Connect with us

PO VOJVODINI

Odbornici Skupštine grada Novog Sada raspravljaju o budžetu

NOVI SAD – Sednica Skupštine Grada Novog Sada održaće se u sredu, 26. maja, a pred odbornicima naći će se više od stotinu tačaka, među kojima je najvažnija Predlog odluke o izmenama i dopuni Odluke o budžetu Grada Novog Sada za ovu godinu. Zbog epidemiološke situacije odbornici će zasedati u velikoj sali Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine

Published

on

Prema predlogu rebalansa, planirano je da se ukupni tekući rashodi i izdaci iz sredstava budžeta, sa sredstvima budžetske rezerve, utvrđuju u iznosu od 33.378.310.333,20 dinara, što predstavlja povećanje od 15,54 odsto. Suficit iz budžeta, bez sredstava iz dodatnih prihoda korisnika, po završnom računu za 2020. godinu iznosi skoro 3,9 milijardi dinara, od čega je 1,75 milijardi, kao planirani suficit, već raspoređeno budžetom za ovu godinu. Preostali deo, koji se raspoređuje rebalansom, iznosi oko 2,12 milijardi dinara.

Uz rebalans kao centralnu temu, odbornici će odlučivati i o izmenama i dopunama Odluke o Programu uređenja građevinskog zemljišta za ovu godinu, potom izmenama programa investicionih aktivnosti i programa poslovanja gradskih javnih i javno-komunalnih preduzeća, te izmenama i dopunama onih odluka koje se odnose na razvoj i funkcionisanje komunalnog sistema grada.

Na XV sednici odlučivaće se i o izveštajima o realizaciji programa poslovanja novosadskih komunalnih preduzeća za prethodnu godinu, kao i o raspodeli dobiti za 2020. godinu istih preduzeća.

Pred odbornicima će se naći i Predlog odluke o pribavljanju nepokretnosti u javnu svojinu Grada Novog Sada, a radi izgradnje botaničke bašte u Novom Sadu, što je prvi korak da grad dobije prvu ustanovu ovog tipa. Predviđeno je da se botanička bašta gradi u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, a njena izgradnja doprineće očuvanju genofonda, naučnim istraživanjima, ali i kulturnoj i turističkoj ponudi Novog Sada.

Na sednici će se raspravljati i o izmenama i dopunama ovogodišnjih programa rada gradskih ustanova kulture, potom o osnivanju mađarskog kulturnog centra „Petefi Šandor“, kao i o postavljanju biste dr Petra Švarca.

Predloženo je i da se nastavi sa pomaganjem privredi usled pandemija kovida-19, te će se na sednici odlučivati i o izmenama Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina za period januar – avgust ove godine.

Pored toga, odbornici će raspravljati i o podršci za unapređenje i poboljšanje uslova poslovanja mikro i malih preduzeća i preduzetnika u Novom Sadu.

Na predloženom Dnevnom redu nalaze se i tačke koje se odnose na izradu, ali i dopunu planova generalne i detaljne regulacije, kao i predlog o uzimanju kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj radi nabavke električnih autobusa.

Odbornici će odlučivati i o imenovanju direktora pojedinih gradskih preduzeća, te drugim kadrovskim rešenjima.

Budžet Novog Sada nikad snažniji u istoriji

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević okarakterisao je uoči održavanja 15. sednice Skupštine Grada novosadski budžet rekordnim, jer brojevi i činjenice govore u prilog tome da je gradska kasa nikad jača, snažnija i bogatija. On je naglasio da je to pobeda svih Novosađana, odgovornih platiša poreza, kao i rezultat domaćinskog i odgovornog postupanja prema zajedničkoj gradskoj kasi.

” Porez na zarade je veći za 23,53% u odnosu na isti period prošle godine, doprinosi od uređivanja građevinskog zemljišta koje plaćaju investitori je veći za 107% , porez na imovinu je naplaćen u iznosu od 76,23 % više nego u istom periodu prošle godine, prodaja građevinskog zemljišta, odnosno interesovanje investitora za gradnju je 400% veće nego 2020. godine. Sada je budžet definisan u iznosu od 33 milijarde 584 miliona dinara, a 2011. godine je iznosio 14 milijardi i 429 miliona. Prethodnih dana slušamo laži o tome kako je ovo budžet koji krpi rupe i da je loš, i to čujemo od ljudi koji prilikom upravljanja finansijama Novog Sada nisu mogli da dođu ni do 15 milijardi u gradskoj kasi, a kapitalni budžet tada nije prelazio pet milijardi dinara. Danas možemo da se ponosimo činjenicom da čak preko 12 milijardi dinara izdvajamo za kapitalne investicije, a pri tome tu ne računam projekte vezane za Fruškogorski koridor, Kovid bolnicu, brzu prugu, novi most, Klinički centar Vojvodine, centralni prečistač otpadnih voda, regionalnu deponiju koje finansiramo preko države, a sav taj novac se sliva u naš grad. Naši prethodnici su imali kompletan gradski budžet u iznosu koji mi danas izdvajamo samo za kapitalne projekte, ne računajući tu novac koji nam dolazi iz drugih izvora. Sve to smo postigli u sred globalne krize uzrokovane pandemijom i tokom vanredne situacije, kada smo morali da se odreknemo brojnih prihoda, jer smo izlazili u susret privrednicima i davali brojne popuste na zakup zemljišta, javne površine i poslovnih prostora. Najviše smo pomagali ugostiteljima, a sada imamo lepu vest i za zaposlene u turističkim agencijama, za koje smo izdvojili oko 11 miliona dinara u vidu subvencija”  rekao je gradonačelnik Vučević i naglasio da je to pobeda Novosađana.

On je istakao kao najvažnije nove projekte sportski centar u Futogu, odnosno kompleks bazena za koji će tokom tri godine biti izdvojeno oko 900 miliona dinara.

Zatim, na Sajmištu sledi zatvaranje bazena u vrednosti od 130 miliona dinara, a za fekalnu kanalizaciju i vodovod u Bockama biće izdvojeno oko 80 miliona dinara ovde godine. Sadovi u Petrovaradinu dobijaju kanalizaciju za šta Grad izdvaja 200 miliona dinara, ulaže se u infrastrukturu Radne zone Kać i Sever 4, sledi rekonstrukcija Srednje medicinske škole „7. april“, uređenje gradskog groblja, nabavka električnih autobusa, a biće građena i Botanička bašta u Petrovaradinu na površini od četiri hektara.

” Nikada se ovoliko nije gradilo, i to snagom Novog Sada i čestitam svojim sugrađanima na rekordnom budžetu i na povećanju tekućih prihoda za 2,5 milijarde dinara u godini pandemije” rekao je Vučević.

Izvor: rtv.rs

PO VOJVODINI

SAD snažno insistira za brisanje etničkih prefiksa članova Predsedništva BiH

Reč je o predlogu kojem su se ranije usprotivili iz HDZ-a, službeni Zagreb, te političari iz bh. entiteta Republika Srpska.

Published

on

By

foto: Armin Durgut / PIXSELL

SAD ustrajava na brisanju etničkog načela u izborima za članove Predsjedništva BiH, rekao je u utorak visoki američki dužnosnik, a riječ je o prijedlogu kojem su se ranije usprotivili iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska te službeni Zagreb.

HDZ smatra da je ta ideja, koju su Sjedinjene Američke Države prvi put iznijele krajem septembar, suprotna Daytonskom sporazumu i omogućuje brojnijim Bošnjacima da biraju hrvatskog člana tročlanog državnog vrha.

No, američki izaslanik za izbornu reformu u BiH Matthew Palmer insistira da BiH to mora učiniti kako bi provela presudu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), odnosno napredovala na evropskom putu, piše Hina .

“To je komplicirano, ali moguće je ostvariti održivi izborni model koji je u skladu i s presudom ESLJP-a i s mantrom o jednoj državi, dva entiteta, tri konstitutivna naroda plus ostali. To ostaje nepromijenjeno”, rekao je Palmer novinarima u Zagrebu.

Palmer u srijedu odlazi u Sarajevo na novu rundu razgovora o izbornoj reformi s čelnicima najjače bošnjačke te hrvatske stranke Bakirom Izetbegovićem (SDA), odnosno Draganom Čovićem (HDZ BiH) te s opozicionim liderima u Federaciji i u Republici Srpskoj.

‘SAD će jako gurati taj plan’

Predložit će im da se najprije bave izborom članova Predsjedništva i s tim povezanim ograničenim izmjenama Ustava, a potom sveobuhvatnom izbornom reformom koja uključuje i izbore za gornji, nacionalno koncipirani Dom naroda.

“U izbornoj reformi moramo identificirati ono što je ostvarivo i fokusirati se na to. Mislim da se mogu riješiti oba problema. Ali ako se to pokaže teško, ja sam za to da prioritet bude izborni model za tri člana Predsjedništva”, rekao je Palmer.

Istaknuo je da će SAD “jako gurati taj plan”, ali da se neće služiti politikom ‘mrkve i batine’. “Nisu potrebne prijetnje SAD-a i EU-a, jer je već previše loših ishoda ako se podjele prodube i BiH ne bude napredovala na evropskome putu”, upozorio je.

Palmer, koji je u utorak u Zagrebu razgovarao s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem, rekao je da razumije poziciju Zagreba koji brani poziciju sunarodnjaka u susjednoj državi, ali je istaknuo da će proces biti puno lakši ako postoji suglasje između SAD-a, EU i Hrvatske “oko toga što je pravi put za Federaciju i BiH”.

Ustav BiH definira da se iz Federacije u Predsjedništvo biraju jedan Hrvat i jedan Bošnjak te iz RS-a jedan Srbin.

HDZ se već godinama žali da postojeći izborni zakon omogućuje brojnijim Bošnjacima da izaberu hrvatskog člana predsjedništva i dio hrvatskih zastupnika u Domu naroda Federacije BiH.

Traže promjenu izbornog zakona kako bi se onemogućila takva praksa, a bošnjačke stranke insistiraju da prije svega treba provesti presudu ESLJP-a u slučaju Sejdić-Finci po kojem BiH diskriminira pripadnike nekonstitutivnih naroda jer se ne mogu kandidirati za Predsjedništvo.

S Palmerom u Sarajevo stiže i diplomatkinja EU-a Angelina Eichhorst koja je nedavno ponovila potporu Unije perspektivi BiH kao jedinstvene, ujedinjene i suverene zemlje, ističući da je što raniji dogovor o ustavnoj i izbornoj reformi od najveće važnosti.

IZVOR: AGENCIJE

izvor: https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2021/10/26/sad-ustrajava-na-brisanju-etnickih-prefiksa-clanova-predsjednistva-bih

Continue Reading

PO VOJVODINI

NEISPRAVNU VODU PIJE DVE TREĆINE VOJVOĐANA?! Zabrinjavajući podaci “Batuta”, evo u kojim delovima Srbije je najčistija, a gde je kvalitet vode za piće najniži i zbog čega

Published

on

By

Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2020. godini najčistiju vodu pili su građani u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde je od kontrolisana 74 javna vodovoda ispravno 63 ili 85,1 odsto. Slede regioni istočne i južne Srbije gde je od kontrolisana 32 javna vodovoda ispravno 27 ili 84,37 odsto, region Beograda gde je od sedam vodovoda ispravno četiri ili 57,14 odsto, dok najlošiju vodu piju građani u regionu Vojvodine gde je od kontrolisana 43 javna vodovoda ispravno svega 12 ili 27,9 odsto!

Ima oblasti i sa odličnom vodom

Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan, a najmanji procenat neispravnosti vode prikazan je u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti, gde je voda potpuno čista.

Prema rečima šefa Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Dušana Polomčića, ovi podaci ne treba da čude zbog genetskog nasleđa zemljišta u tim sredinama.

– Jednostavno, kvalitet same hidrogeološke sredine u Vojvodini je takav da voda u startu nije najbolja i da se njen kvalitet može povećati samo preradom. Sa druge strane u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti ima dosta stena koje poboljšavaju kvalitet tla, a samim tim i vode koja se tamo nalazi – objašnjava nam Polomčić.

Dodaje i da se prilikom analiza uzročnika za kvalitet vode i zemljišta uopšte ne sme zanemariti i stepen zagađenja oblasti u kojima se vrši uzorkovanje, a koje značajno može uticati na kvalitet tla, pa samim tim i vode na izvorištima.

– Skoro da je paradoksalno da u najrazvijenijim delovima zemlje imamo najzagađeniju vodu. U Vojvodini je jako razvijena industrija koja kao neminovan zagađivač životne sredine, uz nizak hidrogeološki kvalitet zemljišta negativno utiče i na kvalitet vode. U sredinama gde je industrija manje razvijena, logično je da ima manje zagađivača, a samim tim je uz povoljnu hidrogeološku klimu i kvalitet vode bolji – kaže naš sagovornik.

Strategija doneta još 2010. godine

Redovni profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Srđan Rončević, kaže da je Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini donesena još 2010. godine, ali da se ne implementira.

– Stanovništvo u Vojvodini vodom za piće uglavnom se snabdeva iz podzemnih voda, za razliku od recimo centralane Srbije gde se radi akumulacija površinske vode. Podzemne vode u Vojvodini su visoko mineralizovane, znamo da je ovde nekad bilo more. Tehnologija prečišćavanja zato je skupa. U strategiji je utvrđen i akcioni plan, koja istraživanja treba sprovesti, koja izvorišta ispitati i tehnologije upotrebiti. Određeni su i proriteti po naseljima, da se prvo rešavaju oni gde ima najviše kancerogenih materija – rekao je Rončević.

Kako dodaje, problem treba rešiti na nivou više opština, a ne da svako mesto pokušava da nađe svoje rešenje, što se trenutno dešava. Strategijom je planiran i dugoročni kredit na 20 godina koji bi pomogao gradnju postrojenja za sva naselja. Planirano je i oformljavanje komisije koja bi odobravala investicije i projekte u skladu sa Strategijom.

– Kada bi se udružili svi zajedno dobili bi povoljnije rešenje. Ako donesete neki planski dokument on treba da se poštuje, svaki dalji rad treba da prati ono što piše u njemu. Ako neko smatra da je Strategija zastarela, neka se revidira ili usvoji nova. Sve je stvar volje – nastavlja profesor.

BLIC

Continue Reading

PO VOJVODINI

Suzbijanje krpelja u više gradskih i prigradskih naselja, upozorenje za pčelare

Published

on

By

Tretman suzbijanja krpelja sprovodiće se u periodu od 6. do 15. septembra u gradskim i prigradskim mesnim zajednicama, saopštio je Sekretarijat za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj.

Suzbijanje krpelja u više gradskih i prigradskih naselja, upozorenje za pčelare

Preparati kojima će se tretman sprovoditi su otrovni za pčele, te iz nadležnog Sekretarijata apeluju na pčelare da izmeste svoje košnice najmanje pet kilometara od lokacije na kojoj će se suzbijati krpelji, u vremenskom intervalu od 48 sati.

Lokacije na kojima će se tretman sprovoditi u Subotici:

  • Park Dudova šuma
  • Okolina stadiona „Spartak“ i Aleksandrovačka bara
  • Park Prozivka
  • Park Ćirila i Metodija
  • Park Rajhl Ferenca
  • Sportski tereni, dečije igralište i javna zelena površina za rekreaciju u MZ Kertvaroš (oivičeno ulicama Banijska, A. Aškerca, Dobojska i objektima Javne ustanove „Naša radost“)
  • Poljana oko vrtića „Naš biser“, okolina sportskih terena i dečije igralište u MZ Mali Radanovac (oivičeno ulicama Bele Bartoka, Eduarda Rusijana, Ljube Šercera i Lifke Šandora)
  • Sportski tereni i igralište sa okolnim javnim zelenim površinama u MZ Željezničko naselje (Čordaški put  (Jovana Mikića ) – Kruševačka)
  • Sportski tereni i igralište sa okolnim javnim zelenim površinama u MZ Aleksandrovo (oivičeno ulicama Plate Dobrojevića, Adačka i Ilindenska)
  • Dečije igralište u ulici  Vladimira Rolovića – Vlasenička (Aleksandrovo)
  • Dečije igralište na Trgu Paje Jovanovića (Aleksandrovo )
  • Dečije igralište i javna zelena površina u ulici  Tolminska (Aleksandrovo)
  • Dečije igralište i javna zelena površina u ulici  Jurija Gagarina (Aleksandrovo)
  • Dečije igralište u ulici Šenoina (naselje„Tokio“, Centar 3)
  • Dečije igralište u ulici Braće Jugović (Dudova šuma)
  • Dečije igralište u ulici Nade Dimić (Prozivka)
  • Dečije igralište u ulici Jo Lajoša (Prozivka)
  • Dečije igralište i sportski tereni sa okolnim javnim zelenim površinama  u ulici Leskovačka (Ker)
  • Dečije igralište u ulici Ive Andrića -Rovinjska (Ker)
  • Dečije igralište u ulici Sergeja Jesenjina (Ker)
  • Dečije igralište u ulici Augusta Cesarca – Stevana Filipovića  (MZ Novo selo)
  • Dečije igralište u ulici Velebitska – Vladimira Đanića  (Gat)
  • Dečije igralište u ulici Dragojle Jarnević – Potiska  (Gat)
  • Dečije igralište  i sportski tereni na uglu ulica Fočanska i Raška (Mali Bajmok)
  • Dečije igralište u ulici Batinska (Mali Bajmok)
  • Dečije igralište u ulici Rade Končara (Novi Grad)
  • Dečije igralište u ulici Zetska (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Čat Geze – Pesnička (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Petrinjska (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Jovana Mikića (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Šantićeva – kod Centra za socijalni rad (Kertvaroš)
  • Dečije igralište u ulici Lifke Šandora – Eduarda Rusijana (Mali Radanovac)
  • Dečije igralište u ulici Otvorena – Bele Bartoka (Mali Radanovac )
  • Dečije igralište u ulici  Uralska  – Valjevska (Peščara)
  • Dečije igralište u ulici Kumrovačka  (Peščara)
  • Dečije igralište u u lici  Stubička (Zorka)
  • Poljana kod fabrike „Sever“
  • Poljane u MZ Zorka (oivičene ulicama Edvarda Kardelja, Bezdanska, Kupusunska i Ive Senjanina) i ulični pojas duž bivše fabrike „Zorka“ – Bedanska i Zorkina ulica)
  • Ostale manje javne zelene  površine  i dečija igrališta u gradskim MZ

Palić: Veliki Park, Obala od Ženskog do Muškog štranda, Letnja pozornica, okolina Krvavog jezera dečja igralište na trgu Lasla Mađara i u Daruvarskoj ulici, Zelengorska, okolina hotela „Sport“, poljane oko restorana „Brvnara“, „Fontana“ i kod meterološke stanice

Kelebija: Okolina Majdana i dečje igralište u ulici Edvarda Kardelja

Čantavir: Javna zelena površina na trgu Petefi brigade sa pijačnim trgom, Izletište Siget („Ostrvo“) i dečja igrališta u ulicama Lenjinova – Senćanska i Pionirska – 8. marta.

Bačko Dušanovo: Dušanovački park – ugao ulice Ive Lole Ribara i Školske ulice i izletište Žablje ostrvo

Đurđin: Dečije igralište, sportski tereni i okolne javne zelene površine kod škole i ambulante u ulici Vladimira Nazora

Bajmok: Javne zelene površine na Trgu maršala Tita, oko Sportskog centra (oivičeno ulicama M. Gupca, Sajmište Stanišićki put, dečje igralište i ostale javne zelene površine – Rata (kod kanala i škole)

Dečja igrališta i okolna javna zelena površina u MZ Višnjevac, Bikovo, Mala Bosna, Mišićevo, Donji Tavankut, Ljutovo, Novi Žednik i Stari Žednik

SUBOTICA.COM

Continue Reading

PO VOJVODINI

Zrenjanin: Rekonstrukcija krova na zgradi Doma učenika srednjih škola

Za mesec dana trebalo bi konačno da bude rešen višegodišnji problem prokišnjavanja krova na zgradi Doma učenika srednjih škola “Angelina Kojić Gina” u Zrenjaninu.

Published

on

By

“Zahvaljujući sredstvima koje nam je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, u iznosu od 5.970.000 dinara, počeli smo radove na sanaciji krova, koji je u izuzetno lošem stanju. Pri svakoj većoj kiši krov prokišnjava, a voda se sliva i na atrijum i na sobe u kojima su smešteni učenici”, kaže za portal zrenjaninski.com direktor Doma učenika Dobrica Brdarić.

Kako je ova zgrada u režimu zaštite, Zavod za zaštitu spomenika kulture propisao je uslove za izvođenje radova.

“Striktno se držimo propisanih uslova. To malo produžava rokove, jer je potrebno obezbediti dovoljne količine biber crepa, ali i voditi računa o svim detaljima prilikom rekonstrukcije. Radove smo počeli kada su se naši stanari iselili. Plan je da sve bude gotovo dok se ne vrate. Osim krova, u toku leta ćemo uraditi i poslove iz takozvanog tekućeg održavanja. Želimo da učenicima omogućimo dobre uslove za život i rad u narednoj školskoj godini, za koju se nadamo da će biti mnogo bolja i lepša nego prethodne dve”, ističe Brdarić.

Inače, prvi upisni rok za boravak u Domu ove godine traje od 12. do 24. jula. Drugi je od 24. do 27. avgusta.

U Domu učenika Zrenjanin ima 296 mesta.

Izvor: b92.net

Continue Reading

PO VOJVODINI

Koviljski rit poznat kao vojvođanska Amazonija

Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda priobalja velikih ravničarskih reka, a upravo jedan takav raritet je koviljsko-petrovaradinski rit. Kada se krećete duž većeg dela koviljskog rita, koji se nalazi sa leve obale Dunava, okruženi netaknutom prirodom, imate utisak da ste usred amazonske prašume, što je glavni razlog zbog kojeg u njemu uživaju brojni posetioce iz zemlje i regiona.

Published

on

By

Selo sa najviše roda, tako opisuju Kovilj, a ukoliko odvojite malo vremena i zapratite samo jednu od njih, put će vas odvesti do jedinstvene prirode koviljskog rita. Tim putem gotovo svakog jutra idu brojni pecaroši s obzirom na to da je rit pre svega najveće i najznačajnije riblje plodište na srednjem toku Dunava.

„Vrlo je važno da kažemo da je koviljsko-petrovaradinski rit jedno od najvećih i najznačajnijih ribljih plodišta na srednjem toku Dunava. Da je na ovom lokalitetu evidentirano preko 20 različitih vrsta riba i to su uglavnom ribe iz porodice šarana. Što se tiče ptica u rezervatu je registrovano preko 200 različtih vrsta ptica“, kaže Aleksandra Vujasinović biolog iz JP „Vojvodinešume“.

Čaplje, droplje, patke, kao i belorepi orao u jednom od dva retko očuvana ritska vojvođanska kompleksa nadleću i jedinstvenu floru poput hrasta, jasena, bresta, kao i domaću crnu i belu topolu i vrbu, a barsko-močvarno područje je šarenoliko zbog još jedne specifičnosti.

„Zbog netaknute prirode koja je pod zaštitom države od 2011. godine, Koviljski rit vrlo često nazivaju vojvođanskom Amazonijom. Jedinstvenost ovog rita ogleda se i u tome što ovde možete da pronađete beli i žuti lokvanj“ ,

Ukoliko niste vešti u pecanju, jedan čamac, iskusan i dobro raspoložen vodič dovoljni su da se upustite u avanturu duž celog toka rita.

To su ture koje su prilagođene za grupe do šest osoba, ta tura nosi jedan popularan naziv „Plovidba dunavskim ritovima i meandrima“ i tura traje oko sat vremena…Tokom starog Dunava, Krstak, odlazio do Šlajza, a u zavisnosti od vodostaja možemo otići i prema otvorenom Dunavu“, kaže Željko Kačevenda iz JP „Vojvodinešume“.

Iako se Kovilj zajedno sa ritom poistovećuje sa popularnim krajem sveta, specijalni rezervat otvara potpuno novi svet, onaj u kojem se lako može pronaći hlad tokom letnjih dana koji su pred nama.

Izvor: vojvodinadanas.rs

Continue Reading

PO VOJVODINI

Učenici u Šidu prave robote: Škola za 21. vek

Pre nekoliko dana učenici Osnovne škole “Sremski front” posetili su Tehničku školu “Nikola Tesla” i učestvovali u zajedničkoj robotičarskoj radionici, koju su vodili njihovi profesori Nebojša Čikarić i Nataša Miljanović.

Published

on

By

Profesor Čikarić sprema učenike za međunarodno takmičenje iz robotike. Učenici programiraju dva robota koji treba da pređu tačno određenu stazu i da pokupe čaše koje stoje uokolo, a zatim da ih slože u predviđeni prostor. Naravno, ne smeju da se sudare međusobno, ali dobijaju dodatne bodove ako ispune i dodatni zadatak da usput kliknu na taster koji podiže jednu antenu.

Učenici programeri su prikazali osnovnoškolcima rad robota i mogli su se uveriti da roboti savršeno rade zadatke. Profesor Čikarić im je ispričao vrlo zanimljive detalje o svom predmetu i pozvao ih da jednog dana upišu smer za elektrotehničara računara i bave se robotikom, prenosi sremskenovine.co.rs.

“Robotika i programiranje su atraktivni i zanimljivi. Naši učenici su vrlo kreativni i rado učestvuju na takmičenjima poput ovoga koje treba da bude uskoro u Novom Sadu. To su profesije budućnosti”, istakao je profesor Čikarić.

Takođe, šestaci su isprobali i robotsku ruku i robotizovanu igračku bagera. Sve su to uređaji koje su učenici tehničke škole pravili na svojim časovima programiranja.

U toku radionice Dušan Rajakovac, učenik osmog razreda, sklopio je prema uputstvima profesora Čikarića, robota kojeg su osvojili osnovnoškolci na jednom takmičenju, a koji se zove Mikrozord. Njime upravlja mikrobit.

Kao trener u projektu “Škole za 21. vek” o mikrobitu je učenicima ispričala nastavnica Miljanović.

“Mikrobit je mini-računar koji u sebi ima i kompas i razne senzore, a može da se priključi na zvučnike i omogućava da učenici uče programiranje na lak i jednostavan način. Svako može da nauči da programira mikrobit. To je vrlo lako, pomoću blokova koji se nadovezuju. Kad osetite prve uspehe u programiranju mikrobita, onda poželite da sebi zadajete sve ozbiljnije zadatke”, rekla je nastavnica Nataša Miljanović.

Izvor: b92.net

Continue Reading

Trending