Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Aleksandar Savić: Na zahteve desničara za zabranu Prajda se mora reagovati

Predlog zabrane slobodnog okupljanja jedne grupe ljudi je, možemo slobodno da kažemo fašistički, kaže jedan od osnivača nevladine organizacije “Da se zna!” Aleksandar Savić o najavljenom zahtevu za zabranu Parade ponosa u Srbiji

Published

on

Autorka: Iva Gajić

Predlog zabrane slobodnog okupljanja jedne grupe ljudi je, možemo slobodno da kažemo fašistički, kaže jedan od osnivača nevladine organizacije “Da se zna!” Aleksandar Savić o najavljenom zahtevu za zabranu Parade ponosa u Srbiji.

Srbija dočekuje 17. maj, Međunarodni dan borbe protiv homofobije, uz zahteve desničara da se zabrani ovogodišnji Prajd, koji promoviše ljudska prava i ukazuje na probleme sa kojima se suočava LGBT+ zajednica.

Naime, pokret Dveri, koji će u budućem sazivu Parlamenta imati šest poslanika, najavio je da će u Skupštini tražiti da se u Srbiji zabrane parade ponosa. Taj pokret je saopštio povodom Svetskog dana porodice 15. maja da vlast u Srbiji “umesto da radi na merama populacione politike svake godine radi na promociji homoseksualizma”.

Udruženje građana “Da se zna!” bavi se, između ostalog, i mapiranjem i dokumentovanjem protivpravnog postupanja nad LGBT+ osobama u Srbiji, a jedno je od udruženja koja će učestvovati u Nedelji ponosa 2022. godine.

Srbija je ove godine domaćin i Europrajda, koji se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja od 1992. godine. Beograd Prajd je 2019. izabran za domaćina 2022. u konkurenciji koju su činili gradovi Barselona, Lisabon i Dablin.

Aleksandar Savić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa naglašava da se na stavove desničara mora reagovati.

Savić: Mi negde nismo šokirani, ali mislim da to nikako ne sme da znači da ne treba na to da reagujemo i da ovo ne treba shvatiti ozbiljno. Prosto, videli smo kako se to recimo dešava u Poljskoj. Pa i Dveri se zadnjih desetak godina bore protiv LGBT+ zajednice, onda idu prava žena, i svi znaju kako sklizne u jednu potpunu nedemokratiju. Tako da je naš negde stav da se na ovo mora reagovati, da kao građani i građanke svi imamo odgovornost da se borimo protiv ovoga (ovakvih zahteva).

‘Da se zna!’ o najavi pokreta Dveri

Udruženje građana “Da se zna!” reagovalo je 16. maja na najavu pokreta Dveri da će tražiti zabranu Prajda. Oni su u svom saopštenju naglasili da je upravo sloboda okupljanja zajemčena članom 54 Ustava Srbije, i podsetili na prethodne sporove.

“Tako je i Ustavni sud 2013. godine zaključio da je zabrana parade iz 2011. godine bila neustavna, i da je njom bio povređen pomenuti član. Takođe je bitno naglasiti da zabrane skupova bilo koje vrste nisu u nadležnosti Narodne skupštine”, piše u saopštenju.

Savić: Mi smo već u prošlosti imali čini mi se četiri pravne reakcije na izjave članova Dveri, i to uglavnom njihovih visokih funkcionera. Nažalost, pravne posledice za sada nisu tu. Tako da, negde važno je i da država i institucije počnu da rade svoj posao i krenu da ozbiljnije sankcionišu govor mržnje.

RSE: S obzirom na to da su Dveri jedna od partija koje su desno nastrojene i koje ulaze u Parlament, da li vas to na neki način brine?

Savić: Pa naravno da brine. Jer, kao što sam već rekao, videli smo kako to recimo izgleda u Poljskoj, kako izgleda u Mađarskoj. Dakle, Dveri su jedna politička partija koja se zbog manjka demokratije u Srbiji obraća (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu. To vam je kao da se za ženska prava obraćate Jutki (bivši lokalni funkcioner osuđen za seksualno uznemiravanje žene).

I okej, to je u ovom trenutku neka naša realnost, ali mislim da i opozicija i vlast treba da se zapitaju kako smo doveli do toga da nekih skoro deset posto biračkog tela odluči da da svoj glas ljudima poput Dveri, (desno orijentisanoj stranci) Zavetnika, i da počnemo kao društvo i kao politička elita da se borimo sa tim izazovom.

RSE: Koliko sadašnja vlast radi na tome da se LGBT+ prava poštuju, i da li rade na tome da se unaprede?

Savić: Pa evo, ako gledamo to kroz prizmu Dveri, dakle oni Dveri nazivaju fašistima samo onda kada njima to odgovara. Dakle, onda se oni sete kako je Boško (Obradović, lider Dveri) “homofob” samo kada oni imaju neki interes u tome. Što se tiče generalno ljudskih prava, mi sad ne možemo da kažemo da se za LGBT+ prava nije desilo apsolutno ništa, ali nije ni kao da se desilo tokom zadnjih, evo sada već deset godina bilo šta revolucionarno. Dakle, sve je to deklarativno.

Mi stalno slušamo kako je njima strašno stalo do ljudskih prava, ali u praksi vidimo šta se dešava, ne samo sa LGBT+ zajednicom, nego i sa ženskim pravima, šta se dešava sa slobodom medija, kako nam izgledaju izbori… Tako da nekako je važno da i ono što SNS-ov (vladajuća partija) slogan kaže, dakle “Dela govore”, da vidimo nekakve konkretne rezultate i konkretne mere.

SE: Šta očekujete od Narodne skupštine, odnosno od ostalih stranaka koje su ušle u Narodnu skupštinu, kako će reagovati na zahteve poput ovog koje je pokret Dveri najavio da će predložiti?

Savić: Moram da priznam da iz dosadašnjeg iskustva nemam nikakva očekivanja. Nadam se da će pre svega opozicija stati u odbranu LGBT+ prava, tu pre svega mislim na (opozicioni pokret) Moramo koji negde jesu najveći saveznici, ali i na druge veće partije u opoziciji, jer u suprotnom pristaju da budu saučesnici onoga što Dveri rade. To isto, naravno, važi i za Srpsku naprednu stranku, i ostale koje će očekivano biti s njima u Vladi.

RSE: Pokret Dveri je napisao u svom saopštenju da u suštini oni nisu za diskriminaciju LGBT+ zajednice, ali da nisu za njeno promovisanje. Šta LGBT+ zajednici znači Prajd kao takav?

Savić: Prajd je pre svega deo istorije LGBT+ pokreta. Prvi Prajd se desio 1969. kao rezultat otpora pre svega policiji koja je maltretirala LGBT+ ljude u lokalnim barovima. I on je kao takav deo naše tradicije koja je istovremeno i protest i slava onoga što mi jesmo.

Dakle, jedan dan kada mi kažemo, da, okej, svi ovi ljudi nas diskriminišu, živimo u nekakvoj nejednakosti, ali to ne znači da se mi sebe stidimo, već se ponosimo, i imamo nekakve zahteve. Dakle, svako ko dođe na Prajd u Beogradu može da vidi da je to protest kao svaki drugi, na kome ljudi mogu da se lepo provedu, da pošalju jednu političku poruku, da se osnaže, i da podrže neke ljude koji, nažalost, bez obzira što imaju iste obaveze u ovoj državi kao i svi ostali, imaju manje prava.

RSE: Da li se očekivalo da pre Europrajda u Beogradu bude postignuto više za LGBT+ zajednicu, uzimajući u obzir to da je premijerka Srbije pripadnica te zajednice?

Savić: Što se tiče samog Europrajda, ja mislim da je zapravo odličan presedan što se on sad ne dešava, ne znam, u Stokholmu, Amsterdamu, gde su LGBT+ prava na znatno višem nivou, nego u jednoj državi gde je to potrebnije. Tako da svi ti ljudi koji dolaze na Europrajdove širom kontinenta mogu da dođu u jednu državu i pošalju poruku koja je mnogo jača. Jer ovde, dakle ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, smo daleko od jednakosti. I mislim da je u tom smislu to odličan politički momenat za Europrajd da se desi u Beogradu.

Što se tiče toga oko premijerke, mislim samo mogu da se složim da od trenutka kada je ona došla na tu funkciju do danas, ona ništa veliko nije učinila za sve nas i vrlo često se i sama ograđuje od toga. Ali eto, ako nešto treba pozitivno da izvučemo o njoj, to je da bar svih ovih godina svi ti ljudi u Srbiji imaju prilike da gledaju jednu lezbejku, koja ima svoju partnerku i dete, na televiziji svaki dan, pa da shvate da postojimo.

Mi smo imali prilike da vidimo i zadnjih godina da ukoliko država želi da omogući mir na ulicama da to nije teško, da će uvek biti onih koji će da imaju neke kontraporuke, i to je donekle okej, ali da su sami učesnici bezbedni, dakle nije bilo nikakvih većih incidenata.

Za mene nije pitanje da li smo spremni (za Europrajd), mislim da je pitanje da nam je to potrebno i važno. Jer i kad su se 2001, pa 2010, pa 2014. dešavali Prajdovi, verovatno kao društvo nismo bili spremni, ali nas je to učinilo tolerantnijim i boljim društvom, jer su neki ljudi shvatili da ne mogu da stanu na put slobodnom okupljanju, i da smo mi prosto tu, i čini mi se da nam je svakim Prajdom sve lakše i lakše.

Autorka: Iva Gajić

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-lgbt-prajd-da-se-zna-aleksandar-savic/31854596.html

SLOBODNA VOJVODINA

Teretni voz iskočio iz šina kod Sombora, uzrok najverovatnije loše stanje pruge

Teretni voz koji je dolazio iz pravca Novog Sada ka Somboru, iskočio je iz koloseka sinoć oko 22 časa

Published

on

By

Kako javlja portal Soinfo, nezgoda se dogodila pred železničkom stanicom u Somboru. Voz se kretao iz pravca Bogojeva. 

Iskakanje je najverovatnije posledica lošeg stanja pruge. Soinfo.rs piše da su pragovi propali, što je prouzrokovalo razilaženje šina. 

Kompoziciju od petnaestak vagona činile su isključivo cisterne sa prirodnim gasom. Nema oštećenih vagona, ni opasnosti od curenja. 

Pružni prelaz na Gakovačkom putu će biti zatvoren do daljeg. Saobraćaj se preusmerava na Subotički i Bezdanski put. Oporavak ovog dela pruge uslediće narednih dana, obzirom da se ekipa zadužena za intervencije raspoređuje iz Beograda. 

Teretni saobraćaj sa pravca Novi Sad – Subotica preusmeren je na somborski deo pruge pre pola godine, po početku izgradnje međunarodne deonice koja spaja Beograd i Budimpeštu. Završetak tih radova najavljen je za kraj 2024. godine. Do tada će teretne kompozicije saobraćati preko Sombora i Bogojeva. 

Soinfo.rs

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/318312/FOTO-Teretni-voz-iskocio-iz-sina-kod-Sombora-uzrok-najverovatnije-lose-stanje-pruge.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Stejt department povodom sporazuma Srbije i Rusije: Korak u pogrešnom smeru

SAD smatraju da ni jedna zemlja ne bi trebalo da proširuje saradnju sa Rusijom dok ona nastavlja svoju agresiju na Ukrajinu, saopštio je američki Stejt department

Published

on

By

Stejt department je to saopštio povodom odluke Ministarstva spoljnih poslova Srbije da sa ruskim ministarstvom potpiše plan konsultacija za naredne dve godine.

Dokument su prošle nedelje, tokom Generalne skupštine UN u Njujorku, potpisali srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, podseća Glas Amerike (VOA).

Selaković je kazao da je u pitanju tehnički dokument koji se potpisuje od 1996. godine i da sadrži navode u vezi sa Kosovom i spoljnom politikom, a da u njemu nema elemenata bezbednosne politike.

Portparol Stejt departmenta je, u odgovoru na zahtev Glasa Amerike za komentar, rekao sinoć da je “vest o sporazumu iznenađujuća i u potpunoj suprotnosti s drugim konstruktivnim sastancima koji su vođeni sa zvaničnicima Srbije u Njujorku”.

U reagovanju nije precizirano o kojim sastancima je reč. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Njujorku je, između ostalih, razgovarao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejkom Salivenom i podsekretarkom za politička pitanja Viktorijom Nuland.

Dalje svrstavanje uz Rusiju je korak u pogrešnom smeru i u suprotnosti je sa izraženim evropskim aspiracijama Srbije… Srbija bi trebalo da ubrza korake da napreduje na evropskom putu, uključujući diversifikaciju energetskih izvora da bi smanjila energetsku zavisnost od Rusije i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom”, naglasio je neimenovni portparol Stejt departmenta.

Iz Stejt departmenta je poručeno da SAD “nastavljaju da snažno podržavaju cilj Srbije da postane članica EU”.

“Jasno je da Rusija ne podržava pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i samo pokušava da izazove podele u regionu. Budućnost Zapadnog Balkana je nedvosmisleno u EU; proširenje promoviše dugoročni mir, stabilnost i prosperitet širom regiona“, zaključuje se u reagovanju. 

FoNet

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/318330/Stejt-department-povodom-sporazuma-Srbije-i-Rusije-Korak-u-pogresnom-smeru.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nacionalne manjine na popisu u Srbiji – borba za budućnost Vojvodine

Nacionalne manjine u Srbiji su organizovane kroz 23 nacionalna veća od kojih samo njih šest ima sedište izvan Vojvodine

Published

on

By

Zbog pandemije i izbora popis stanovništva u Srbiji je viša puta pomjeran i konačno će se sprovesti u oktobru ove godine. Odgađanja su dala dodatno vrijeme nacionalnim manjinama da unaprijede svoju koordinaciju kroz vijeća i poboljšanje unutrašnje organizacije. Međutim, pozitivnu atmosferu je poremetila kampanja za izbore za nacionalna vijeća koji su u novembru.

Prema neslužbenim procjenama, u Srbiji živi između jednog i 1,3 miliona pripadnika nacionalnih manjina ili oko 13 posto ukupnog stanovništva.

Nacionalne manjine u Srbiji su organizovane kroz 23 nacionalna vijeća od kojih samo njih šest ima sjedište izvan Vojvodine, što na najbolji način odražava heterogenost stanovništva ovog dijela zemlje.

Nacionalna vijeća su ranije na popisima imala pasivnu ulogu, ali na ovom popisu su se izborila da budu sastavni dio procesa pripreme i realizacije popisa.

Negativna demografija Hrvata u Vojvodini

Hrvati su jedan od autohtonih naroda u Vojvodini koji i dalje trpi negativne posljedice sukoba iz 90-tih godina što se odražava i kroz vrlo negativnu demografsku strukturu zajednice.

„Zajednica Hrvata u Republici Srbiji i dalje se suočava sa brojnim izazovima koji usložnjavaju njezin položaj, a tu najprije svakako mislimo na isključenost iz procesa donošenja odluka, nevoljnost državnih organa za adekvatnijim i sustavnijim uključivanjem Hrvata, potpunu podzastupljenost u organima javne uprave, te visoki stupanj netolerancije spram Hrvata i izloženost raznim vidovima diskriminacije“, izjavio je Darko Baštovanović, međunarodni tajnik Hrvatskog nacionalnog vijeća.

Podsjetio je da je popis jedan od najvažnijih društvenih procesa od kojeg zavisi i ostvarivanje prava nacionalnih manjina, izbora, autonomije i finansiranja.

„Popis izravno utječe i hrvatsku nacionalnu manjinu koja se kao ranjena manjinska zajednica suočava s negativnim demografskim trendovima, možemo sa sigurnošću reći i jednim od najnegativnijih kada su u pitanju manjinske zajednice u Srbiji, jer se radi o manjini koja spada među najstarije zajednice. Ukoliko se k tomu pridoda i negativan sentiment spram Hrvata i procesi asimilacije, te uplitanje državnih institucija u identitetska pitanja, onda je jasno kako postoji ozbiljan problem samog elementarnog opstanka jedne manjine. No, Hrvatsko nacionalno vijeće poduzelo je niz aktivnosti kako bi se naši sunarodnjaci ohrabrili da se na predstojećem popisu jasno izjasne kao Hrvati i da su njihove institucije uz njih“, dodaje Baštovanović.

Ovaj primjer nije usamljen kada je u pitanju položaj i status manjina i donosa službenog Beograda prema njihovom identitetu. Sa druge strane, iz Bunjevačkog nacionalnog savjeta ističu uspjehe u afirmaciji njihovog identiteta i saradnju sa državnim institucijama.

„Bunjevačka nacionalna manjina u Srbiji uživa sva prava, kao i ostale nacionalne manjine. Konačno, to je postignuto kada je bunjevački postao jezik i proglašen za službeni u Subotici. Ipak, ostaci prošlosti (naredba iz 1945. godine da se svi Bunjevci moraju izjašnjavati kao Hrvati koja je trajala do devedesetih godina), dugačak period nemogućnosti izjašnjavanja pod svojim imenom ostavila je duboki trag. Potrebno je još mnogo rada Nacionalnog savjeta Bunjevaca, saradnje sa lokalnim, pokrajinskim i republičkim vlastima da bi se nivo manjinskih i ljudskih prava za Bunjevce podigao na nivo koji bi bio u potpunosti zadovoljavajuć“, kaže član Bunjevačkog nacionalnog savjeta.

Oni očekuju isti ili povećani broj građana koji se izjašnjavaju kao Bunjevci.

„Optimizam gradimo pre svega na činjenici da je u poslednjih desetak godina urađeno puno na polju proklamovanja bunjevačkog identiteta, a sa druge strane što je popis elektronski, i smanjena je mogućnost manipulisanja dobijenim podacima. Ipak, postoji bojazan od ucena i pritisaka na bunjevačko stanovništvo da se moraju izjasniti prema naredbi, odnosno kao Hrvati. Ucenjuje se sa mogućnošću dobijanjem hrvatskog pasoša, stipendijama za učenike i studente, dobrosusedskih odnosa pa čak i u okviru istih porodica, gde se nacionalni identitet doživljava različito, jedni su Bunjevci, drugi Hrvati, a tenzija između njih je velika“, dodaju iz Bunjevačkog nacionalnog savjeta

Zajednički problemi opterećuju REA zajednicu

Statistički podaci o pripadnicima romske nacionalne manjine i, njima srodnih, Egipćana i Aškalija su vrlo oprečni zbog niskog stepena izjašnjavanja na popisima u poređenju sa stvarnim brojem pripadnika. Pojedine nevladine organizacije su radile istraživanja i smatraju da pripadnika REA (Romi, Egipćani i Aškalije) zajednice u Srbiji ima oko 500.000.

„Problemi pripadnika egipatske zajednice su godinama isti, jer ne postoji dovoljna svijest o važnosti čuvanja identiteta, kulture, tradicije. Krivca za to vidimo u životnom standardu, teškom ekonomskom položaju naše zajednice, u obrazovanju, informiranosti i nedovoljnoj zainteresovanosti. Činimo sve što je u našoj moći da stignemo kod svakog našeg sunarodnika i objasnimo važnost popisa i izjašnjavanja o svom nacionalnom identitetu“, kaže predsjednik Nacionalnog savjeta Egipćana u Srbiji Emin Zejnulahu.

U Srbiji, prema podacima upisanih u poseban birački spisak, ima oko 4.200 Egipćana, a na popisu iz 2011. godine pripadnika ove nacionalne manjine bilo je oko 1.800. Prema saznanjima Nacionalnog savjeta Egipćana broj Egipćana u Vojvodini je preko 3.500, a u cijeloj Srbiji preko 10.000 pripadnika.

„Ovim putem pozivam sve svoje sunarodnike da se izjasne bez straha i sa ponosom jer gdje ćemo se roditi i u kojoj porodici – nismo birali, to nam je Bog izabrao. Jako je važno da aktivno učestvuju u popisu stanovništva i savetuju jedne druge, porodicu poznanike da se deklarišu kao Egipćani, jer samo sa brojem deklarisanih se menja politika prema našoj zajednici“, poručuje Zejnulahu.

Slično stanje je i kod srodne zajednice Aškalija, koje je u zadnjem popisu svrstana u ‘ostale’. Prema popisu iz 2011. godine, broj Aškalija u Vojvodini je oko 1.500 stanovnika. Prema terenskom istraživanju Nacionalnog savjeta Aškalija procjenjuje se da na teritoriji Vojvodine živi između 10.000 i 15.000 Aškalija, a u cijeloj Srbije oko 20.000.

„Veoma je teško reći da su prava Aškalija, koja im garantuje Ustav i zakoni Republike Srbije, u potpunosti ostvarena, prvenstveno iz razloga jer smo svesni da je to proces i da na tom putu treba puno toga rešiti. Napravljan je ogroman korak priznavanjem i formiranjem Nacionalnog saveta Aškalija, međutim Aškalije, kao nacionalna zajednica još uvek nemaju obrazovanje na svom maternjem jeziku, nemaju sredstva informisanja, niti svoj kulturni i medijski sadržaj, ogroman je procenat nezaposlenosti, a vrlo često smo svedoci diskriminacije i stigmatizacije Aškalija, posebno među decom i mladima. Zato je možda ovo dobra prilika da se pripadnici Aškalija odazovu predstojećem popisu stanovništva i izborima za Nacionalne savete manjinskih zajednica i time daju podršku na putu ostvarivanja svojih prava“, kaže Muhamed Behrami iz Nacionalnog savjeta Aškalija.

Sve više Rusa

Rusini su narod čiji se identitet prelijeva između Rusa i Ukrajinaca.

“Značaj ovog popisa u 2022. godini se ogleda u posebnom interesu svake nacionalne manjine, zajednice u smislu planiranja i razvoja, jer se dešava svakih deset godina, a već sada smo svedoci neočekivanih geopolitičkih događaja koji će svakako imati uticaja na sve žitelje Republike Srbije – što znači, do 2032. godine ćemo imati podatke o brojnom stanju i sastavu stanovništva koji će biti jedini relevantni na svim nivoima i procesima odlučivanja”, kaže Borislav Sakač, predsjednik Nacionalnog savjeta Rusina.

Njihova poruka za ovaj popis je ‘ostani i budi to što jesi’.

„Iza nas stoji viševekovna tradicija i egzistencija na ovim prostorima, što nam govori o tome da naša istrajnost i upornost daje perspektivu za daljnji opstanak, ostanak i napredak na ovim prostorima, i pored svih prepreka, nedaća i otežavajućih okolnosti koji se svakako odražavaju kroz demografski faktor. Nasleđe koje su nam ostavili, obezbedili naši preci, su od neprocenjive vrednosti, te je to jedna od najvažnijih obaveza i presudan zadatak za nove generacije koje su već tu, prisutne i koje preuzimaju na sebe odgovornost kontinuiranog održavog razvoja u skladu sa usvojenom strategijom”, dodaje Sakač.

Rusi, uz RAE zajednicu, spadaju u nacionalne manjine koje povećavaju svoj broj, za razliku od Mađara koju su najbrojnija manjina.

„Rusi u Srbiji su funkcionalna nacionalna manjina čiji broj od popisa do popisa raste. Očekujemo da ovaj popis pokaže nešto manje od dvostrukog broja u odnosu na poslednji popis stanovništva, kako u Republici Srbiji, tako i na nivou AP Vojvodine. Veliki doprinos u ovome ima Nacionalni savet ruske nacionalne manjine, koji je za nešto manje od četiri godine rada, kroz osnivanje ruskih institucija u oblasti kulture, informisanja i sporta (Ruska biblioteka, Časopis Ruski arhiv, Sportsko šahovsko udruženje Rusa „Pavle Orlov“, Društvo za izdavačku djelatnost „Rodina“) dao pun podsticaj i ohrabrenje da se ljudi izjašnjavaju u korist i u ime svog nacionalnog indentiteta i da sprovode aktivnosti u dobijanju srpskog državljanstva, što je i uslov da pojedinac bude priznat kao nacionalna manjina“, kaže Milovan Ćurčić, predsjednik Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine sa sjedištem u Pančevu.

Ruska nacionalna manjina je dobro obrazovana i obavještena o svojim pravima i obavezama prema pozitivnom zakonodavstvu u Srbiji.

„Pripadnici ruskog korpusa stanovništva znaju da je popis zakonska obaveza i da brojnost donosi prednosti u obrazovanju, informisanju, kulturi i u drugim oblicima društvenog života. Zaključak je da kod ruske nacionalne manjine u AP Vojvodini, očekujemo odsustvo svake dileme i straha od davanja relevantnih statističkih podataka“, poručuje Ćurčić.

(Al Jazeera)

izvor: https://autonomija.info/nacionalne-manjine-na-popisu-u-srbiji-borba-za-buducnost-vojvodine/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Eksplozije optužbi nakon oštećenja Severnog toka: Ko je imao interes da sabotira rad gasovoda?

Tri curenja na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 u Baltičkom moru za samo nekoliko sati značila su alarm za Evropu – teško da je to moglo da se dogodi slučajno

Published

on

By

Skoro svi su saglasni da je reč o sabotaži i namernom činu, ali Zapad i Rusija razmenjuju optužbe u vezi sa tim ko je odgovoran. Na površinu je jasno isplivala bezbednosna dimenzija incidenta jer su se uključili NATO i ministarstva odbrane određenih zemalja, a dok se ne utvrdi poreklo eksplozija koje su oštetile gasovode, slučaj će se naći i pred Savetom bezbednosti UN.

O curenju gasa u Baltičko more iz ključnih gasovoda za Evropu ima mnogo nepoznanica, ali ono što je izvesno je da odgovor na pitanje ko stoji iza toga neće stići tako brzo. Dok Zapad i Rusija razmenjuju optužbe, stručnjaci i analitičari se pitaju kome bi oštećenja ovakvog tipa mogla da odgovaraju.

Urednik lista “Gardijan” za odbranu i bezbednost, Den Sabag, naveo je da, ukoliko je Rusija odgovorna za napad, to ne bi bio ujedno i napad na NATO jer ruski Gasprom poseduje 51 odsto gasovoda Severni tok 1 između Rusije i Nemačke, dok je Severni tok 2 u posedu švajcarskog odseka kompanije. Međutim, Sabag ukazuje na još jednu bitnu stvar – ko god da je krivac, ulog svakako nije bio prevelik, zbog toga što ni jedan ni drugi gasovod ne rade.

Energetičar MIloš Kapor smatra da su podvodne eksplozije zapravo sabotaža, i upire prstom ka Moskvi.

“Sada je pitanje kome je to u interesu. Ako uzmemo u obzir šta se dešava na frontovima u Ukrajini, da stvari ne idu baš po planovima Ruske Federacije i da je dotok gasa kroz Severni tok 1 već neko vreme obustavljen, a kroz Severni tok 2 nikada nije ni uspostavljen, to bi moglo da znači kao neko upozorenje Zapadu generalno, a potom SAD-u i EU šta bi moglo da se dogodi ako se ovakav trend dostavljanja naoružanja Ukrajni i generalno podrške toj zemlji nastavi”, rekao je on za Tanjug.

 

Bar na papiru, i Evropa i Rusija odlučne su u tome da učestvuju u istrazi i pronađu ko (ili šta) snosi odgovornost za oštećenja na gasovodima. Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je da “rade sve što je u njihovoj moći da identifikuju poreklo eksplozija”

“Pre nego što dođe do nekog rezultata istrage, mi ne možemo da dajemo zaključke i komentare o poreklu i uzroku tih oštećenja, kao ni o tome ko je za njih odgovoran. U petak će se sastati ministri energetike kada će se i o toj temi razgovarati”, dodao je Rejnders.

Sa druge strane, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da je “Rusija spremna da razmotri zahteve iz evropskih zemalja za zajedničku istragu o uzrocima incidenta na gasovodu Severni tok”, ali je naglasio i da “tih zahteva još nije bilo”.

“Slučaj bez presedana – ovakve stvari se retko dešavaju”

Dok se istraga ne pokrene, analiziraju se uzroci i poledice curenja gasa koje ukazuju da je reč o događaju koji je izazvan namerno. Danske vlasti rekle su da je najveće primećeno curenje na površini napravilo mrlju veću od jednog kilometra u prečniku. Značajno je i saopštenje operatera da je reč o “slučaju bez presedana” itekako ima smisla, jer, kako navode, eksplozija je bilo, a ovakve stvari se veoma retko dešavaju.

Švedski seizmografi su zabeležili zemljotres dva sata posle ponoći u noći između nedelje i ponedeljka, a zatim još jedan potres u 19.03 u ponedeljak.  

Stručnjaci iz nemačkog centra za geološka istraživanja GFZ nisu komentarisali da li je moguće da su zabeleženi potresi rezultat eksplozija, ali su odbacili mogućnost da je samo curenje gasa izazvano zemljotresima, preneo je “Gardijan”. 

Seizmolog kog citira švedska televizija sugerisao je da je ta aktivnost mogla biti rezultat eksplozija. Bjern Lund, direktor Švedske nacionalne seizmičke mreže, SNSN, koja meri snagu zemljotresa i eksplozija, rekao je za televizijski kanal SVT da su potresi, od kojih je jedan bio magnitude 2.3, možda uzrokovani podmornim detonacijama. 

“Možete jasno videti kako se talasi odbijaju od dna ka površini. Nema sumnje da je to bila eksplozija. Čak imamo i stanicu u mestu Gnesje koja je to registrovala”, rekao je Lund, koji predaje seizmologiju na Univerzitetu u Upsali. 

Ketrin Porter, energetski konsultant u kompaniji “Vat lodžik”, nezavisnoj konsultantskoj kući sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekla je za “Al Džaziru” da se “izuzetno retko”  dešavaju ovakva curenja na istom području, i da je “izuzetno teško doći do racionalnog objašnjenja”. 

Razmena optužbi i tvit koji je izazvao veliku pažnju

Povodom slučaja koji je odjeknuo u celoj Evropi generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sastao se sa danskim ministrom odbrane Mortenom Bodskovim, a nakon toga saopštio je da su razgovarali o “sabotaži na gasovodima Severni tok (1 i 2), kao i o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama NATO”.

Bodskov je direktno ukazao na to da postoji opasnost po bezbednost u Baltičkom regionu, spomenuvši Rusiju. Kako je rekao, “Rusija ima značajno vojno prisustvo u regionu Baltičkog mora i očekuje se da nastave sa zveckanjem oružjem”.

Evropski zvaničnici su u svojim izjavama sugerisali da je u pitanju određeni vid sabotaže, ali su bili izuzetno oprezni u izjavama. Niko od njih nije rekao da je baš Rusija krivac za oštećenja.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naveo je da kako se “čini da je sabotaža Severnog toka pokušaj dalje destabilizacije snabdevanja energijom u EU”, i rekao da je “potrebna hitna i temeljna istraga”. 

Šef evropske diplomatije Đozep Borelj smatra da “oštećenja Severnog toka 1 I 2 nisu slučajnost, jer sve dostupne informacije pokazuju da je curenje rezultat namerne akcije”. I on, kao i predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen, naveli su da će “ovakvi potezi imati snažan odgovor”, ne navodeći, doduše, kakav bi taj odgovor mogao da bude. Mnogo oštriji u svojim izjavama bili su visoki zvaničnici Poljske.

“Danas smo se suočili sa činom sabotaže. Ne znamo sve detalje onoga što se dogodilo, ali jasno vidimo da je to akt sabotaže, vezan za sledeći korak eskalacije situacije u Ukrajini”, rekao je premijer Poljske Mateuš Moravjecki, a korak dalje i od toga otišlo je poljsko ministarstvo spoljnih poslova, direktno optuživši Rusiju.

“Nažalost, naš istočni partner stalno vodi agresivan politički kurs. Ako je sposoban za agresivan vojni kurs u Ukrajini, onda je očigledno da se ne mogu isključiti ni akti provokacija u zapadnoj Evropi”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Marćin Pržidač u Varšavi.

U međuvremenu veliku pažnju izazvao je tvit evroparlamentarca i bivšeg ministra spoljnih poslova Poljske Radoslava Sikorskog koji je “zahvalio” Sjedinjenim Američkim Državama uz fotografiju mesta nesreće na gasavodu Severni tok. U seriji tvitova napisao je “Hvala, SAD”, a zatim je naveo da ne postoji nedostatak kapaciteta da se gas sprovodi iz Rusije u Zapadnu Evropu, uključujući i Nemačku. 

“Jedina logika Severnog toka za Putina je bila da mu omogući da ucenjuje i da nekažnjeno vodi rat sa istočnom Evropom”, naveo je Sikorski.

Podseća da su se sve baltičke države 20 godina protivile gradnji Severnog toka, i kaže da sada 20 milijardi dolara starog meaala leži na dnu mora, što je još jedan trošak za Rusiju zbog odluke da napadne Ukrajinu. Na kraju je napisao da je neko uradio posebnu operaciju održavanja i tagovao Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. 

Na objavu Sikorskog osvrnula se portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je na svom Telegram kanalu citirala ono što je Sikoriski napisao, i onda upitala “da li se radi o otvorenom priznanju terorističkog čina?”.

Moskva se branila od optužbi, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je nazvao “glupim” tvrdnje da Rusija stoji iza “navodnih napada na gasovode Severni tok”. To verovatno nije kraj razmeni oštrih reči, jer bi sve trebalo da kulminira u petak, kada će se održati sednica Saveta bezbednosti UN, i to na zahtev Rusije, kako bi se razgovaralo o šteti nastaloj na gasovodima.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/svet/fokus/63766/eksplozije-optuzbi-nakon-ostecenja-severnog-toka-ko-je-imao-interes-da-sabotira-rad-gasovoda/vest 

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Uhapšen Petko Bobar, desna ruka Dušana Bajatovića: Sumnjiči se za finansijske malverzacije u biznisu sa Srbijagasom

Vlasnik kompanije Bobar Beška i jedan od najbližih saradnika Dušana Bajatovića direktora Srbijagasa, Petko Bobar, uhapšen je u utorak zajedno sa svojim sinom Vladom i Novosađankom J.M. (54).

Published

on

By

Odeljenje za borbu protiv korupcije MUP-a koje je u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu vodilo ovu istragu, sumnjiči ih da su zloupotrebom položaja oštetili “Srbijagas” za 22,8 miliona dinara.

Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, J.M. se tereti da je, kao odgovorno lice u “Srbijagasu”, sačinila zapisnik o radovima koji su navodno neophodni za kompletno renoviranje poslovnog objekta ovog preduzeća.

Na osnovu tog zapisnika, zaključen je aneks ugovora između “Srbijagasa” i novosadske građevinske firme o izradi nove fasade, te je tako dogovoren fiktivni posao, iako je već 2019. godine urađen i plaćen.

Na taj način dva puta je naplaćen isti posao, te je pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 22.797.600 dinara.

Uhapšenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Nišu.

Advokat Ivan Ninić kaže da Danas da je novosadski privrednik Bobar, zapravo desna ruka Bajatovića, njegov odani igrač u privatnom sektoru. To se jasno vidi samo iz poslova gasifikacije Srbije, koju sprovodi Srbijagas, a gde je Bobar više od decenije jedan od glavnih izvođača ovih radova.

Poslove gasifikacije kako kaže, najčešće dobijaju kao strateški partneri, bez javne nabavke.

“Nisam iznenađen hapšenjem, može se reći da je očekivano. Ono što je čudno je što im se na teret stavlja ovako mali iznos, on je beznačajan u odnosu na promet između Bobara i Srbijagasa, ali dobro, krivično delo je krivično delo. Verujem da će se ova istraga nastaviti i da će ona obuhvatiti i druge ugovore sa Bobarom ali i svim drugim izvođačima i podizvođačima radova. Bilo bi dobro proveriti datume kada su se te malverzacije dešavale i da li mogu da se dovedu u vezu sa izborima. Od tog novca se kupuju glasovi i od tog novca Socijalistička partija Srbije živi u Vojvodini”.

To je kako dodaje, čitava hobotnica firmi koje učestvuju u gasifikaciji, najlojalniji i najodaniji Bajatovicevi saradnici, koji nemaju nikakvu konkurenciju u ovom poslu.

Potpisuju se samo strateški ugovori i oni su tu potpuno povlašćeni. Kako nastavlja Ninić, veoma su upitne i cene koje se naplaćuju, trebalo bi zato proveriti stavku po stavku, kako je Bobar fakturisao svoje poslove Srbijagasu.

Ninić smatra da se novac izvučen na ovakav i sličan način iz Srbijagasa, koristi za izborne kampanje SPS-a, kao i da država ima mehanizme da utvrdi gde su završile pare, što bi bila i krajnja destinacija ove priče.

“Ovo je stezanje obruča oko Bajatovica i bildanje snage Srpske napredne stranke u Srbijagasu, u tajmingu koji njima očigledno odgovara, pred formiranje vlade. Da se Bajatovicu pokaže šta može da usledi, da mu se smanje apetiti. Zanimljivo je da se Dačić jedan dan promoviše za šefa bezbednosti u zemlji, a onda se hapse najbliži saradnici Bajatovića. Na taj način se udara i na Dačića i ceo SPS. Kuriozitet je da je SPS trenutno potpuno miran, u fazi hibernacije. Dačić je poslušan SNS-u, ali i zavisi od Bajatovićevih para“, nastavio je Ninić.

Državni revizor početkom godine saopštio je da je bez sprovedenog postupka javne nabavke, kada nije bilo osnova za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama, Srbijagas obavio poslove na gasifikaciji opština vredne najmanje 15,53 milijarde dinara, zaključio ugovore po ovom osnovu u iznosu od 83,85 miliona evra i nabavio ostale usluge u vrednosti od 621,56 miliona dinara.

Koliko će Bobar biti kooperativan zavisiće dalji nastavak ove priče. Ninić smatra da našim državnim telima i službama, najviše odgovara da on „propeva“, ali da to ostane u nekoj od fioka i sačeka kritičnije momente. Bobaru je naravno interes da istraga stane na ovome i da se ne ide dalje, a nije ni u težoj ni u boljoj situaciji od svih drugih koje je ova vlast hapsila, smatra naš sagovornik.

Poslovi oko gasifikacije nisu jedino na čemu Bobari zasnivaju svoje bogatsvo.

U Novom Sadu u Ulici Branka Bajića sa svojom firmom „Sajam kompleks“ grade kompleks od 707 stanova. Nešto dalje, bliže Novosadskom sajmu u planu im je još jedan, od čak 30.000 kvadrata.

Kompanija Bobar doo poseduje i tri benzinske pumpe u Apatinu, Prigrevici i najnoviju u Novom Sadu. Na otvaranju potonje, pre tri godine, prisustvovao je i Bajatović.

Njihova saradnja oslikava se i na sportskom planu. Kada je Bajatović došao u Fudbalski klub Vojvodina, gde je danas direktor, Bobarovi sinovi, Nenad i Vlada, izabrani su za članove Skupštine kluba.

Petkova kompanija je postala i sponzor kluba koja je Novosađane znala da časti i besplatnim ulaznicama na utakmice.

Kada je Bajatović postao predsednik i Rukometnog kluba Vojvodina, Vlado Bobar je postao potpredsednik ovog kluba, dok je Petko Bobar dobio zaduženje da obavlja poslove generalnog menadžera kluba.

A.Latas

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/uhapsen-petko-bobar-desna-ruka-dusana-bajatovica-sumnjici-se-za-finansijske-malverzacije-u-biznisu-sa-srbijagasom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nenad Čanak objavio video u kom je spaljen primerak lista Informer

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak objavio je na svom tviter nalogu video klip u kom podseća da je još pre više godina urednika dnevnog lista Informer Dragana J. Vučićevića nazvao “svinjom”

Published

on

By

Kroz video je prikazana naslovna strana Informera na kojoj je fotografija višestrukog silovatelja s kojim je ovaj list obavio skandalozni intervju.

Na kraju videa, vidi se primerak tog broja Informera kako nestaje u vatri a preko snimka je ispisan tekst: Higijena počinje od kioska.

Continue Reading

Trending