijama, kao i da je od prvog obraćanja institucijama do ubistva proteklo skoro tri godine. Kao slabe slabe tačke u sistemu zaštite od nasilja apostrofirani su neblagovremeno postupanje, neprepoznavanje nasilja, izostanak međuinstitucionalne razmene informacija, neprepoznavanje rizika od smrtnog ishoda nasilja, izostanak procene bezbednosnih rizika, izostanka mehanizama za praćenje izrečenih mera zaštite, kao i nedovoljnih kadrovskih, tehničkih i drugih kapaciteta i znanja u sistemu zaštite žena od nasilja.

Dešava se i da nasilnici završe u zatvoru, ali nakon izlaska na slobodu nastave da maltretiraju žrtvu. Zbog toga je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila inicijative za izmenu zakona o izvršenju krivičnih sankcija koja se odnosi na uvođenje obaveznog obaveštavanja žrtve o tome da se osuđeni otpušta iz zatvora. 

“Nema ništa gore nego doći u tu situaciju da država poziva žrtve da prijave nasilje, a kada ona to učini da se ne pruži adekvatna zaštita. Mi smo uputili inicijativu Ministarstvu pravde da se obavezno obaveštava žrtva u onom trenutku kada nasilnik treba da izađe iz zatvora, jer se ispostavilo da je i to jedan od rizičnih trenutaka”, rekla je Janković nedavno.

Neslavna statistika

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje govori da u sistemu nešto ne funkcioniše kako treba.

“Pratimo 12 godina ubistva žena u porodično – partnerskom kontekstu, a činjenica da je svaka treća žrtva prijavljivala nasilje govori da sistem ne funkcioniše ili ne uspeva adekvatno da odgovori na nasilje”, rekla je Lacmanović za Euronews Srbija.

Broj ubijenih žena po mesecima varira, a podaci Autonomnog ženskog centra pokazuju da u proseku između 30 i 40 žena svake godine izgubi život. Neslavni rekord zabeležen je 2013. godine kada su ubijene 43 žene. Teška je bila i 2015. godina kada je ubijeno 35 žena, kao i 2016. kada je su ubijene 33 žene.

 

Lacmanović navodi da su ključni izazovi i dalje procena rizika od nasilja u porodici koje može kobno da se završi i upravljanje rizicima. Smatra da žrtve nasilja može da obeshrabri to što je svaka treća ubijena žena prijavila nasilje.  

“Tačno je da se žrtve na taj način obeshrabruju, jer ako vide u medijima da su žene prijavljile nasilje a ubijene su, sigurno je da ih to neće podstaći da i one prijave”, navela je ona i dodala da to nije samo pitanje poverenja u institucije već adekvatnog odgovora i kapaciteta sistema da na prijave nasilja odgovore.

Napominje da je u Futogu prijavljeno nasilje, policija je izašla na teren, pozvali su Hitnu pomoć i otišli. To govori, nastavlja ona, da nije dobro procenjena situacija, da nije na adekvatan način prepoznato da se radi o visokom riziku, nisu prepoznati indikatori koji su mogli da ukažu da će doći do smrtnog ishoda.

“Policija je u zakonskoj obavezi da izvrši procenu rizika. Pitanje je da li je izvršena procena bezbednosnih rizika i na koji način i da li su u odnosu na procenjene rizike primenjene mere. Videli smo da je policija pozvala zdravstvene službe, te je pitanje da li su i oni postupili u ovom slučaju adekvatno, da li su psihijatri ili neki drugi zdravstveni radnici veštačili čoveka i utvrdili  da je bezbedan po okolinu”, istakla je ona.

Smatra da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine dobar zakon, ali da je preventivan i usmeren na nasilje niskog stepena rizika.

“Kada postoji opasnost od teških povreda ili ubistva, onda moramo primeniti strožije mere – pritvor, podnošenje krivične prijave. Generalno Srbija ima dobar zakonski okvir po pitanju zaštite žena od nasilja, ali je problem što se ne on primenjuje”, navela je Lacmanović.

 

Tokom 2021. godine SOS telefon Autonomnog ženskog centra primiop čak 4.490 poziva od 829 žena. 

Mihajlović: Potreban jedinstven registar nasilnika

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović saoptila je da je od početka godine 20 žena ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju i da je neophodna jača koordinacija nadležnih institucija, kao i uspostavljanje jedinstvenog registra nasilnika.

“Država je donela sve važne zakone, strategije i akcione planove u ovoj oblasti i žene su danas ohrabrenije da nasilnike prijave. Nasilje nad ženama je ogroman društveni problem, od početka godine ubijeno je 20 žena, više od 350 njih u poslednih 12 godina, to su strašni podaci. Ono što je neophodno je jača koordinacija, da se utvrdi da li je bilo propusta u radu, ali i više rada u prevenciji nasilja. I to je odgovornost svih nas – države i društva u celini”, izjavila je ona.

Podseća da je Koordinacino telo je tražilo i hitno formiranje jedinstvenog registra nasilnika koji bi sadržao sve podatke o učiniocu svih oblika nasilja prema ženama, kako bi se efikasnije pratila primena zakonskog i strateškog okvira.

Mihajlović je pozdravila i inicijativu ministarke pravde Maje Popović i poverenice za ravnopravnost Brankice Janković da se izmeni Zakon o krivičnim sankcijama.

“Važno je da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o puštanju iz zatvora, kao i inicijativa ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih institucija i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici”, navela je ona.

Navela je da ne sme da se dogodi da nasilnik izađe iz zatvora i ubije ženu.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/57834/kako-spreciti-sve-ucestalije-porodicno-nasilje-od-pocetka-godine-ubijeno-20-zena-posebno-brine-brutalnost/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Radomir Lazović: Mi smo patriote – režim je izdajnički

Published

on

By

Moj lični utisak više je vezan za ono što se dešavalo van tog prvog Skupštinskog zasedanja, nego ta dva dana u parlamentu prilikom konstituisanja novog saziva. Isti utisak je imao i Dobrica Veselinović kada smo započinjali naš rad u gradskom parlamentu – kaže u razgovoru za Danas Radomir Lazović poslanik Ne davimo Beograd u Skupštini Srbije.

– Jako puno ljudi nam je prišlo na ulici, zvalo ili pisalo i poželelo sreću u radu i uputilo baš tu reč nade “srećno”. Čini mi se da postoji velika želja građana sa jedne, a odgovornost nas koji ih predstavljamo sa druge strane, da ponudimo jedan drugačiji odnos prema politici u budućnosti tako da ona zaista donese boljitak svima nama – navodi Lazović.

Prenoseći utiske iz skupštinskih klupa u prva dva dana kosnstituisanja novog saziva parlamenta Lazović dodaje: „Srećem ljude na ulici, u prodavnici, na pijaci i vidim da imaju nadu, ali možda još jasnije vidim spremnost da se zajedno borimo da promenimo Srbiju. Za nas je to zaista velika odgovornost i neka to bude moj prvi utisak koji bih podelio sa vama, a to kakvi su naprednjaci i da će biti jako teško svi znamo. Znamo da je situacija teška, ili da nam je država oteta od strane kriminalnih struktura bliskih sa vlastima, ali moramo da se izborimo da to promenimo. Baš zato je važno da učešće u institucijama iskoristimo kao još jedan alat u rukama, pored protesta, akcija ili blokada, kako bismo razvlastili SNS i vratili našu budućnost u naše ruke. Ovo je za sada dobar prvi korak, borimo se dalje“.

Ana Brnabić je prozvala poslanike NDB u smislu toga da vam govore piše Viola Fon Kramon. U kakvoj je vezi vaš pokret sa ovom evropskom političarkom?

-Za skupštinskom govornicom postavio sam pitanje o odgovornosti bivše premijerke za tešku situaciju u zemlji, dvocifrenu inflaciju, višegodišnji rast cena hrane koji je ove godine čak 16 odsto i koji najviše pogađa najsiromašnije. Pitao sam i da objasni činjenicu da svaki peti građanin u Srbiji živi ispod granica siromaštva, dakle 1,4 miliona ljudi. Postavio sam i pitanje zašto nam godišnje umre oko 15.000 ljudi zbog zagađenja vazduha, ali i druga pitanja. Odgovor koji sam dobio su te besmislice o Violi fon Kramon. Obaveza premijerke je da na njih odgovara, ali to je klasični manir SNS-a da beži od teških pitanja i odgovornosti. Ja potpuno razumem i zašto. Odgovore nemaju. Pokret Ne davimo Beograd je deo velike evropske grupe Zelenih partija sa kojima sarađujemo, a posebno smo bliski sa Možemo iz Hrvatske. Konkretno sa Violom fon Kramon nismo ni u kakvoj vezi. Ali poenta ovakvog odgovora Ane Brnabić na moja pitanja i nije bila da se bavi saradnjom Ne davimo Beograd i evropskih Zelenih, već da potroši vreme i pobegne od teških odgovora.

Prema preraspodeli potpredsedničkih mesta u Skupštini i čelnika odbora, kako tumačite odnos vlasti prema opoziciji?
– Prema zakonu i pravilima rada parlamenta, svim poslaničkim klubovima pripadaju mesta članova i zamenika članova onoliko skupštinskih odbora i delegacija koliko procenata mandata u Skupštini osvoje. Vlast je ovo pokušala da prikaže kao da oni nama nešto daju što je njihovo. Niti su mesta u odborima njihova, niti se ona daju, već su prema zakonu o Narodnoj skupštini i poslovniku takođe deo opozicionog rada. Ja ne vidim nikakvu pozitivnu promenu u odnosu vlasti prema opoziciji. Ovi ljudi su jednako bahati, iznose neistine, beže od konkretnih pitanja i kriju se odgovornosti za štetne projekte koje sprovode kako bi mala grupa ljudi oko njih ostvarila zaradu. Ako je neko mislio da će se SNS naprasno promeniti ja stvarno ne znam na osnovu čega se taj zaključak doneo. Što se Ne davimo Beograd tiče, bili mi u Skupštini ili na ulici na protestu, uvek smo se borili da Srbija bude dobro mesto za život, a to je po pravilu značilo da nam je naprednjački režim na suprotnoj strani. Tako će i ostati. Bićemo im najljuća opozicija. I njima i svim njihovim saradnicima, jer iz saradnje sa SNS nikada ništa dobro nije izašlo i budite sigurni da je to srljanje u provaliju.

Postoje spekulacije o tome da će vlast pokušati da „iskoristi“ opoziciju ne bi li legimitisala poteze koje će u narednom periodu morati da preduzme u odnosu na Kosovo i Rusiju?

– Opozicija u parlamentu nije ni tako malobrojna, ni tako nemoćna, pa se nadam da će znati da prepozna zloupotrebe i manipulacije vlasti za koje sam siguran da će se dešavati u svim situacijama koje nas čekaju. Ovo jesu velika i važna pitanja da bi bila prepuštena samo naprednjacima i mislim da bi opoziciona kontrola, makar na nivou toga da se javnost informiše o kontekstu u kojem se donose ove odluke, bila značajna. Režim ima većinu, ali je do sada tu većinu koristio tako da javnost ni ne zna šta je sve na stolu kada se donose odluke. Sada će makar to biti drugačije. Siguran sam da će režim manipulisati sa svakim teškim pitanjem i tražiti način da sa sebe skine odgovornost za katastrofalno vođenje države. Dobar primer kako izgledaju njihove manipulacije je to kako koriste situaciju u Ukrajini da sa sebe skinu odgovornost. Nama cene hrane rastu već tri godine za redom u dvocifrenim procentima, a kad pitate režim za to oni kažu kriv je rat u Ukrajini. Kada ih pitate o katastrofalnoj situaciji sa EPS-om, oni odgovaraju kriv je rat u Ukrajini. Pa neće biti da je tako.

Na „udaru“ ste tvrdnji vlasti da se zalažete za nezavisno Kosovo, da ste priznali genocid u Srebrenici, da ste protiv RS, odnosno izdajnici…
– Vlast koristi tzv. nacionalne teme da sebe prikaže kao zaštitnike Srbije, a sve druge koji postavljaju pitanja kao izdajnike. Ako kažete da severom Kosova vladaju kriminalci ili ako tražite da se istraži ko je kriv za ubistvo Olivera Ivanovića, vi ste za SNS izdajnik. Ako kritikujete katastrofalnu ulogu Milorada Dodika za koga se više ne zna da li igra tragediju ili komediju, vi ste za SNS izdajnik. Ja mislim da nema većeg patriotizma od borbe da Srbija bude zemlja u kojoj naša deca žele da ostanu da žive. Želimo da napravimo takvo društvo da vaša, moja i sva naša deca ne osećaju potrebu da negde drugde traže svoju sreću, već da im je ona dostupna u Srbiji. Tako da mogu da se školuju kvalitetno, da su im garantovana jednaka prava i radna i socijalna sigurnost, da mogu i da zarade i da napreduju i da se usavršavaju, ali i da se ne plaše da će od zagađenog vazduha ili vode da obole. To je patriotizam, a izdaja je kada sa ovim interesima trgujete kako bi vaše batice, braćale i prikani ostvarili zaradu na štetu javnog interesa.

Postoje navodi da će opozicija u Skupštini tek da se razjedinjuje… Oko čega se NDB suštinski razdenjuje sa ostatkom opozicije? Posebno sa SSP?
– Moj utisak je upravo suprotan. Mislim i nadam se da nas čeka jedna nova era saradnje opozicije u Skupštini. Iako imamo puno zamerki na rad tradicionalnih političkih partija i nismo se bojali da to javno kažemo, ali u Skupštini moramo sarađivati kako bi što više smanjili uticaj SNS-a. Mi smo posebno otvoreni za svu tehničku saradnju kako bi opozicija imala što više prostora u ovoj najvažnijoj demokratskoj instituciji i to ste mogli da vidite i kroz izbor Zorana Lutovca za potpredsednika parlamenta. Vrlo korektno smo sarađivali sa još tri poslaničke grupe i osvojili još jedno mesto za opoziciju među popredsednicima. Takođe, mi ćemo i programski sarađivati sa drugim organizacijama opozicije, ali tu naravno samo sa onima sa kojima imamo programsku bliskost. Ukoliko bude prilike, nemamo ništa protiv da opoziciono sarađujemo i sa SSP-om, ali nećemo učestvovati u tom konstruktivnom pristupu prema SNS-u koji su najavili, niti ćemo se viđati sa Vučićem iza zatvorenih vrata kao što su radili.

Ko sumnja u naše kapacitete, neka se uključi u NDB

Smatrate da imate kapaciteta da se izborite sa SNS poslanicima u Skupštini? Uveliko se ispostavljaju sumnje u takav ishod…
– Prvim nastupom u Skupštini sam zadovoljan. Opozicioni rad se sastoji iz dva glavna aspekta. Prvi je kritika loših poteza vlasti, što smo radili na jednom izuzetnom nivou, kroz stručne analize a sve što smo inosili u javnost zasnovano je na konkretnim dokazima. Drugi je nuđenje sopstvenih programskih rešenja. Mislim da je pokret Ne davimo Beograd upravo po tome poznat građanima i jedna od najčešćih pohvala koje dobijamo od ljudi jeste to da smo uvek tamo gde su problemi običnih ljudi, da ponudimo kako može bolje. Naravno mi smo apsolutno otvoreni i za kritiku, a onima koji sumnjaju u naše kapacitete imam da poručim da se odmah učlane u pokret Ne davimo Beograd i doprinesu da ti kapaciteti budu veći. I ne samo to, već bi bilo jako dobro i da pozovu prijatelje i objasne im da je naš pokret nova zeleno-leva snaga koja donosi drugačiju vrstu političkog organizovanja zasnovanog na angažovanju običnih ljudi da promene sredinu u kojoj žive na bolje i da je zato važno i da se oni pridruže. Ne čekamo da se neko drugi bori za nas, već dajemo sopstveni doprinos borbi za javni interes. Zajedno možemo učiniti da živimo dobro, zdravo i solidarno.

(Danas, foto:N1)

izvor: https://autonomija.info/radomir-lazovic-mi-smo-patriote-rezim-je-izdajnicki/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Lokalizovan požar u Bukovcu na Fruškoj gori FOTO

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” saopštilo je da je požar koji je izbio danas na lokalitetu Bukovac, uspešno lokalizovan

Published

on

By

Kako se navodi, požar koji je zahvatio oko jedan hektar šume bagrema i crnog bora ugašen je zahvaljujući brzoj reakciji pripadnika čuvarske službe JP “Nacionalni park Fruška gora” i Vatrogasne brigade iz Novog Sada i Beočina.

Nakon konačnog uviđaja biće objavljena zvanična procena uzroka požara i u skladu sa nadležnim organima sprovedene mere odgovornosti.

U saopštenju se ističe da je u letnjem periodu pojačana kontrola na prostoru NP Fruška gora od strane čuvarske službe i policije, a sve sa ciljem prevencije nastanka šumskih požara.

Javno preduzeće “Nacionalni park Fruška gora” apelovalo je na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i prema prirodi jer neodgovornim postupcima mogu izazvati požare koji oduvek predstavljaju veliku opasnost za šumske ekosisteme i dodalo da će neodgovornost prema prirodi biti pravno procesuirana i strogo kažnjena.

.FOTO TANJUG/ JP FRUSKA GORA

Tanjug

izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=08&dd=07&nav_category=16&nav_id=2194910

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Zašto avioni nisu gasili požar na Vršačkom bregu?

Vršac, 07. avgust 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva od vlasti da u najkraćem mogućem roku obaveste javnost o uzrocima požara koji je juče popodne zahtvatio Vršački breg

Published

on

By

Građani Vršca su bili svedoci gotovo apokaliptičnih scena na bregu i strahovali su za svoje živote i imovinu.

Posebno je bitno naglasiti da je izostala pomoć aviona i helikoptera u akciji gašenja požara.

Vlast mora objasniti građanima zašto je ta pomoć izostala.

Ovom prilikom iskazujemo zahvalnost hrabrim vatrogascima i policajcima iz celog južnog Banata, kao i brojnim građanima, koji su rizikujući svoje živote spašavali živote i imovinu građana Vršca.

LSV i javnost očekuju hitne odgovore!

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Vršac

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dušan Petričić: Srbi, zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, ni Albanci, Crnogorci, ni EU i SAD, već Vučić

Umesto komentara izjave ovog opskurnog lika iz Novog Sada, Miloša Vučevića, po ko zna koji put bih uputio poruku Srbima: Zapamtite, jednom za svagda – nisu vam Hrvati neprijatelji, nisu vam Albanci neprijatelji, nisu vam Crnogorci neprijatelji, ni Evropska Unija, ni Amerika! Jedini, najozbiljniji i najkrvoločniji neprijatelj koga imate zove se Aleksandar Vučić – kaže za Danas karikaturista Dušan Petričić

Published

on

By

U osvrtu na izjavu gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, tokom obeležavanja stradanja žrtava akcije Oluja, da ne razume Srbe koji idu u Hrvatsku na more, sagovornik Danasa kaže da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić,  „i njegova banda“ onemogućavaju opstanak građanima Srbije.

– Razni Šešelji, Vulini, Brnabići, Orlići, Đukanovići, Vučićevići… unakazili su prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i ugrozili opstanak vaših porodica i potomaka. Stanite za trenutak, stavite prst na čelo i pokušajte da razumete ovu prostu činjenicu. I ako je, kojim čudom budete razumeli, uzmite stvar u svoje ruke i eliminišite definitivno i zauvek ovo zlo. Samo tako Srbija ima šansu da preživi i pomeri se iz ovog dubokog i mračnog tunela – zaključuje Dušan Petričić.

S.Č.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/dusan-petricic-srbi-zapamtite-jednom-za-svagda-nisu-vam-hrvati-neprijatelji-ni-albanci-crnogorci-ni-eu-i-sad-vec-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vatra na Vršačkom bregu se brzo širi: Vatru gase i meštani

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova

Published

on

By

Veliki požar izbio je danas na planini Vršački breg, a kako saznaje Tanjug, požar je prijavljen oko 15 časova.

Na Instagram profilu portala “Vršaconline” objavljeno je da se vatra širi velikom brzinom, a da se dim nadvio nad celim Vršcem.

Prema informacijama portala, sve raspoložive vatrogasne jedinice iz Vršca i okoline su na licu mesta.

izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3537499-pozar-u-vrscu-ozbiljan-gori-jedan-od-vrhova-ugrozene-i-kuce

Continue Reading

Trending