Connect with us

PO VOJVODINI

USADIO IM DUH OLIMPIZMA: Zrenjaninci ne zaboravljaju dr Ferenca Kemenja, jednog od tvoraca modernih Olimpijskih igara

OSVAJAČI olimpijskih medalja iz Zrenjanina, Momir Rnić i Milorad Stanulov, i sportski radnici “grada sporta”, polaganjem cveća na spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, odali su počast i obeležili 160. godišnjicu od rođenja dr Ferenca Kemenja (1860-1944), jednog od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta i pionira savremenog olimpijskog pokreta.

Published

on

Na fotografiji iz 1894. godine, uz barona Pjera de Kubertena je i Ferenc Kemenj, član tog prvog Međunarodnog olimpijskog komiteta i organizacionog odbora prvih Olimpijskih igara modernog doba u Atini 1896.

Nije Kemenj ni slutio da će ovaj trenutak, zabeležen tadašnjim čudom tehnike, biti istorijski i za njega i za pokret koji se ubrzo proširio svetom. Ova fotografija je svedočanstvo razvoja olimpijske ideje do najviših, planetarnih razmera, ali i izuzetnog značaja i doprinosa grada Zrenjanina duhu olimpizma, od njegovih najranijih dana.

IDEJA olimpizma koju je razvijao Kemenj, duboko se ukorenila u njegov rodni Zrenjanin. Mnogi se danas pitaju: da li bi sportski Zrenjanin bio isti bez Ferenca Kemenja?

Deo odgovora dao je pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura, koji je uz nekadašnju atletičarku i učesnicu Olimpijskih igara 2000. u Sidneju Vukosavu Đapić Atanacković, sada sekretara Sportskog saveza grada Zrenjanina, sačinjavao sportsku delegaciju prilikom obeležavanja 160 godina od rođenja Kemenja. Istakao je ponos zbog činjenice da su velikani poput dr Ferenca Kemenja živeli u ovom gradu i njegov sportski identitet povezali sa Evropom i svetom. Zrenjanin je u međuvremenu postao “grad sporta”, koji je do sada imao 43 učesnika na Olimpijskim igrama, a njih 14 su osvojili 23 olimpijske medalje!

Bista u Aleji velikana

GRAD Zrenjanin odužio se svom slavnom sugrađaninu, dr Ferencu Kemenju, još 1972. godine, kada je u Aleji velikana u Karađorđevom parku podignuta spomen-bista, rad beogradske vajarke Radmile Graovac.

Spomen-bistu obišla je, prilikom posete Srbiji, 5. marta 2016. godine, Klaudija Bokel, članica Međunarodnog olimpijskog komiteta iz Nemačke, bivša evropska i svetska šampionka u mačevanju i osvajač srebrne olimpijske medalje u Atini 2004. U ime MOK-a položila venac na obeležje sekretaru Komiteta obnovljenih Olimpijskih igara 1896. godine.

Uz prvog osvajača olimpijskog odličja, i to zlatnog sjaja, rvača Branislava Simića (u Tokiju 1964) legendarnog bokserskog asa Zvonka Vujina, košarkaške Dejana Bodirogu, Žarka Čabarkapu, odbojkaše Vanju i Nikolu Grbić, Maju Ognjenović, Ivanu Španović, Momir Rnić i Milorad Stanulov nosioci su olimpijskog duha u pitomoj banatskoj ravnici kojima je učešće na Olimpijadi vrhunac bavljenja sportom.

RUKOMETNI velikan Momir Rnić, kapiten reprezentacije Jugoslavije, tri puta je učestvovao na Olimpijskim igrama. Debitovao je u Moskvi 1980. (bez medalje), u Los Anđelesu 1984. naši rukometaši su se popeli na tron kao olimpijski pobednici, i u Seulu 1988. su se okitili bronzanim odličjem.

– Mnogo sam putovao po svetu i često su se ljudi pitali da li je moguće da grad od jedva sto hiljada duša iznedri toliko vrhunskih sportista koji su imali tu čast da se popnu na olimpijsko postolje. Zrenjanin treba time da se ponosi, i nastavi tradiciju – kaže, za “Novosti, Momir Rnić.

Vlasnik olimpijskog zlata napominje da primer dr Ferenca Kemenja treba da bude uzor i podsticaj mladima koji tek počinju da se bave sportom.

– Baveći se sportom, pre svega, čuvaju zdravlje i to će ih skloniti sa ulice i omogućiti normalan život, stvoriti navike i disciplinovati ih za kasnije životne izazove i izgraditi kao ličnosti – dodao je Rnić.

Veslač Milorad Stanulov, u dubl-skulu sa Novosađaninom Zoranom Pančićem, osvojio je dve olimpijske medalje – srebrnu u Moskvi 1980. i bronzanu četiri godine kasnije u Los Anđelesu.

– Ne samo da sam uspeo da budem u nacionalnom olimpijskom timu, već i da u Moskvi i Los Anđelesu osvojim medalje, a to je najlepši san svakog mladog sportiste. Zrenjanin gaji duh olimpizma, tradiciju i raznovrsnost sportskih disciplina. Kada sam ja počinjao, idoli su bili, i u Zrenjaninu i tadašnjoj Jugoslaviji, rvač Branislav Simić i bokser Zvonko Vujin, a nas su nasledili mlađi, braća Vanja i Nikola Grbić, Dejan Bodiroga, Žarko Čabarkapa, Maja Ognjenović, Ivana Španović, i tradicija osvajanja olimpijskih medalja sportista iz Zrenjanina je nastavljena – ističe ponosno Milorad Stanulov.

Kraj života u Budimpešti

ŽIVOT dr Ferenca Kemenja tragično je prekinut tokom Drugog svetskog rata, kada je sa suprugom izvršio samoubistvo 21. novembra 1944. godine, u Budimpešti. Ostalo je nejasno da li se na takav čin odlučio zbog pacifističkih stavova i neslaganja sa tadašnjom vlašću, ili zbog progona jer je bio jevrejskog porekla.

ZRENjANIN je kandidat za evropski grad sporta 2021. godine. Možda će opredeljujuće za odlučivanje biti baš činjenica da, uz plejadu asova koji su se okitili medaljama osvojenim tamo gde je najteže – na olimpijskim borilištima, ima i pionira olimpijskog pokreta.

Ferenc Kemenj rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u jevrejskoj porodici koja se u grad doselila 12 godina pre toga. Školovao se u Budimpešti i Parizu, gde je završio dva fakulteta i zatim radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike, uz zagovaranje ideje o reformatorstvu školstva, sa posebnom pažnjom na fizičku kulturu i idejom da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova.

Dok je bio na Sorboni, upoznao je Pjera de Kubertena, francuskog pedagoga i istoričara, opsednutog idejom o osnivanju modernih olimpijskih igara. Kubertenovo predavanje o olimpizmu toliko je opčinilo Kemenja, da je ubrzo postao njegov blizak saradnik. Posebno od osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta 23. juna 1894. na kongresu na Univerzitetu Sorbona u Parizu, kada je De Kuberten izabran za generalnog sekretara, a Kemenj za člana.

Uz sve obaveze koje je imao kao jedan od organizatora OI u Atini 1896. dr Kemenj je bio i pratilac olimpijskog tima Ugarske sa 13 sportista, među kojima je bio Momčilo Tapavica, prvi Srbin koji je osvojio olimpijsku medalju. Tapavica, rođen u Nadalju kod Srbobrana, tada u sastavu Austrougarske, bio je prijavljen za više disciplina – u atletici, rvanju, dizanju tegova i tenisu. Do odličja je došao u – tenisu. Izgubio je u polufinalu, a pošto se nije igrao meč za bronzanu medalju, treće mesto su podelili Tapavica i Grk Konstantinos Paspatis. Kemenj, oduševljen njegovim zavidnim sportskim rezultatima, pisao je nadahnute izveštaje o Tapavici za sportske novine u Ugarskoj…

Dr Ferenc Kemenj se povukao iz Međunarodnog olimpijskog komiteta 1907. godine, ali nije prekinuo prijateljstvo sa Pjerom de Kubertenom, koji mu je 1933. godine pisao da se “Igre nisu ugasile, nastavljaju da se razvijaju, u čemu je gospodine Kemenj i vaša zasluga”.

Bogoljub Grujić (Novosti)

PO VOJVODINI

Sledi rekonstrukcija državnog puta od Žitnog trga do Ečke

Published

on

By

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i njegov zamenik Saša Santovac razgovarali su s predstavnicima kompanije „Štrabag“ iz Beograda, povodom početka realizacije projekta pojačanog održavanja 8,69 kilometara državnog puta I-B reda 13 na deonici kroz grad, od Žitnog trga u Zrenjaninu do Ečke, odnosno ukrštanja s putevima za Lukićevo i Orlovat – Pančevo. Tom prilikom je izvođač radova predstavio detalje projekta i ukazao na njegove glavne karakteristike i specifičnosti.

U pitanju je investicija vredna 614 miliona dinara, a deo sredstava obezbeđen je na osnovu zajma od Evropske investicione banke. Investitor je Javno preduzeće „Putevi Srbije“.

Projekat je u fazi tehničke pripreme, a radovi će početi kada to budu u potpunosti dozvolili vremenski uslovi. U međuvremenu su postavljene informativne table na početku deonice, odnosno na Žitnom trgu, kao i na njenom kraju, kod raskrsnice puta Ečka – Lukićevo.

Kako je predočeno tokom sastanka, radovi u Zrenjaninu će obuhvatiti više faza. Prva podrazumeva deonicu od Žitnog trga do raskrsnice ulica Pašićeve, Nušićeve, Birčaninove, Beogradske i Dositeja Obradovića, s predviđenim trajanjem radova od mesec dana. Zbog kompleksnosti radova, biće neophodno kompletno izmeštanje saobraćaja i njegovo usmeravanje privremenim trasama. O tome će građani biti detaljno obavešteni.

Continue Reading

PO VOJVODINI

Ečka je dom i jednog egzotičnog voća: Ko ga najviše kupuje?

Published

on

By

Neobično ali ipak moguće – japanska jabuka iz voćnjaka u Srbiji. Berba kreće sa prvim jačim mrazevima i kada otpadne lišće sa stabla.

Za gajenje je, kažu proizvođači, lakša od domaćih sorti, a i cena joj je duplo viša. Najveći kupci su trenutno Kinezi.

U bašti koja se prostire na sedam ari u selu Ečka Luka Mijajev podigao je voćnjak, a čuvene egzotične sadnice u njemu pre podsećaju na neko ukrasno bilje.

Reč je o japanskoj jabuci poznatijoj kao kaki, u prevodu hrana bogova. Nacionalno je voće Japana mada potiče iz Kine.

“Što se tiče broja jabuka to je negde oko 250 stabala. Sve zavisi od starosti jabuka koliki će biti prinos. Računam da najstarije jabuke mogu da imaju prinos od 30 do 35 kilograma, mlade od 10 do 15 kilograma, tako da očekujem rod četiri i po možda pet pa čak i šest tona”, objašnjava Mijajev za RTS.

Prema njegovim rečima, što se tiče kupaca, ranije su to bili Beograđani, a sada je interesantno da su Kinezi, koji su došli ovde, prepoznali njihovo voće i oni su najveći kupci.

Mile Nikolić iz Ečke kaže da bere i domaće jabuke, ali su ove daleko ukusnije i kvalitetnije. “Lakše se beru i zanimljive su za ovo naše podneblje”, poručuje Novaković.

Postoji više od 200 različitih vrsta. Kaki je u devetnaestom veku dospeo u Evropu gde uspeva u području blage sredozemne klime.

“Japanska jabuka je vrlo interesantna voćna vrsta kako po izgledu svojih plodova tako i po načinu njenog konzumiranja. Bere se posle prvih mrazeva, a konzumira kada omekšaju na sobnoj temperature i postanu prijatne za jelo. Dosta je slična mušmuli, njeno gajenje je ograničeno niskim temperaturama koja može da strada na minus petnaest stepeni”, objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.

Nutricionisti ističu da japanska jabuka ima dva puta više voćnih vlakana i neophodnih mikroelemenata od obične jabuke. Bogata je antioksidantima i vitaminima. U narodnoj medicini koristi se za ublažavanje želudačnih tegoba.

B92

Continue Reading

PO VOJVODINI

SAD snažno insistira za brisanje etničkih prefiksa članova Predsedništva BiH

Reč je o predlogu kojem su se ranije usprotivili iz HDZ-a, službeni Zagreb, te političari iz bh. entiteta Republika Srpska.

Published

on

By

foto: Armin Durgut / PIXSELL

SAD ustrajava na brisanju etničkog načela u izborima za članove Predsjedništva BiH, rekao je u utorak visoki američki dužnosnik, a riječ je o prijedlogu kojem su se ranije usprotivili iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska te službeni Zagreb.

HDZ smatra da je ta ideja, koju su Sjedinjene Američke Države prvi put iznijele krajem septembar, suprotna Daytonskom sporazumu i omogućuje brojnijim Bošnjacima da biraju hrvatskog člana tročlanog državnog vrha.

No, američki izaslanik za izbornu reformu u BiH Matthew Palmer insistira da BiH to mora učiniti kako bi provela presudu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), odnosno napredovala na evropskom putu, piše Hina .

“To je komplicirano, ali moguće je ostvariti održivi izborni model koji je u skladu i s presudom ESLJP-a i s mantrom o jednoj državi, dva entiteta, tri konstitutivna naroda plus ostali. To ostaje nepromijenjeno”, rekao je Palmer novinarima u Zagrebu.

Palmer u srijedu odlazi u Sarajevo na novu rundu razgovora o izbornoj reformi s čelnicima najjače bošnjačke te hrvatske stranke Bakirom Izetbegovićem (SDA), odnosno Draganom Čovićem (HDZ BiH) te s opozicionim liderima u Federaciji i u Republici Srpskoj.

‘SAD će jako gurati taj plan’

Predložit će im da se najprije bave izborom članova Predsjedništva i s tim povezanim ograničenim izmjenama Ustava, a potom sveobuhvatnom izbornom reformom koja uključuje i izbore za gornji, nacionalno koncipirani Dom naroda.

“U izbornoj reformi moramo identificirati ono što je ostvarivo i fokusirati se na to. Mislim da se mogu riješiti oba problema. Ali ako se to pokaže teško, ja sam za to da prioritet bude izborni model za tri člana Predsjedništva”, rekao je Palmer.

Istaknuo je da će SAD “jako gurati taj plan”, ali da se neće služiti politikom ‘mrkve i batine’. “Nisu potrebne prijetnje SAD-a i EU-a, jer je već previše loših ishoda ako se podjele prodube i BiH ne bude napredovala na evropskome putu”, upozorio je.

Palmer, koji je u utorak u Zagrebu razgovarao s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, rekao je da razumije poziciju Zagreba koji brani poziciju sunarodnjaka u susjednoj državi, ali je istaknuo da će proces biti puno lakši ako postoji suglasje između SAD-a, EU i Hrvatske “oko toga što je pravi put za Federaciju i BiH”.

Ustav BiH definira da se iz Federacije u Predsjedništvo biraju jedan Hrvat i jedan Bošnjak te iz RS-a jedan Srbin.

HDZ se već godinama žali da postojeći izborni zakon omogućuje brojnijim Bošnjacima da izaberu hrvatskog člana predsjedništva i dio hrvatskih zastupnika u Domu naroda Federacije BiH.

Traže promjenu izbornog zakona kako bi se onemogućila takva praksa, a bošnjačke stranke insistiraju da prije svega treba provesti presudu ESLJP-a u slučaju Sejdić-Finci po kojem BiH diskriminira pripadnike nekonstitutivnih naroda jer se ne mogu kandidirati za Predsjedništvo.

S Palmerom u Sarajevo stiže i diplomatkinja EU-a Angelina Eichhorst koja je nedavno ponovila potporu Unije perspektivi BiH kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje, ističući da je što raniji dogovor o ustavnoj i izbornoj reformi od najveće važnosti.

IZVOR: AGENCIJE

izvor: https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2021/10/26/sad-ustrajava-na-brisanju-etnickih-prefiksa-clanova-predsjednistva-bih

Continue Reading

PO VOJVODINI

NEISPRAVNU VODU PIJE DVE TREĆINE VOJVOĐANA?! Zabrinjavajući podaci “Batuta”, evo u kojim delovima Srbije je najčistija, a gde je kvalitet vode za piće najniži i zbog čega

Published

on

By

Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini najčistiju vodu pili su građani u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je od kontrolisana 74 javna vodovoda ispravno 63 ili 85,1 odsto. Slede regioni istočne i južne Srbije gde je od kontrolisana 32 javna vodovoda ispravno 27 ili 84,37 odsto, region Beograda gde je od sedam vodovoda ispravno četiri ili 57,14 odsto, dok najlošiju vodu piju građani u regionu Vojvodine gde je od kontrolisana 43 javna vodovoda ispravno svega 12 ili 27,9 odsto!

Ima oblasti i sa odličnom vodom

Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan, a najmanji procenat neispravnosti vode prikazan je u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti, gde je voda potpuno čista.

Prema rečima šefa Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Dušana Polomčića, ovi podaci ne treba da čude zbog genetskog nasleđa zemljišta u tim sredinama.

– Jednostavno, kvalitet same hidrogeološke sredine u Vojvodini je takav da voda u startu nije najbolja i da se njen kvalitet može povećati samo preradom. Sa druge strane u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti ima dosta stena koje poboljšavaju kvalitet tla, a samim tim i vode koja se tamo nalazi – objašnjava nam Polomčić.

Dodaje i da se prilikom analiza uzročnika za kvalitet vode i zemljišta uopšte ne sme zanemariti i stepen zagađenja oblasti u kojima se vrši uzorkovanje, a koje značajno može uticati na kvalitet tla, pa samim tim i vode na izvorištima.

– Skoro da je paradoksalno da u najrazvijenijim delovima zemlje imamo najzagađeniju vodu. U Vojvodini je jako razvijena industrija koja kao neminovan zagađivač životne sredine, uz nizak hidrogeološki kvalitet zemljišta negativno utiče i na kvalitet vode. U sredinama gde je industrija manje razvijena, logično je da ima manje zagađivača, a samim tim je uz povoljnu hidrogeološku klimu i kvalitet vode bolji – kaže naš sagovornik.

Strategija doneta još 2010. godine

Redovni profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Srđan Rončević, kaže da je Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini donesena još 2010. godine, ali da se ne implementira.

– Stanovništvo u Vojvodini vodom za piće uglavnom se snabdeva iz podzemnih voda, za razliku od recimo centralane Srbije gde se radi akumulacija površinske vode. Podzemne vode u Vojvodini su visoko mineralizovane, znamo da je ovde nekad bilo more. Tehnologija prečišćavanja zato je skupa. U strategiji je utvrđen i akcioni plan, koja istraživanja treba sprovesti, koja izvorišta ispitati i tehnologije upotrebiti. Određeni su i proriteti po naseljima, da se prvo rešavaju oni gde ima najviše kancerogenih materija – rekao je Rončević.

Kako dodaje, problem treba rešiti na nivou više opština, a ne da svako mesto pokušava da nađe svoje rešenje, što se trenutno dešava. Strategijom je planiran i dugoročni kredit na 20 godina koji bi pomogao gradnju postrojenja za sva naselja. Planirano je i oformljavanje komisije koja bi odobravala investicije i projekte u skladu sa Strategijom.

– Kada bi se udružili svi zajedno dobili bi povoljnije rešenje. Ako donesete neki planski dokument on treba da se poštuje, svaki dalji rad treba da prati ono što piše u njemu. Ako neko smatra da je Strategija zastarela, neka se revidira ili usvoji nova. Sve je stvar volje – nastavlja profesor.

BLIC

Continue Reading

PO VOJVODINI

Suzbijanje krpelja u više gradskih i prigradskih naselja, upozorenje za pčelare

Published

on

By

Tretman suzbijanja krpelja sprovodiće se u periodu od 6. do 15. septembra u gradskim i prigradskim mesnim zajednicama, saopštio je Sekretarijat za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj.

Suzbijanje krpelja u više gradskih i prigradskih naselja, upozorenje za pčelare

Preparati kojima će se tretman sprovoditi su otrovni za pčele, te iz nadležnog Sekretarijata apeluju na pčelare da izmeste svoje košnice najmanje pet kilometara od lokacije na kojoj će se suzbijati krpelji, u vremenskom intervalu od 48 sati.

Lokacije na kojima će se tretman sprovoditi u Subotici:

  • Park Dudova šuma
  • Okolina stadiona „Spartak“ i Aleksandrovačka bara
  • Park Prozivka
  • Park Ćirila i Metodija
  • Park Rajhl Ferenca
  • Sportski tereni, dečije igralište i javna zelena površina za rekreaciju u MZ Kertvaroš (oivičeno ulicama Banijska, A. Aškerca, Dobojska i objektima Javne ustanove „Naša radost“)
  • Poljana oko vrtića „Naš biser“, okolina sportskih terena i dečije igralište u MZ Mali Radanovac (oivičeno ulicama Bele Bartoka, Eduarda Rusijana, Ljube Šercera i Lifke Šandora)
  • Sportski tereni i igralište sa okolnim javnim zelenim površinama u MZ Željezničko naselje (Čordaški put  (Jovana Mikića ) – Kruševačka)
  • Sportski tereni i igralište sa okolnim javnim zelenim površinama u MZ Aleksandrovo (oivičeno ulicama Plate Dobrojevića, Adačka i Ilindenska)
  • Dečije igralište u ulici  Vladimira Rolovića – Vlasenička (Aleksandrovo)
  • Dečije igralište na Trgu Paje Jovanovića (Aleksandrovo )
  • Dečije igralište i javna zelena površina u ulici  Tolminska (Aleksandrovo)
  • Dečije igralište i javna zelena površina u ulici  Jurija Gagarina (Aleksandrovo)
  • Dečije igralište u ulici Šenoina (naselje„Tokio“, Centar 3)
  • Dečije igralište u ulici Braće Jugović (Dudova šuma)
  • Dečije igralište u ulici Nade Dimić (Prozivka)
  • Dečije igralište u ulici Jo Lajoša (Prozivka)
  • Dečije igralište i sportski tereni sa okolnim javnim zelenim površinama  u ulici Leskovačka (Ker)
  • Dečije igralište u ulici Ive Andrića -Rovinjska (Ker)
  • Dečije igralište u ulici Sergeja Jesenjina (Ker)
  • Dečije igralište u ulici Augusta Cesarca – Stevana Filipovića  (MZ Novo selo)
  • Dečije igralište u ulici Velebitska – Vladimira Đanića  (Gat)
  • Dečije igralište u ulici Dragojle Jarnević – Potiska  (Gat)
  • Dečije igralište  i sportski tereni na uglu ulica Fočanska i Raška (Mali Bajmok)
  • Dečije igralište u ulici Batinska (Mali Bajmok)
  • Dečije igralište u ulici Rade Končara (Novi Grad)
  • Dečije igralište u ulici Zetska (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Čat Geze – Pesnička (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Petrinjska (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Jovana Mikića (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Šantićeva – kod Centra za socijalni rad (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Lifke Šandora – Eduarda Rusijana (Mali Radanovac)
  • Dečije igralište u ulici Otvorena – Bele Bartoka (Mali Radanovac )
  • Dečije igralište u ulici  Uralska  – Valjevska (Peščara)
  • Dečije igralište u ulici Kumrovačka  (Peščara)
  • Dečije igralište u u lici  Stubička (Zorka)
  • Poljana kod fabrike „Sever“
  • Poljane u MZ Zorka (oivičene ulicama Edvarda Kardelja, Bezdanska, Kupusunska i Ive Senjanina) i ulični pojas duž bivše fabrike „Zorka“ – Bedanska i Zorkina ulica)
  • Ostale manje javne zelene  površine  i dečija igrališta u gradskim MZ

Palić: Veliki Park, Obala od Ženskog do Muškog štranda, Letnja pozornica, okolina Krvavog jezera dečja igralište na trgu Lasla Mađara i u Daruvarskoj ulici, Zelengorska, okolina hotela „Sport“, poljane oko restorana „Brvnara“, „Fontana“ i kod meterološke stanice

Kelebija: Okolina Majdana i dečje igralište u ulici Edvarda Kardelja

Čantavir: Javna zelena površina na trgu Petefi brigade sa pijačnim trgom, Izletište Siget („Ostrvo“) i dečja igrališta u ulicama Lenjinova – Senćanska i Pionirska – 8. marta.

Bačko Dušanovo: Dušanovački park – ugao ulice Ive Lole Ribara i Školske ulice i izletište Žablje ostrvo

Đurđin: Dečije igralište, sportski tereni i okolne javne zelene površine kod škole i ambulante u ulici Vladimira Nazora

Bajmok: Javne zelene površine na Trgu maršala Tita, oko Sportskog centra (oivičeno ulicama M. Gupca, Sajmište Stanišićki put, dečje igralište i ostale javne zelene površine – Rata (kod kanala i škole)

Dečja igrališta i okolna javna zelena površina u MZ Višnjevac, Bikovo, Mala Bosna, Mišićevo, Donji Tavankut, Ljutovo, Novi Žednik i Stari Žednik

SUBOTICA.COM

Continue Reading

PO VOJVODINI

Zrenjanin: Rekonstrukcija krova na zgradi Doma učenika srednjih škola

Za mesec dana trebalo bi konačno da bude rešen višegodišnji problem prokišnjavanja krova na zgradi Doma učenika srednjih škola “Angelina Kojić Gina” u Zrenjaninu.

Published

on

By

“Zahvaljujući sredstvima koje nam je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, u iznosu od 5.970.000 dinara, počeli smo radove na sanaciji krova, koji je u izuzetno lošem stanju. Pri svakoj većoj kiši krov prokišnjava, a voda se sliva i na atrijum i na sobe u kojima su smešteni učenici”, kaže za portal zrenjaninski.com direktor Doma učenika Dobrica Brdarić.

Kako je ova zgrada u režimu zaštite, Zavod za zaštitu spomenika kulture propisao je uslove za izvođenje radova.

“Striktno se držimo propisanih uslova. To malo produžava rokove, jer je potrebno obezbediti dovoljne količine biber crepa, ali i voditi računa o svim detaljima prilikom rekonstrukcije. Radove smo počeli kada su se naši stanari iselili. Plan je da sve bude gotovo dok se ne vrate. Osim krova, u toku leta ćemo uraditi i poslove iz takozvanog tekućeg održavanja. Želimo da učenicima omogućimo dobre uslove za život i rad u narednoj školskoj godini, za koju se nadamo da će biti mnogo bolja i lepša nego prethodne dve”, ističe Brdarić.

Inače, prvi upisni rok za boravak u Domu ove godine traje od 12. do 24. jula. Drugi je od 24. do 27. avgusta.

U Domu učenika Zrenjanin ima 296 mesta.

Izvor: b92.net

Continue Reading

Trending