Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Aktivisti traže ekološke garancije za fabriku Linglong u Zrenjaninu

Uskoro će biti pune dve godine kako pojedine nevladine organizacije ne dobijaju odgovor na pitanje o fabrici automobilskih guma čija je izgradnja počela u Zrenjaninu, oko 80 kilometara severno od Beograda.

Published

on

Investitor ovog projekta je kineska fabrika Linglong Tajer (Tire), a od njega se traži podnošenje celovite studije koja bi garantovala da životna sredina neće biti ugrožena.

Nova formalna javna rasprava o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu zakazana je za 18. februar u Novom Sadu, najavio je Građanski preokret (GP).

“Po zakonu je za postrojenje takvih gabarita neophodna integrisana dozvola. To zapravo znači da se ceo projekat posmatra kao celina koja uključuje jednu kompletnu studiju procene uticaja na životnu sredinu. To se nije desilo”, kaže Dušan Kokot, iz organizacije Građanski preokret.

Fabrika pneumatika za vozila biće izgrađena na nešto više od 97 hektara građevinskog zemljišta koje je investitoru ustupljeno bez naknade ugovorom koji su 28. marta 2019. u Zrenjaninu potpisali direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić i vlasnik Shandong Linglong Tire Co. Ltd. Vang Feng (Wang).

Pogoni u zrenjaninskoj industrijskoj zoni, saopšteno je tada, prostiraće se na 500.000 kvadratnih metara, u njima će 1.200 radnika proizvoditi 13 miliona komada guma godišnje, a investicija je vredna 800 miliona evra.

Prvi čovek firme Linglong Tajer Vang Feng tom prilikom rekao je da se radi o obostrano značajnom projektu.

“Verujem da u Srbiji možemo imati fabriku visokokvalitetne gume i voditi računa o zaštiti životne sredine. Obećavam poštovanje svih zakona Srbije i lokalnih pravila kako bi od ovog posla imali korist kompanija, grad i radnici, u cilju zajedničkog razvoja“, naveo je Vang Feng.

Kamen temeljac položen je 30. marta 2019. u prisustvu predsednika države Aleksandra Vučića, diplomatskog kora i rukovodstva Linglonga.

Istog dana u Zrenjaninu otvorena je prodavnica guma te kompanije, uz najavu da će pneumatici iz zrenjaninskih pogona već 2021. biti na srpskom i zapadnoevropskom tržištu.

Prva kineska gumara u Evropi

Od tada se uveliko gradi na mestu koje je gradska i republička vlast okarakterisala kao najveću grinfild investiciju u zemlji, a kompanija Linglong Tajer kao prvu evropsku fabriku kineske gumarske industrije.

Prva javna rasprava, kako navode iz organizacije Građanski preokret, posle koje je odobrena studija uticaja na životnu sredinu proizvodnog pogona u kom se od gotove gume prave pneumatici održana je početkom septembra 2020. godine.

Kako su izvestili lokalni mediji, prezentacija je održana pred tridesetak ljudi jer većini zainteresovanih građana nije bilo dozvoljeno prisustvo događaju u Gradskoj kući sa obrazloženjem organizatora da to nije moguće zbog protivepidemioloških mera u pandemiji korona virusa.

Sledeća rasprava, po tvrdnjama GP, o proceni uticaja na životnu sredinu takozvane “valjare” i “čađare” u kojima se od sirovina pravi guma, biće za nekoliko dana u Novom Sadu.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI (Renewables and Environmental Regulatory Institute), nevladina organizacija iz Beograda, podneo je lokalnim vlastima žalbu na rešenje na građevinsku dozvolu za prvu fazu Linglong Tajera u Zrenjaninu, zahtevajući da se o tome izjasni drugostepeni organ, odnosno nadležni sekretarijat Autonomne pokrajine (AP) Vojvodina.

RERI: Prvo studija, pa dozvola za gradnju

Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, tvrdi da je trebalo poštovati zakonsko pravilo – prvo kompletna procena uticaja na životnu sredinu, pa onda dozvola za gradnju, zbog čega izražava sumnju da se radi o pojavi koja se u poslovnom svetu naziva „seckanje salame“ (salami slicing).

„To je situacija u kojoj investitor svoj projekat razdvaja na niz manjih kako bi učinio da formalno, u smislu procedura, izgleda da je uticaj na životnu sredinu manji. Ovde je izgradnja razdvojena na tri ključna dela – gradnju pomoćnih objekata, proizvodnog pogona i takozvanog miksera u kom se umešava smesa za gume“, smatra Mirko Popović.

Kineska akvizicija započeta je u avgustu 2018. potpisivanjem memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i kompanije Shandong Linglong Tire Co. Ltd, čime su ozvaničeni pregovori o izgradnji fabrike pneumatika, da bi zaključkom iz februara 2019. republička vlada taj projekat proglasila od značaja za Republiku Srbiju.

Po informaciji RERI-ja, zaključak nije javno dostupan, a gradska uprava Zrenjanina odbacila je 215 primedbi građana i nevladinih organizacija u postupku odlučivanja o potrebi sprovođenja procene uticaja na životnu sredinu pomoćnih objekata fabričkog kompleksa.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da se takvi zaključci donose kada su u pitanju veliki investitori.

„U Zakonu o ulaganjima postoji pravilo da za projekte kojima su investicije veće od određene sume, ili kada se zapošljava veći broj ljudi, Vlada proglašava da je projekat od nacionalnog značaja. To onda omogućava dodelu veće državne pomoći nego što bi inače bio slučaj“, kaže Nenadić uz napomenu da nema razloga da zaključak bude tajan.

NVO: Strah za zemlju, vodu i vazduh

Suština primedbi pojedinih ekoloških organizacija i jednog broja građana Zrenjanina je da bi u ranoj fazi izgradnje fabrike želeli da dobiju precizan, argumentovan i garantovan odgovor vlasti, nadležnih službi i investitora da li pogoni za proizvodnju guma mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi i bezbednost radnika.

Mirko Popović, iz RERI-ja, kaže da je bojazan za čistoću zemlje, vazduha i vode u ovom slučaju prisutna i zbog velike projektovane produkcije, pa i zbog toga što je proizvodnja guma generalno jedna od „najprljavijih“ u hemijskoj industriji.

„Koriste se ogromne količine čađi, koja je sama po sebi zagađujuća materija. Ukoliko se ne budu poštovali ekološki standardi može doći i do iscrpljivanja velike količine vode iz javnog vodovoda i podzemnih voda, iz kojih se inače grad snabdeva“, naveo je Popović, programski direktor organizacije RERI.

Zrenjanin je jedan je od gradova u Srbiji koji više od 15 godina ima problem u snabdevanju pijaćom vodom.

Dušan Kokot, iz organizacije Građanski preokret, smatra da je i u slučaju ove fabrike pitanje vode jedno od ključnih.

„Samo po toj studiji koja je već prošla, u tom delu proizvodnje oni koriste 26 odsto naše potrošnje vode. A onda će da buše bunare, kao što se sada dešava, da bi se snabdevali iz sopstvenih bunara. Pa grad i onako nema vodu“, navodi Dušan Kokot.

Građanski preokret krajem prošlog oktobra Upravnom sudu u Beogradu podneo je tužbu kojom traži da se poništi rešenje Uprave Grada Zrenjanina o datoj saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu fabrike Linglong.

Institucija kojoj je predata tužba nadležna je za rešavanje sporova protiv organa državne uprave i lokalne samouprave, javnih preduzeća i agencija, radi utvrđivanja zakonitosti akata kojima je u upravnom postupku rešeno o nečijem pravu, obavezi ili interesu.

Kako je saopštio Građanski preokret, tužbom se pobija rešenje koje je nezakonito zato što, kako je navela ta organizacija, tuženi nije nadležan za njegovo donošenje, nije postupao po pravilima postupka i zato što je onemogućio tužioca i druge građane da učestvuju u javnoj raspravi o studiji.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, istakao je da je u svim projektima, a posebno onim koji se tiču i ekologije, neophodna puna transparentnost.Ovde je više problem pitanje šta rade državni organi.- Nemanja Nenadić

„Na kraju krajeva, investitor može da želi šta hoće i da primenjuje svoju taktiku. Ovde je više problem pitanje šta rade državni organi i da li su obavili svoj deo posla na zaštiti javnog interesa“, zaključio je Nenadić.

Na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovom temom do zaključenja teksta nisu odgovorili Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, Ministarstvo privrede Srbije, kineska kompanija Linglong Tajer, kao ni Kabinet gradonačelnika i Uprava Grada Zrenjanina.

Linglong avenija i fudbalska liga

Skupština Zrenjanina sredinom septembra prošle godine ukazala je čast kineskom investitoru odlukom da opštinski put kroz radnu zonu Jugoistok, u kojoj se gradi fabrika guma, preimenuje u Aveniju Linglong.

„Ova odluka u značajnoj meri doprinosi daljem unapređenju ekonomskog razvoja grada”, navedeno je u obrazloženju zrenjaninske vlasti.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je uoči polaganja kamena temeljca za fabriku Šandong Linglong u Zrenjaninu da je njena izgradnja pokazatelj odličnih odnosa Srbije i Kine.

“Ova fabrika biće najveća u Srbiji do sada. To je još jedan rezultat dobre saradnje, uzajamnog poverenja, poštovanja, a rekla bih i prijateljstva između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineskog predsednika Si Đinpinga“, rekla je Brnabić za Radio-televiziju Srbije (RTS) uoči svečanog prijema u beogradskoj Palati Srbija za predstavnike Šandong Linglonga 29. marta 2019.

Istog dana u Beogradu je sa kompanijom Šandong Linglong Tajer potpisan trogodišnji ugovor o naslovnom sponzorstvu fudbalske Super lige Srbije, od kada ovo sportsko takmičenje nosi prefiks Linglong.

Na sajtu Shandong Linglong Tire Co, Ltd. stoji da je u pitanju vodeća kineska kompanija za proizvodnju guma, osnovana 1975. godine. Kako se navodi, proizvodnju ima na pet mesta u Kini, na Tajlandu, i u Srbiji gde je pogon u izradi, a gume ove firme prodaju se u više od 180 zemalja i regiona sveta.

Autor: Zoran Glavonjić (Radio Slobodna Evropa)

SLOBODNA VOJVODINA

Evropski parlament usvojio godišnji izveštaj o Srbiji uz formulaciju o “međusobnom priznanju”

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ovogodišnji Izveštaj o Srbiji kojim se izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU, ali uz zahtev da pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom usklađivanje sa sankcijama Rusiji bude ključni element koji će određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja

Published

on

By

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ovogodišnji Izveštaj o Srbiji kojim se izražava podrška budućem članstvu Srbije u EU, ali uz zahtev da pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom usklađivanje sa sankcijama Rusiji bude ključni element koji će određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja.

Glasalo je 635 od 705 poslanika EP. Za usvajanje je glasalo 523 poslanika,  protiv je bilo 78, a 34 je bilo uzdržano.

Bilčik je uoči glasanja o rezuluciji izneo usmeni amandman koji se tiče rešavanja tenzija zbog problema sa tablicama između Beograda i Prištine, ali je više od 38 poslanika bilo protiv te amandman nije usvojen.

Usvojen na plenarnom zasedanju izveštaj Evropskog parlamenta dobija formu rezolucije, koja nije prvnoobavezujuća, ali predstavlja političke smernice za zemlju u procesu evrointegracija.

Na konferenciji za medije nakon usvojenog izveštaja, Vladimir Bilčik rekao je da Srbija mora da nastavi reforme, te istakao da bi sada što pre trebalo da dođe do formiranja vlasti.

“Pre svega potreban je nastavak reformi, moraju da se odviju što je pre moguće. Dobro je da smo dobili izborne rezultate, ali je taj proces bio veoma spor. Sada bi trebalo da se ubrzaju svi procesi, ne bi trebalo čekati sa formiranjem vlasti”, rekao je Bilčik.

Takođe, jedna od važnih stvari za dalji napredak je i dijalog sa Prištinom.

“Dijalog Beograda i Prištine je jedini način da se reše otvoreni problemi, te da se odnosi zauvek reše pravonoobavezujućim sporazumom”, kazao je Bilčik.

Posebno je istakao i važnost usklađivanja sa spoljnom politikom EU, nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

“Potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno. Srbija je dala podršku u Skupštini UN i to jako cenimo, ali smo spremni da damo podršku Srbiji i da odluči da uvede sankcije. Mi smo uz Srbiju sve dok se kreće na cilju da postane članica EU, taj put mora biti što direktniji”.

“Bitno je napomenuti i pozitivne stvari. Srbija je otvorila klaster četiri, a sada se mora preduzeti više da se otvore dalje klasteri. Naglasio bih da je bitan korak promena Ustava, a zadovoljan sam i da je EP odigrao veliku ulogu u dve faze međustranačkog dijaloga i podstakli rad političkih insituticija u Srbiji. Taj proces je bio pozitivan i Srbija sada ima parlaent koji ima više različitih partija”, kazao je Bilčik u svom obraćanju.

Formulacija o “međusobnom priznanju”

U tekstu izveštaja amandanima je ubačeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa “zasnovanog na međusobnom priznanju” što je prvi put da se međusobno priznaje pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Ipak, autor rezolucije Evropskog parlamenta, izvestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik istakao je da ni Evropski parlament, niti drugo telo EU ne odlučuju o kosovskom statusu i ukazao da to mogu samo države članice.

“Spomenuo sam da nisam baš bio zadovoljan što to uključujemo u ovaj dokument, ali je to deo političke realnosti. Dijalog se vodi, razgovori se održavaju na visokom nivou Beograda i Prištine.

Podstakao bih sve da  pročitaju početak izveštaja gde se posebno daje podrška dijalogu i da se da se reši razgovorom. Većina zastupnika je želela da se tamo spomene, ali mi ne donosimo neku presudu i konačni stav o tome”, rekao je Bilčik.

 

Govoreći o dodavanje ove formulacije u tekst izveštaja nakon što ga je usvojio spoljnopolitički odbor EP, Dragiša Mijačić koordinator radne gruše za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU istakao je da Izveštaj EP nema direktnog uticaja na dijalog i pregovarački proces, ali da se ovaj dokument može posmatrati kao “jasna politika EU u daljem razvoju događaja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i EU integracijama Srbije”.

“Izveštaj EP pokazuje većinsko raspoloženje evroparlamentaraca po pitanju rešenja odnosa između Srbije i Kosova, tako da možemo očekivati ovakve pritiske i u narednim godinama. Izveštaj takođe pokazuje koliko političke partije u Srbiji i ostali politički i društveni faktori malo rade sa evroparlamentarcima u objašnjavanju pozicije Srbije po pvom značajnom pitanju”, kazao je Mijačić za Euronews Srbija.

I potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je za Euronews Srbija da je taj potez  “demotivišuć” za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Podstakao bih sve da  pročitaju početak izveštaja gde se posebno daje podrška dijalogu i da se da se reši razgovorom. Većina zastupnika je želela da se tamo spomene, ali mi ne donosimo neku presudu i konačni stav o tome”, rekao je Bilčik.

 

Govoreći o dodavanje ove formulacije u tekst izveštaja nakon što ga je usvojio spoljnopolitički odbor EP, Dragiša Mijačić koordinator radne gruše za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU istakao je da Izveštaj EP nema direktnog uticaja na dijalog i pregovarački proces, ali da se ovaj dokument može posmatrati kao “jasna politika EU u daljem razvoju događaja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i EU integracijama Srbije”.

“Izveštaj EP pokazuje većinsko raspoloženje evroparlamentaraca po pitanju rešenja odnosa između Srbije i Kosova, tako da možemo očekivati ovakve pritiske i u narednim godinama. Izveštaj takođe pokazuje koliko političke partije u Srbiji i ostali politički i društveni faktori malo rade sa evroparlamentarcima u objašnjavanju pozicije Srbije po pvom značajnom pitanju”, kazao je Mijačić za Euronews Srbija.

I potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je za Euronews Srbija da je taj potez  “demotivišuć” za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

“Ako znate da se na kraju dijaloga očekuje međusobno priznanje, to je pričično demotivišuće za dalji tok razgovora. Mislim da bolje da, ako ima prostora, da se iz Rezolucije izbaci to i doda ono što inače stoji u našem pregovačkom okviru za Poglavlje 35, a to je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. To je statusno neutralna formulacija i takva treba i da ostane. Pitanje je samo ima li volje među evroposlanicima za to, naročito onima koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisno Kosovo”, kazala je Grubješić.

Međutim, nakon glasanja, izveštaj je usvojen i rasprava o ovom dodatku nije bilo.

Evropski parlament ponavlja i poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.

U tekstu izveštaja pohvaljuje se napredak koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravljanju migracijama.

Euronews Srbija, Tanjug

izvor: https://www.euronews.rs/evropa/vesti/54496/evropski-parlament-usvojio-godisnji-izvestaj-o-srbiji-uz-formulaciju-o-medusobnom-priznanju/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

FOTO: Uklanjaju se slova “Z”, pogledajte na šta će sada grad da liči

Nadležne gradske službe počele su da uklanjaju slova “Z” koja su se pojavila na Varadinskom mostu, u Gradiću i Starom gradu

Published

on

By

To se čini tako što se slovo prefarba, pa će posetioci umesto “Z” gledati sive kvadrate – neke veće, neke manje.

Međutim, na pojedinim mestima, preko farbe se i dalje ocrtava “Z”.

Iz Kabineta gradonačelnika odgovorili su na pitanja 021.rs u vezi sa ovim slučajem, poručujući kako je obavljen inspekcijski nadzor “prilikom kojeg je na određenim lokacijama uočen veliki broj slova ‘Z'”. 

“Za uočene nepravilnosti izdat je nalog kako bi se predmetno slovo ‘Z’ uklonilo. Kontrolnim nadzorom utvrđeno je da je nadležna služba postupila po nalogu. Komunalni inspektori će i u narednom periodu obavljati inspekcijski nadzor kako bi se stanje na terenu privelo propisima”, poručuju za 021.rs. 

 Ostaje nepoznato da li će iko biti kažnjen zbog ispisivanja grafita slova “Z” na keju i stazama, uprkos tome što u ovom delu grada postoji dosta kamera.

Podsetimo da je, na primer, prema Odluci o upravljanju kejom u Gradu Novom Sadu novčana kazna za pisanje i crtanje grafita na urbanom mobilijaru i stazama za fizičko lice 8.000 dinara.  

 Pisanje grafita na fasadama zabranjeno je i Odlukom o uređenju Grada Novog Sada, a pojedina slova osvanula su upravo na javnim i privatnim objektima.  

 Slova “Z” su iscrtana pred sam početak Exit festivala, iz koga su za 021.rs naveli da se protive ispisivanju ovog slova. 

“Exit od svog osnivanja poziva na mir i naravno da se protivimo ovom činu koji ima za cilj da u negativnom svetlu predstavi festival, Novi Sad i Srbiju, kao i svakom činu koji raspiruje nacionalnu mržnju i podstiče na agresiju bilo koje vrste. Exit će i ove godine tokom festivala jasno i glasno poslati mirovne poruke, koje će javnost i posetioci iz celog sveta moći da vide iz prve ruke”, poručuju u Exitu za 021.rs.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310581/FOTO-Uklanjaju-se-slova-Z-pogledajte-na-sta-ce-sada-grad-da-lici.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Eto mene, eto nas, eto Pokreta“: Ponoš predstavio ljude koji će biti deo SRCA – među njima i bivši kadrovi Narodne stranke i DJB

Zdravko Ponoš, nakon višemesečne najave, i zvanično je predstavio svoj pokret „Srbija centar“ (SRCE), kao i tim koji će biti deo ovog pokreta.

Published

on

By

Ponoš je na konferenciji u beogradskom Medija centru rekao da Srbija i dalje nema ni Skupštinu ni Vladu, a da je Beograd dobio gradskog menadžera i gradonačelnika koji su na te pozicije postavljeni zbog partijske poslušnosti.

– Glasači opozicije nezadovoljni su izbornim rezulatom, ali i odnosima unutar opozicije, ocenio je predsednik novoosnovanog SRCA i istakao da će se zalagati za saradnju opozicije, u najširem frontu. Opozicioni akteri nemaju pravo na ideološke pozicije, te smatra da taj najširi front treba da se bori za skidanje vlasti Aleksandra Vučića i izborne uslove.

Sem saradnje opozicije SRCE će se zalagati i za ulazak Srbije u Evropsku uniju i za to da „različitosti budu povod za dijalog, a ne podele i sukobe“.

Iz spiska onih koji će biti deo ovog novog pokreta na srpskoj političkoj sceni da se zaključiti da će glavna oblast Ponoševog SRCA biti spoljna politika. Čak desetoro njih su profesionalne diplomate i bivši ambasadori. To su dr Dušan Crnogorčević, Milovan Božinović, Rajko Bogojević, Slobodan Raković, dr Duško Lopandić, kao i bivši ambasadori dr Jelica Kurjak, dr Mihajlo Brkić, Zoran Basaraba, Zoran Vajović, Jovan Jovanović.

Među imenima su i infektolog Dragan Delić, naučni savetnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Bojan Dimitrijević, Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta, Bogdan Stojanović naučni saradnik na Insititutu za međunarodnu politiku i privredu. Tu su i privrednik Zoran Drakulić, koji je bio deo Ponoševog tima tokom predsednički kampanje, kao i bivši član Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i profesor sa Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić. Poznato ime je Dijana Vukomanović, bivša potpredsednica Socijalističke partije Srbije, a kasnije i članica Predsedništva i Foruma žena Narodne stranke Vuka Jeremića.

Drugoplasirani predsednički kandidat osvrnuo se i na izbore 3. aprila i njihovu kampanju.

– Kao predsednički kandidat Udružene opozicije nisam tražio ništa za uzvrat, osim jedinstva liste koja me predlaže. Dao sam sve od sebe da svi zajedno postignemo uspeh. Iako je postojala medijska zatvorenost, problemi unutar koalicije, kao i finansijska sredstva u 14 puta manjem iznosu u odnosu na prvoplasiranog kandidata, poverenje 70 hiljada birača je nešto što obavezuje. Jedini sam predsednički kandidat koji je pobedio na svom biračkom mestu, naveo je Ponoš.

Smatra i da su građani, onaj deo koji glasao za opoziciju rezigniran rezultatom i neslogom u opoziciji, te naveo da mu je žao što ta koalicija nije ostvarila rezultat koji je bio zacrtan.

Napomenuo je i da je rezultat koji je ostvario na predsedničkim izborima za trećinu bolji od rezultata koji je koalicija „Ujedinjena Srbija“ osvojila na parlamentarnim izborima.

Zalagaće se da se „dovrši posao“ što znači da je „država održiva, da više stvaramo nego što trošimo“, ali i da ona bude u službi građana, gde su svi građani prvog reda.

Kako je izgledalo samo predstavljanje?

Velika sala Medija centra bila je skroz puna. Predsednik pokreta u nju je ušao nešto iza 12 časova, a okupljeni su ga pozdravili dugim aplauzom. Na bini ga je čekala govornica i dva banera sa logom pokreta u obliku srca – čija polovina je ćirlično slovo S, a polovina latinično slovo C.

Vojin Radovanović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/politika/eto-mene-eto-nas-eto-pokreta-ponos-predstavio-ljude-u-koji-ce-biti-deo-srca-medju-njima-i-bivsa-clanica-predsenistva-narodne-stranke/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Pomor ribe na Staroj Tisi kod Aradca

Saša Trifunjagić iz Aradca objavio je na svom fejsbuk profiku informaciju o pomoru ribe na Staroj Tisi kod Aradca

Published

on

By

Naš čitalac Saša Trifunjagić iz Aradca objavio je na svom fejsbuk profiku informaciju o pomoru ribe na Staroj Tisi kod Aradca.
Trifunjagić je napisao: -Ekološka katastrofa na Staroj Tisi kod Aradca.
Uginulo je nekoliko tona autohtonih vrsta ribe, štuke, šarana, smuđa….
Sve nemarnošću upravljača koji nije preduzeo ni jednu zakonsku meru da zaštiti riblji fond.
Sem merenja količine kiseonika u vodi pre par nedelja-zaključio je Trifunjagić.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

VIDEO, FOTO Aktivisti blokirali ulaz u “Vojvodinašume”, traže reakciju zbog seče na Šodrošu

Grupa aktivista danas je zabarikadirala glavni ulaz u preduzeće “Vojvodinašume”, kao znak protesta zbog nereagovanja ovog organa na bespravnu seču prijavljenu na Šodrošu

Published

on

By

Grupa aktivista danas je zabarikadirala glavni ulaz u preduzeće “Vojvodinašume”, kao znak protesta zbog nereagovanja ovog organa na bespravnu seču prijavljenu na Šodrošu.

Reč je o aktivistima koji su organizovali “Šodroš Survivor Camp” nakon početka radova na izgradnji novog mosta, za koje tvrde da se izvode neplanski, na štetu Novog Sada i suprotno potrebama Novosađana.

Bespravnu seču aktivisti su prijavili 27. juna i zahtevali od “Vojvodinašuma” da pokrene zvanični postupak i istragu seče, da evidentira nastalu štetu i preduzme sve ostalo što je u nadležnosti po zakonu.

Aktivistkinja Vesna Galečić kaže da su došli kako bi “Vojvodinašume” kao upravitelja podsetili koje su njihove obaveze po Zakonu o šumama i pravilniku o zaštiti šuma. Ona je navela da je ovo javno preduzeće imalo dva dana za postupanje i da je šumar trebalo da izađe na teren pošto je obavešten da se dogodila bespravna šteta i da stabla obeleži žigom šumske krađe.

“Postoji čitava procedura šta je šumar trebalo da uradi, a trebalo je i da se preuzmu stabla koja su posečena i nalaze se u Brodogradilištu dok se ne napravi zapisnik o šumskoj krađi. Taj zapisnik je šumar trebalo da napravi i preda rukovodstvu ‘Vojvodinašuma’. Mi moramo da dođemo do toga jer je to njihova zakonska obaveza i pravilnik su sami pisali”, kaže aktivistkinja.

Ona je dodala i da od “Koridora Srbije”, odnosno direktora Aleksandra Antića, kao i vojvođanskog premijera Igora Mirovića, gradonačelnika Miloša Vučevića i ostalih nadležnih dolaze poruke da žele da učine pritisak na “Vojvodinašume” da ih uvuku u dalju bespravnu štetu što aktivisti ne žele da dozvole.

“Parcela na kojoj je došlo do seče nije deo nikakvog mosta i nema nikave veze sa izgradnjom mosta i to je javna parcela u vlasništvu AP Vojvodine, odnosno u vlasništvu svih građana. Ono što ćemo mi dalje da radimo povodom šumske krađe jeste da ćemo pokušati da zaštitimo upravitelja (Vojvodinašume) da ih druge institucije ne uvuku u nove krivične radnje jer se to prosto ne sme desiti”, navodi Galečić.

Nakon nekog vremena pojavila se policija, koja je legitimisala učesnike performansa kada su već završili akciju. 

Delovi posečenih stabala su ostala ispred ulaza u Vojvodinašume, a mada je deo zaposlenih izlazio na drugim vratima i fotografisao ih do odlaska aktivista niko ih nije uklonio. 

Podsetimo, aktivisti i građani dežuraju na Šodrošu od nedelje, 12. juna. Oni su se organizovali u kamp u kom priređuju različite aktivnosti i tribine, dok istovremeno blokiraju prilaze kamionima i građevinskim mašinama. U sredu, 15. juna, oni su predali pismo za zahtevima gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/310556/VIDEO-FOTO-Aktivisti-blokirali-ulaz-u-Vojvodinasume-traze-reakciju-zbog-sece-na-Sodrosu.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Otvoreni Balkan i „rastemeljni ugovor“ vode Crnu Goru u istorijski slom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, smatra Bešlin, će koristiti sva sredstva da zaustavi Crnu Goru na njenom evropskom putu, koristeći u prvom redu poluge poput državne crkve Srbije i podaništvo Dritana Abazovića

Published

on

By

Ukoliko Abazović potpiše, bez javne rasprave, bez saglasnosti partija koje su ga birale za premijera i sa ovakvim odredbama, ugovor sa SPC, mislim da bi konsekvence mogle biti ne samo političke nego i pravne. U svakom slučaju, društvo ne bi trebalo da čeka odluke političara i njihove nagodbe. Ono bi trebalo da pokaže jasno neslaganje sa metodama kojima se nameće ugovor sa državnom crkvom Srbije kao i sa njegovim sadržajem. A nezadovoljstvo društva se uvijek iskazuje u javnom prostoru – kaže u intervjuu za Pobjedu srpski istoričar Milivoj Bešlin.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, smatra Bešlin, će koristiti sva sredstva da zaustavi Crnu Goru na njenom evropskom putu, koristeći u prvom redu poluge poput državne crkve Srbije i podaništvo Dritana Abazovića.

Tekst nacrta ugovora Crne Gore sa Crkvom Srbije, koji je objavljen pred Abazovićevu posjetu Beogradu, izazivao je lančane reakcije, ne samo partija ili nevladinih organizacija nego i ogorčenih i prevarenih građana. Javnost tvrdi da je tekst ugovora diktat Beograda i da je protiv nacionalnih interesa države Crne Gore. Da li smatrate da će ovakav dokument ipak biti potpisan, jer je najavljeno da će ga Vlada razmatrati već u četvrtak ili petak?

BEŠLIN: Verujem da je to namjera, jer je upravo ovaj dokument, u obliku kako ga je javnost vidjela, jedna od glavnih tačaka političke distrakcije i odvlačenja Crne Gore od njenog fundamentalnog prioriteta – pokušaja da do 2025. završi pregovore i da sljedeće ili 2027. postane punopravna članica EU.

Podsjećam da je Jugoslaviji slična perspektiva nuđena 1990. i 1991. ali su političke i intelektualne elite, prije svega u Srbiji, mada ne samo tamo, imale neke sasvim druge prioritete. I tada je Crna Gora i svojom, ali i voljom patrona iz Beograda, propustila svoju istorijsku priliku i umjesto u mirnu evropsku luku, svojim građanima ponudila deceniju iz pakla. Malo kada se u istoriji nudi druga šansa. Crna Gora se svojim kursom od 1997. opredijelila za evropski put mira i suživota i sa promjenjivim uspjehom na njemu istrajavala, uz obilje problema, do ljeta 2020. godine.

Ako bi se sada, samovoljom onih kojima je preči interes Aleksandra Vučića nego vlastite budućnosti, opredijelila protiv evropskog puta i za prioritete poput „rastemeljnog ugovora“ i ,,Otvorenog Balkana“, niko vam neće biti kriv za istorijski slom koji slijedi. I da budem jasan, pristupanje Crne Gore ,,Otvorenom Balkanu“ i potonuće u unutrašnje antagonizme zbog falsifikatorskog crkvenog ugovora znači direktno odustajanje od evropskog puta, udaranje u temelje moderne i građanske države i ulazak u „srpsko-ruski svet“ na mala vrata, odnosno, pristupanje velikosrpskom i velikoalbanskom projektu Vučića i Rame.

Ako neko misli da time čini uslugu Srbiji, grdno se vara. Interes demokratske i evropske Srbije je što hitniji ulazak Crne Gore u EU. A interes Vučića i autoritarne i putinofilske Srbije je da spriječi ulazak Crne Gore u EU po svaku cijenu. I Vučić, nemam iluzija, će koristiti sva sredstva da zaustavi Crnu Goru na svom evropskom putu, koristeći u prvom redu poluge poput državne crkve Srbije i podaništvo Dritana Abazovića.

Prema ovoj predloženoj verziji ugovora, država Crna Gora nema nikakva prava sem obaveza prema SPC, a SPC ima ekskluzivna prava bez obaveza prema državi. Svaki ugovor, pa i ovaj posebno, mora definisati međusobna, uzajamna prava i obaveze. Da li će potpisivanjem ovog ugovora SPC dovršiti projekat „srpskog sveta“ u Crnoj Gori?

BEŠLIN: Potpisivanjem ovog ugovora opasno se dovodi u pitanje crnogorski nacionalni i kulturni identitet i njegov opstanak. Čitav tekst ugovora navodi na zaključak da je riječ o svojevrsnoj kapitulaciji i reviziji istorije, kolosalnom istorijskom falsifikatu kojim se prevrednuje i preinačuje čitava istorija Crne Gore od srednjeg vijeka do danas.

Neustavnim ugovorom se Crna Gora svodi na teritoriju sa nadržavnim subjektom u svome pravnom sistemu. Stvara se corpus separatum, dakle, zasebno tijelo koje djeluje izvan i čak iznad državno-pravnog sistema Crne Gore. Imamo li u vidu činjenicu da državna crkva Srbije ima iznad svega identitesko-propagandnu i političko-agenturnu funkciju, jasno je da će njen položaj, ako se ovaj ugovor potpiše, fundamentalno ugroziti funkcionisanje građanske i sekularne države. Prvenstveni cilj privilegovane SPC će, ako se ugovor potpiše, biti uključenje Crne Gore u „srpsko-ruski svet“, odnosno, odvajanje od zapadnog, evropskog i privođenje u putinističko-autoritarni politički i civilizacijski krug.

Cilj je jasan – Crna Gora kao Kalinjingrad na Mediteranu. Kome to nije jasno ili je nesposoban da shvati osnovne procese današnjice ili se nalazi na strani kremaljske agenture.

Kako komentarišete posjetu Abazovića Beogradu i poniznost koju je pokazao prema zvaničnicima koji se mjesecima brutalno miješaju u sva unutrašnja pitanja Crne Gore. Vučićev megafon Vulin je samo dva dana nakon posjete izvrijeđao crnogorske parlamentarce?

BEŠLIN: Prije Abazovićevog odlaska u Beograd procijenio sam da nije riječ o međudržavnoj posjeti, već o odlasku potčinjenog premijera Crne Gore na poklonjenje Vučiću i rukoljub Porfiriju, a može i obrnuto. Tok i ishod posjete uvjerili su me da se nimalo nisam prevario u procjeni. Izjava Vulina dan poslije posjete crnogorskog premijera Beogradu sasvim dovoljno je govorila i o stvarnim efektima te posjete i u tome koliko je Vučićevom režimu stalo do poboljšanja odnosa sa Crnom Gorom i najzad, koliko respektuju samog premijera Abazovića. Podsjećam, Vulin je najprizemnijom retorikom izvrijeđao crnogorske poslanike, dakle, ljude koji predstavljaju suvereni narod i građane Crne Gore.

Ali, sve u vezi sa tom posjetom je bilo tragikomično. Od infantilne fascinacije službenim limuzinama, do otvorenih i beskrupuloznih neistina koje su izgovarane na presu dva premijera. Najzad, tužno je bilo gledati podaničko držanje premijera jedne suverene države, trećeg po redu, bez recipročne i uzvratne posjete srpskog premijera Podgorici. Možda je književnik Tomislav Marković to najbolje sažeo u rečenici „vazal Abazović kod gospodara Vučića“. Ipak, ono što najviše brine jeste činjenica da je taj podanički odnos Crne Gore prema Beogradu upravo model „saradnje“ koji autokrata na čelu Srbije vidi ne samo kao poželjan, nego i jedino moguć oblik regionalne „saradnje“. Dakle, jedna svima vidljiva potčinjenost njemu i njegovoj volji.

Tako, uostalom, funkcioniše cio sistem u Srbiji, ali time dolazimo do onoga što već godinama upozoravam: zvanični Beograd Crnu Goru tretira kao unutrašnje pitanje Srbije. Naime, nijedan od regionalnih zvaničnika, od Dodika, pa do premijera i predsjednika okolnih država, čak i kada priznaje prvenstvo Vučiću, nije pokazivao ili od njega nije tražena ova vrsta poniznosti i potrebe za (samo)ponižavanjem. I ne bi to bio problem da se Abazović ponižava u svoje i u ime svoje partije. On je takvim odnosom prema Vučiću teško ponizio državu Crnu Goru koju predstavlja i sve njene građane. Šta su sve motivi ovakvog ponašanja Dritana Abazovića i čime ga Vučić drži u šaci, saznaće možda jednoga dana budući istoričari kada budu otvorili arhive i istraživali istoriju 2022. godine.

Ukoliko Abazović ostane tvrdokoran i bespogovorno lojalan Beogradu i ne promijeni suštinske odredbe nacrta ugovora sa Crkvom Srbije – rješenja koja besprizorno ponižavaju državu Crnu Goru, kradu crnogorski identitet i državnost – da li rizikuje da ostane upamćen kao premijer sa najkraćim mandatom u istoriji crnogorskog višestranačja?

BEŠLIN: Ukoliko Abazović potpiše, bez javne rasprave, bez saglasnosti partija koje su ga birale za premijera i sa ovakvim odredbama, ugovor sa SPC, mislim da bi konsekvence mogle biti ne samo političke nego i pravne. Ustav i zakoni države Crne Gore bi bili prekršeni i to bi moglo povlačiti i odgovornost koja nije samo politička.

Naravno, ja ne mogu znati da li će mu partije koje su ga birale uskratiti povjerenje. Ostaje enigma i ako mu budu uskratile povjerenje proevropske partije, da li će on potražiti podršku kod Vučićevog proruskog DF-a. U svakom slučaju, crnogorsko društvo ne bi trebalo da čeka odluke političara i njihove nagodbe. Ono bi trebalo da pokaže jasno neslaganje sa metodama kojima se nameće ugovor sa državnom crkvom Srbije kao i sa njegovim sadržajem. A nezadovoljstvo društva se uvijek iskazuje u javnom prostoru.

Demokratsku Srbiju ćete prepoznati po tome što će biti saveznik Crnoj Gori

Da li smatrate da se sa ovakvom vlašću u Srbiji može uopšte raditi na poboljšanju odnosa?

BEŠLIN: Iskustveno je očito da ne može. Ako nekoga u ,,Otvoreni Balkan“ tjerate pesnicom, govorom mržnje i ucjenama, a kao svoga simbola im šaljete Vulina, ne znam kakvo poboljšanje očekujete.

Demokratsku Srbiju ćete prepoznati po tome što će biti saveznik Crnoj Gori i svima u regionu. Prema takvoj Srbiji niko neće imati rezervi. Međutim, ova Vučićeva, autoritarna Srbija, imperijalna prema susjedima i faktor nestabilnosti u regiji, ne može nikome ulivati povjerenje. Sa radikalskom Srbijom odnos može da gradi samo onaj ko je spreman da prizna vlastitu podređenost. Uostalom, kada pogledate javne izjave Vučićevih ministara i partijskih funkcionera, ali i brojnih desničarskih lidera opozicije i predstavnika intelektualne elite – nije teško zaključiti da se stvarni odnos većinske Srbije prema Crnoj Gori ne razlikuje od odnosa Putinove Rusije prema Ukrajini. Negira se u potpunosti istorija, pravo na slobodu vjeroispovijesti, potpuna negacija imena, identiteta, kulture i samim tim prava na postojanje. Čak se koriste identične floskule iz bogatog rasističkog arsenala: lažna nacija, neodrživa država, pejorativni nazivi da se ne bi u medijima izgovaralo nacionalno ime susjeda, kriminalizacija legalno izabranog rukovodstva, pokušaji ekonomskog potčinjavanja i medijske okupacije itd. Zapanjujuće sličnosti.

Razlika je, za sada, u tome što se Rusija osjećala dovoljno moćnom da pokuša da vojno skrši Ukrajinu i satre sve njene stanovnike koji ne pristaju da se identitetski preinače u Ruse i politički potčine režimu u Kremlju.

(Pobjeda, foto: Gradski portal)

izvor: https://autonomija.info/beslin-otvoreni-balkan-i-rastemeljni-ugovor-vode-crnu-goru-u-istorijski-slom/

Continue Reading

Trending